ЗБОГОМ НЕИМАРУ: Архитекта Предраг Ристић отишао у вечност

ЗБОГОМ НЕИМАРУ: Архитекта Предраг Ристић отишао у вечност

  • Познати српски архитекта Предраг Пеђа Ристић преминуо је у 88-ој години живота. У вјечност је отишао уочи празника Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика, а црква Васкресења у Пребиловцима је једно од његових дела.

Пројектовао је стотињак најлепших православних храмова широм света.

Рођен је  у Београду 17. јануара 1931. године и крштен у цркви Светог Петра и Павла у Топчидеру 1. фебруара исте године. Отац машински инжењер Петар рођен у Јагодини пореклом из Херцеговине, и Марија Табаковић рођена у Араду пореклом из Билећа, по чијој лози је четврта генерација дипломираних архитеката). Деда по мајци му је архитекта Милан Табаковић.

Ожењен, има троје одрасле деце и двојицу унука. Син, Сава, архитекта је власник грађевинског инжењеринга, са којим сарађује.

Основну Немачко-српску школу у Београду завршио 1941, а гимназију краља Александра I 1949. године. Дипломирао 1956. године на Архитектонском факултету у Београду са оценом 10 са пројектом Саборне цркве и сопственом теоријом акустике, основаној на математичкој теорији скупова.

Докторирао са највећом могућом оценом на Универзитету у Грацу 1980. са тезом „Реконструкције преисторијске архитектуре Лепенског вира“. Докторат је нострификован на Београдскому Универзитету. Државни испит је положио 1979. године.

Никада није био запослен у „друштвеном сектору“, има статус истакнутог слободног уметника, члан је УЛУПУДС-а, и у пензији је од 1991. Од 1977. је гост-професор Универзитета у Грацу и Бечу. Изабран за редовног професора на Универзитету у Приштини, али му је мимо закона онемогућено да наступи. Изабран за госта професора на университету у „École nationale supérieure d’architecture de Paris-La Villette“ у Паризу 1999.

На Академији СПЦ за уметност и консервацију је професор од њеног оснивања.

Од 1956 год сваке године 1 до 5 самосталних, групних изложби или јавних предавања. (Београд, Загреб, Љубљана, Нови Сад, Суботица, Горњи Милановац, Караташ, Неготин, Љубљана, Словењ Градец, Марибор; Опатија, Сарајево, Апатин, Бања Лука, Приштина, Париз, Рим, Торонто, Сиднеј, Подгорица)

Био је дугодишњи или повремени сарадник-критичар часописа Књижевне новине, Књижевна реч, Дело, Поља, Галаксија, Човјек и простор, Градац, Православље, Светигора, Свети кнез Лазар, Политика…

Аутор и водитељ иучесник научних ТВ серија „Свет око нас“, „Изгубљени Град“ „Сведоци Отаца“ и других бројних серија и појединачних прилога, интервјуа приказа и критика почев од 1966. године.

Добитник је  Ордена Светога Саве II реда 1990, Прва награда принца Чарлса за пројект црквеног дома у Бирмингему у Енглеској 1989. Сребрна награда на међународном филмском фестивалу у зап. Берлину 1974. за научни филм. Прва награда за Југословенски научни ТВ филм године 1970. Награда за животно дело УЛУПУДС-а. Прва награда за радио драму РТС 1984.

Један од чланова групе коју данас зовемо Медиала, јединог српског аутентичног покрета који је основан око 1950. и траје до данас, а неки од припадника су: Леонид Шејка, Влада Величковић, Љуба Поповић, Дадо Ђурић, Вукота Вукотић, Оља Ивањицки….

Оснивач друштва „Љубитеља Саве и Дунава 1961.“ Оснивач друштва за Обнову и оживљавање Светих Арханђела код Призрена 1989. Оснивач друштва „Немачко-српске сарадње“ 1994. Седам година био председник друштва жртава комунистичког терора „Свети Ђорђе“. Није никада био члан ниједне политичке партије а био је више пута хапшен од 1946. године из политичких разлога. Оснивач еснафа „Лазар Хиландарац“ за неговање црквених мобилијара 1999.

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина