У костурницама Сјеверне Македоније почива 20.000 српских војника

У костурницама Сјеверне Македоније почива 20.000 српских војника

  • Бог зна да смо се срели без нашег знања. И то баш на дан када је 1913. године окончана Брегалничка битка побједом Српске војске. Упознавши г. Зорана Бардића,  потпредсједника Удружења за заштиту српских споменика  у Сјеверној Македонији  питања су се сама рађала. А питања је много. Како данас живе Срби у Македонији? У каквом су стању српска војничка гробља? Зашто смо заборавили Македонију?

Велика побједа на Брегалници била је диван повод за разговор о српској културној и споменичкој баштини у Вардарској Србији, данас Сјеверној Македонији.

  • Господине Бардићу, можете ли ми нешто рећи о Брегалничкој бици?

Брегалничка битка је почела у ноћним сатима нападом  бугарских војника на српску војску, 29. јуна 1913. године. Трајала је до 9. јула 1913. године. У овој бици је погинуло око 9000 српских војника, а рањено око 7200.  На мјесту гдје се водила битка, на брду Каленица код Штипа, краљ Александар Први Карађорђевић подигао је 1. децембра 1921. године спомен-костурницу у облику крста. Њен архитекта је био Иван Мештровић, а мермер је довезен са Корчуле. 1941. године бугарски фашисти су ову спомен-костурницу сравнили са земљом. У њој је тада било сахрањено 6-7 хиљада српских војника. 60-их година прошлог вијека власти комунистичке Македоније су на том мјесту саградиле Метеоролошку станицу тако да се и није знало за гроб српских војника. Захваљујући упорности наших чланова, а уз дозволу македонске Владе и представника општине Штип, 30. јуна 2015. године на том мјесту је постављена спомен-плоча, запис у камену да памтимо јуначки гроб.

  • Каква је била ваша сарадња као Удружења са представницима општине Штип?

Без дозволе предсједника општине Штип и локалне самоуправе ништа не би могли учинити. Велику подршку и помоћ у овом остварењу имали смо од предсједника општине Штип, г.Илча Захариевског.

  • Какав је данас етнички састав у општини Штип? Има ли тамо албанског становништва?

Мислим да има неки проценат, али још увијек је у већини македонско становништво.

 

  • Ваше Удружење је издавач историјске монографије о Брегалничкој бици, а коју је написао и уредио проф. др Боро Ристић. Када је књига издата и како сте остварили овај пројекат?

Послије откривање спомен-плоче у Штипу 2015. године објавили смо монографију о Брегалничкој бици у којој је документовано и откривање спомен-плоче на мјесту порушене костурнице. Књигу смо финансирали сопственим средствима. Било би јако важно и потребно да се уради њено ново издање.

  • Ви сте потпредсједник Удружења за заштиту српских споменика у Републици Сјеверној Македонији. Како дјелује ово удружење и гдје му је сједиште?

Сједиште је у Скопљу. Предсједник Удружења је проф. др Боро Ристић, раније професор на Саобраћајном факултету у Скопљу иначе човјек лавовског срца.  Без њега 90% учињеног не би било урађене.

  • Гдје се налазе највеће српске војничке костурнице у Македонији?

Највећа је Доње Карасларе код Велеса, ту је сахрањено око 1500 Срба погинулих у Балканским и Првом свјетском рату.  Овдје су сахрањени српски војници који су се враћали са Солунског фронта. Из засједе су их побили Бугари.  Цио тимочки пук ту је изгинуо и сахрањен. Ова спомен-костурница није скрнављена и хвала Богу да има једна која није рушена. Потом имамо Зебрњак код Куманова. Ту је сахрањено око 650 српских војника погинулих у Кумановској бици. У Удову код Валандова је сахрањено исто око 600 војника. У Кучкову код Скопља имали  смо спомен-капелу коју су опет Бугари сравнили са земљом. Овдје сму прије два-три мјесеца такође поставили спомен-плочу, а на мјесту остатака спомен-куле. Ту је сахрањено око 500 српских војника. Има доста спомен-гробаља испод Кајмакчалана, постоји спомен-гробље у Битољу, потом спомен-гробље у Скопљу, у цркви Светог Архангела Михаила постоји крипта у којој се налазе сандуци, имена и презимена погинулих. Ту су сахрањене војне старјешине Српске војске.

ФОТО: ekspres.net

  • Постоје извјештаји да у Македонији и даље траје уништавање српских војничких гробаља, те да се српски ћирилички натписи у црквама и на споменицима систематски уклањају, а споменици Солунаца да се руше. С друге стране имамо званичну Републику Србију која не чини ништа достојанствено да би се српско културно и војничко насљеђе заштитило или бар дипломатски указало на недопустивост вандализма.

Ми немамо податке да то неко намјерно уништава. Пошто ми то одржавамо не бих се сложио с тим извјештајима. Нама чак и мјештани помажу, они дођу да покосе траву, доносе нам воду за заливање воћака. Код спомен-костурнице Караслари код Велеса посадили смо бадеме. Када нам треба електрична струја они нам опет помогну.

  • Значи македонски народ је пријатељски наклоњен Србима?

У Штипу, кад дођу наши гости, мјештани их позову на кафу и послужење. Народ је гостољубив и добар. Заиста не могу рећи ништа лоше против македонског народа.

  • Како данас живи српска заједница у Македонији? Да ли Срби славе славе, да ли се изјашњавају као Срби?

Посљедње што смо прославили био је Видовдан, славили смо у цркви Светог Арханђела Михаила  у Скопљу. Положили смо цвијеће и поклонили се костима српских  војника у крипти овог храма. Светог Саву смо прославили у манастиру Свети Никита, а Светосавску академију смо уприличили у Македонском народном позоришту. Немамо тај проблем да нам неко брани да се изјаснимо и обиљежимо своје славе. Власти се коректно понашају чак нам и помажу. Кад се промијенила политичка постава у општини Штип ишли смо код новог предсједника да га упитамо важе ли наши договори  постигнути са ранијим предсједником. Нови предсједник је рекао да ће се све раније договорено поштовати.

Караслари (ФОТО: др А. Станојчић – www.izletnik.org)

  • Шта бисте поручили читаоцима Слободне Херцеговине, а сигурно су неки од њих потомци Солунаца. Бројни добровољци у Српској војсци потицали су управо из Херцеговине, Црне Горе, са Приморја.

Поручио бих Вашим читаоцима да им је од нас из Македоније хвала што су њихови преци дошли да помогну Српској војсци у Брегалничкој бици, а потом и на Солунском фронту. Да на Брегалници у помоћ нису притекли црногорски одреди ко зна какав би био исход. То је записано и у нашој монографији. Србији је најприје помогла  Краљевина Црна Гора, потом су Бугарску напале Румунија, Грчка и Турска. Дакле краљевска војска Црне Горе, а у њеним одредима и бројни Срби Херцеговци први су оснажили Србију у Брегалничкој бици.

И ово им поручујем. У Македонији је по нашим процјенама, а које нису званичне, у костурницама сахрањено око 20 хиљада српских војника. Не заборавимо то! Будимо достојни херојске жртве великих Срба.

Разговарао и текст уредио: Горан Лучић

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Pingback: У костурницама Сјеверне Македоније почива 20.000 српских војника

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина