Ждрале: Херцеговачки устанак и њен вођа Лука Вукаловић могли би се у историјској науци слободно назвати Трећим српским устанком


  • Радован Ждрале спада у ред најумнијих Херцеговаца.  Познати писац и вајар у разговору за Слободну Херцеговину прича о камену, Требињу и Херцеговини као најјужнијој тачки српске културе, о јунацима својих романа Николи Тесли, Гаврилу Принципу, Луки Вукаловићу… 

zdrale 01

 

Текст: Трифко Ћоровић
Фото: www.slobodnahercegovina.com

Радован Ждрале имао је само четири године када је из родних Баљака код Билеће отишао у Војводину, али је увијек остао везан за родну груду и херцеговачки камен. За камен је не само везан, већ и „заљубљен“ у њега. Камен га је и учинио јединственим у свету: Ждрале је једини вајар на планети који ручно обликује драги камен. Више од 3.000 радова сведочи о његовој фасцинацији, коју је несебично дијелио са другима. Многе радове је поклањао диљем српских земаља – од сјевера до југа. Поклањао је читаве збирке радова, а неке од њих су:  “Каменов свет“ у Музеју Херцеговине у Требињу,  “Фрушка гора – камен и облици“ и колекција у Меморијалу Никола Тесла у Електровојводини Нови Сад – ликови Николе Тесле.

Камен, Херцеговина, српска историја и знаменити Срби попут Николе Тесле, Гаврила Принципа и војводе Лука Вукаловића Ждрала су одувијек интригирали, па се дохватио пера и почео да пише о њима, херцеговачким јамама, Косову и другим темама из прошлости. Свака његова књига је, тврде познаваоци његовог дела, заокружена прича,  проткана историјском фактографијом и стваралачком имагинацијом. Радован Ждрале је данас свакако један од најумнијих глава које је Херцеговина дала. Колико је темељан и рјечит, толико је и скроман. Наћи ћете га лако. У војвођанској равници нашао је „дом на висини“ – на врху једног новосадског солитера. Да сте сигурни да сте на правом мјесту увјериће вас стална поставка његових радова, смјештена на степеништу које води према крову. То је поуздан орјентир да сте на адреси коју сте тражили. И да сте пронашли човјека који зна ко је, шта је и одакле је. То може да значи само једно – да је Херцеговац!

– По Јефту Дедијеру, моји преци су се крајем 18. стољећа доселили из Никшића – од племена Мићевића, у село Баљци код Билеће. Један огранак породице, четири брата, отишли су према Калиновику. Тамо су се добро умножили, па их је данас тамо више него у Баљцима. Када сам напунио четири године, родитељи су се преселили у Војводину. Међутим, и по опредељењу и по крви сам Херцеговац. На то су, свакако, утицале и носталгичне приче мојих родитеља.

 Нисте могли без камена. Стручњаци кажу да сте јединствен вајар?

– Једини сам вајар који ради са драгим каменом. Драги камен чине минерали са племенитим својствима. Специфични су по својој боји и тврдоћи. Старе цивилизације су у обради минерала биле ограничени у раду са драгим каменом, пре свега због велике тврдоће. Вајари старих цивилизација су због тога врло ретко радили са њима. Ручна израда је изостала све до мог времена.

Како сте Ви успјели да обликујете драго камење?

– Био сам принуђен да сам смислим технику. Тако сам измишљао оруђа за рад. И врло често сам импровизовао. Звучаће необично, али ми је на пример као средство за рад приликом обраде драгог камена послужио и један одбачени добош старе веш машине.

Колико имате радова до сада?

– Урадио сам више од 3.000 скулптура. Требињу сам поклонио 220, али то није коначан број јер се временом збирка допуњава.

Зашто сте изабрали баш Требиње?

– Требиње је у овом тренутку најјужнији српски град, па самим тим и најјужнија тачка српске културе. По свом географском положају, али и историјском значају, Требиње треба да представља велики духовни српски капацитет. А поклоњене скулптуре су направљене од драгог камена сакупљеног свуда где живе Срби, што целој збирци даје посебну симболику.

Фасциниран српским генијем: Радован Ждрале је од полудрагог камена направио и лампу са ликом Николе Тесле на кога и сам личи

 

Ако је Канадска академија наука на листи од десет великана који су допринели развоју човечанства, Николу Теслу ставила на прво место, а иза њега човека који је открио ватру, па човека који је открио точак, на коме се и данас возимо, то је суд који ће остати за сва времена

Урадили сте много скулптура са ликом Николе Тесле. Написали сте и трилогију о њему. Зашто сте се баш на њега фокусирали?

– Урадио сам више од 500 скулпура са његовим ликом. Када је он у питању, заиста сам субјективан. Када ми, његови саплеменици, величамо лик и дело Николе Тесле може се сумњати у наше судове, али ако је Канадска академија наука на листи од десет великана који су допринели развоју човечанства Николу Теслу ставила на прво место, а иза њега човека који је открио ватру, па човека који је открио точак, на коме се и данас возимо, то је суд који ће остати за сва времена. Дакле, на тај начин и ми Срби смо, преко Теслиног дела, ушли у ред најзаслужнијих народа целокупног човечанства.

Свједоци смо покушаја Хрвата да Теслу представе као свог. Како то коментаришете?

– Покушај Хрвата да присвоје Теслу је без икаквог основа. Тесла се увек изјашњавао као Србин. Потомак је свештеничких породица. Отац и ујак су били православни свештеници. У заглављу свих његових патената стоји: „Ја Никола Тесла, Србин из Лике“. На крају крајева, у време кад се Тесла родио и док је живео у Лици, Хрватска није ни постојала као држава. Дакле, то је само покушај са те друге стране да се нама отме један такав великан, што они доста често чине и са многим другим великанима који су се изјашњавали и који по свему припадају српској култури.

Лична карта

Радован Ждрале је рођен у Баљцима, Херцеговина, 1929. године. Дипломирао је на групи за југословенске књижевности Филозофског факултета у Београду. Радио је као професор гимназије и Више педагошке школе у Суботици. Био је главни уредник књижевног часописа  “Руковет“ и директор и главни и одговорни уредник Издавачког предузећа Матице српске.

Објавио је романе: “Источна распуклина“, “Месечева берба“, “Глинене кочије“, “Руководећи мозак“, “Земља среских галебова, “Вучја сен“, “Трилогија Теслијанум“ (“Господар муња“, “Детињство господара муња“, “Мит о господару муња“), “А онда је дошао рат“, “Водич за покорне“, “Дневник младог Адолфа Хитлера“, “Херцеговачка рапсодија“, “Принцип“. „Здрави 100 година“, „Христова књига Косовска“

Књиге приповедака: “Немирни“ и “Крилати бик“.

Драме: “Лептиров лет“, “Лажна представа“, “Логор“(радио-драма), “Двојица против Тауриде“(радио-драма).

Радован Ждрале се бави и вајарством, углавном у полудрагом камену. Његови радови се налазе у Поклон-збирци “Каменов свет“ у Музеју Херцеговине у Требињу,  у поклон-збирци “Фрушка гора – камен и облици“ , и у збирци радова у Меморијалу Никола Тесла у Електровојводини Нови Сад – ликови Николе Тесле. Ждралов вајарски опус чини око 3 000 радова.

Живи у Новом Саду.

Прошла година је била у знаку обиљежавања стогодишњице Великог рата. Ви сте написали историјски роман о Гаврилу Принципу. Какав је Ваш суд о њему?

– Мој суд о Гаврилу заснован је на најпоузданијим историјским подацима не само наших, већ и других европских историчара. Гласовити њемачки историчар Фриц Фишер са својим колегама у једној објективној анализи дошао је до закључка да је чин Гаврила Принципа био само повод за рат, који је већ неколико година раније био припреман. Немачка сада, од како је поново избила као водећа европска земља покушава преко своје публицистике и историје да скине са свога имена тај тешки терет изазивача Првог свјетског рата, а ту је одмах и Други свјетски рат. То прихватају на један начин још неки светски медији које мотивише новац и прави се амбијент у коме се и ова стогодишњица Првог светског рата приписује Србима као изазивачима.

Шта кажу наша истраживања?

– Ми смо имали доста истраживања овог догађаја и свега што му је претходило. Све што је до сада истражено говори о једном покрету младе Босне и Херцеговине, која је подносила брутални терет окупације Аустроугарске  и гледала у младу кнежевину Србију као свог могућег ослободиоца. Принцип је „вилин коњиц“! Као млади надахнути средњошколац сарајевске гимназије један је од многих који су се у тим годинама окупљали око удружења, које је названо „Младом Босном и Херцеговином“.  Додајмо то Херцеговином увек, јер све што је долазило у Сарајево и у Мостар из Херцеговине да се школује припадало је том омладинском покрету. Идеје су биле за оно време југословенске. Ту идеју југословенства они су налазили на више страна, највише код тада врло популарног Јована Скерлића, али и код других српских интелектуалаца који су тражили исконско решење за окупљање Срба у једној држави. Нажалост, имао сам прилику да прочитам текстове неких наших „угледних“ публициста и историчара, чија имена не желим да помињем, у којима Принципа називају терористом.

Владика Григорије је најавио у августу  освештање Храма Васкрсења у Пребиловцима. Шта су Пребиловци у српском националном бићу?

– О Пребиловцима сам писао у књизи „Не убијајте гласника“. Та књига је настала на основу досадашњег истраживања било жртава или њихових потомака. Прво место дао сам херцеговачким жртвама. То је отворило једно страшно поглавље о судбини нашег народа. Како сам захватио једно врло широко подручје указао сам на чињеницу да генеза сукоба са Хрватима није од јуче. Проблем датира још од XV века. Наиме, после једног тајног концила одржаног у Милану, донета је одлука да се покрену нови крсташки, а заправо по форми верски ратови, чији је циљ био освајање Истока, односно продор ка истоку преко наших земаља. Како се и Хрватска нашла на том путу, католичка црква је посебно тај део оспособљавала,  и инвестирала велика средства у подизању манастира по Хрватској. Довела је своје најбоље кадрове како би тај продор на Исток био што ефикаснији. Тако су и Пребиловци страдали од једне војне, милитаризоване групе коју је формирала католичка црква. То је једна од најстрашнијих српских трагедија и врло је важно да сва та наша стратишта обележимо и без обзира на жртве које су се десиле у прошлом веку, никад не одустанемо од тога.

zdrale 05

Ждралов стан поред великог броја књига и скулптура красе и јединствене слике направљене од драгог камена

 

Сукоб са Хрватима датира још од XV века. Наиме, после једног тајног концила одржаног у Милану, донета је одлука да се покрену нови крсташки, а заправо по форми верски ратови, чији је циљ био освајање Истока

Косово је пуно наших обиљежја, а ипак је данас изгубљено.

– Косово је за наше вријеме свакако изгубљено. Не можемо више предузети ништа да бисмо могли да га вратимо под нашу националну јурисдикцију. И тако ће остати све дотле док се омјер садашњих политичких снага које нам нису наклоњене не промени. Када се то промени, а промениће се јер ништа није вечито, ми морамо поново посегнути за нашим историјским правом да та земља буде враћена, без обзира на то ко на њој буде живео, у састав наше земље.

Мислите ли да је то могуће?

– За нашег века тешко, али генерације које долазе то могу дочекати. Не могу да замислим да та земља за сва времена не може опет бити наша. Ми смо на том подручју имали средиште наше државе и пре средњег века. То је био епицентар наше духовности. Подигли смо на том тлу 1.400 духовних обележја. За то тло везана је наша највећа историјска трагика. Она је определила судбину нашег народа за наредне векове. Није то нека скрајнута територија каквих има по Европи па се у неки случајевима може и даровати и без жала препуштати било коме.

Можда се нико као Ви није толико бавио Херцеговачким устанком. „Херцеговачка рапсодија“ је обавезно штиво сваког Херцеговца.

– Херцеговачки устанак и њен вођа Лука Вукаловић могли би се у историјској науци слободно назвати и као Трећи српски устанак. До сада тако нешто није у нашој науци казивано, а доказа за овакву тврдњу има више. Реч је о устанку српског народа против истог непријатеља који је био у прва два српска устанка против турске империје, а са истим циљевима. Разлика између њих је само у томе што су се одиграла у различитим временима и различитим територијама. Срби у Херцеговини нису могли да дигну устанак ни 1804. и 1815. године, али су га дигли 1875. да би са истим циљевима који су дизали Срби на другим територијама. Оно што су Карађорђе и кнез Милош за Први и Други српски устанак, то је Лука Вукаловић за тај други део српства у Херцеговини па и Босни. Била је то велика ослободилачка прометејска битка Херцеговаца која траје свеукупно од 1852. године, од када је Омар Паша Латас упућен из Отоманског средишта да умири те крајеве и рају која је показивала озбиљне знаке отпора. Немамо нигде у Европи рат који траје читавих 25 година.

 Херцеговачки устанак и њен вођа Лука Вукаловић могли би се у историјској науци слободно назвати  Трећим српским устанком

Лука Вукаловић је сахрањен далеко од Херцеговине. Удружење Херцеговаца из Зрењанина је поставило као један од десетогодишњих циљева покушај да се Лука Вукаловић сахрани у Херцеговини и да се на достојан начин Херцеговина одужи свом вожду. 

– Да би се тако нешто остварило неопходно је да се створи амбијент у коме би такав подухват био остварен. Знамо да је Лука сахрањен недалеко од Одесе у месту Салтаћка. Колико је мени познато Лука Вукаловић у Украјини има два сина која су се тамо одшколовала и постали врло истакнути научници из војних области. О кћеркама не знам ништа, али један од првих предуслова је и пристанак његових потомака.

У својој богатој каријери радили сте и као професор. Актуелне су афере са лажним дипломама. Како Ви оцјењујете данашњу просвјету?

– На плану просвете доживели смо катастрофу идентичну оном каква нам се дешава са привредом. У земљи у којој је привреда потпуно разорена, на чијем челу седе политичари који имају врло магловите планове. Зато је просвета једна од жртава.  Некада, односно у време СФРЈ, постојали су петогодишњи планови образовања, далеко од тога да су они били идеални и ту је било пуно промашаја, али постојао је неки план. Данас је земља преплављена менаџерима, а нека занимања су потпуно изумрла.

zdrale 03

Аутор је бројних историјских романа: Христова књига Косовска

 

Странци нас  купују само из разлога што у нама виде јефтину радну снагу. Ако им се временом не ислати они ће дићи сидро и отићи. Србија је дефинитивно постала колонија

Значи ли то да је цео систем вредности везан за привредне планове?

– Ми земљу распродајемо странцима. Али, да ли довољно знамо о њима? Чиме ће они сутра да се баве, са каквом технологијом ће да владају и шта ће са нама да раде. Мој је утисак да нас они купују само из разлога што у нама виде јефтину радну снагу. Ако им се временом не исплати, они ће дићи сидро и отићи. Србија је постала колонија.

 

Човјек се мора вратити исхрани коју је имао пре открића ватре

2d_zdravi_100_godinaВаша књига „Здрави 100 година“ је апсолутни хит. Немогуће ју је наћи у књижарама, а за разлику од осталих ваших дела она се бави здравом исхраном. Како сте уопште дошли на идеју да пишете на ову тему?

– Да ништа у животу нисам урадио сем ове књиге био бих задовољан. Трагајући за леком који бих понудио својој мајци која је била болесна, наишао сам на литературу која се ретко чита и у научним круговима, а која ме је обавестила о томе да је човечанство веома давно, тешко би могли да ближе одредимо тај тренутак, изневерило своју природу постајући сваштоједском и месождерском врстом иако то по својој природи нисмо. По општој подели бића која се хране делимо се на биљоједе, сваштоједе и месождере, ми смо типични биљоједи. Докази да смо биљоједи су заправо сви наши органи.

Да ли то значи да не би смели да једемо месо?

– Својим зубима не би могли да распоримо животињу. Не би могли да прогутамо малог миша, а камоли неку другу већу животињу.  Наша вилица је као код свих других биљоједа. Она је плочастог типа, а цео наш пробавни тракт је као код биљоједа, он је за око четири пута дужи него код месоједа и за два пута него код сваштоједа. И наша крв је по хемијском саставу као код биљоједа. Она је 80 посто базна, а 20 посто кисела. Таква би требало да буде и наша исхрана – 80 посто базна, а 20 посто кисела. Кад једемо храну животињског порекла, ми заправо једемо храну која је супротна саставу крви. Та храна је 80 посто кисела, а 20 посто базна. Уносећи свакодневно огромне количине киселине, дођемо до фазе када смо око 50-те године оболели.

Каква је иделна људска исхрана?

– Том идеалу ћемо се приближити тако што ће нам се исхрана састојати од 60 посто житарица свих које знамо, а међу којима би најзначајнији био интегрални пиринач, 30 одсто поврћа онаквог какво је у природи и 10 посто воћа. Таквом структуром приближавамо исхрану принципу 80 посто базна, а 20 посто кисела. Дакле, да немамо ни вишак киселина ни мањак базних материја. Смоква је идеална као воће.

Да ли то значи да је најбоље да једемо кувану храну?

– Кувана храна није штетна, али је жестоко оштећена. У томе, рецимо, греше вегетаријанци. Они не једу месо, али га не једу из идеолошких разлога. Њихов мото је да не треба убијати друга жива бића да бисмо се хранили. Моја историјска димензија погледа јесте да се треба вратити храни на којој се развијао људски род. Морамо доћи до почетне тачке, а наш еволутивни развој окончан је пре него смо открили ватру и пре него смо могли уопште да се хранимо животињама. Могли смо случајно да поједемо неког црвића, пужића, али храна је била биљног порекла.

Да ли је онда једини рецепт биљна храна у сировој форми?

– Свака биљна храна на температури већој од 45 степени представља биљни отпад, јер је та храна разорена или потпуно уништена у многим супстанцама које су врло важне. У првом реду, то су биљни фрагменти који утичу на процесе варења. Ако их нема, чак и онда када једемо само кувану биљну храну процес варења тече хаотично.

Многи ће рећи да се у свакодневној јурњави не може наћи време за припрему такве хране.

– Не може се прихватити оправдање да људи немају времена да припремају биљну храну, јер се један доручак спрема за мање од пет минута. Уосталом, док сам био у радном односу и супруга и ја смо без проблема могли да се хранимо на тај начини и да сасвим нормално функционишемо. Разлог је навика, јер како кажу стари Латини, навика је друга природа, тешко је прогнати оно што сте научили и оно што су вам старији сугерисали.

У ову своју теорију сам апсолутно сигуран, мада данашња наука није на мојој страни. Та примењена наука је тотално обезглављена. Нису ни свесни колико штете доносе болесницима којима дају лоше савете. Моја теорија није ни идеологија ни религија, већ научни поглед на природу.

 

(Овај текст није дозвољено копирати ни преносити без писмене сагласности редакције Слободна Херцеговина)

 

 

 

 

 

 

 

 


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар