ТЕЧАЈЕВИ СОКОЛСКЕ САВЕЗНЕ ПРОСВЕТНЕ ШКОЛЕ
НАСЛОВИ

ТЕЧАЈЕВИ СОКОЛСКЕ САВЕЗНЕ ПРОСВЕТНЕ ШКОЛЕ

  • У Савезној просветној школи у Новом Саду од 7 до 14 августа 1932. приређен је осмодневни просветни течај. Број полазника био је ограничен.

На трошак Савезног просветног одбора могла су да дођу само два полазника из сваке жупе, а по један на трошак жупа. Било је 1932. око 60 течајаца. Течајци су живели у интернату. Влада Белајчић, председник Савезног просветног одбора, био је главни иницијатор и организатор течаја. Др. Капамаџија је течајце снимао за филм. Течајци су се шетали по Новом Саду и околини, уз излет у Фрушку Гору. Уз предавања било је семинарских вежби и говора пред врстом, уз критике о сваком одржаном говору. Код критике важиле су Тиршове речи : „Ништа не шкоди толико, колико благост наше критике”. Течај је завршен дебатом о самом течају. (1)

Савезна просветна школа СКЈ у у Новом Саду одржала је просветни течај од 7 до 17 августа 1933. Циљ течаја био је образовање просветара за вођење жупских и друштвених школа. Држани су експерименти са филмовима и дијапозитивима. Сами течајци управљали су апаратима, нарочито скиоптиконом. Течајци су посечивали културне заводе и ишли у краће излете у ближу околину. Организован је излет у Фрушку Гору, до гроба Бранка Радичевића, где је положен венац, певана тужаљка, а Т. Илић одржао говор. У Сремским Карловцима походили су гимназију и патријаршију, а у Раваници поклонили су се моштима кнеза Лазара. Школа је била у Српском учитељском конвикту. Течајаца је било 66 из свих крајева Југославије. (2)

Филмове је снимала филмска секција Просветног одбора Савеза Сокола. Филмови које су соколи приказивали могу се поделити на просветне, хигијенске, привредне (унапређење пољопривреде), идеолошке, спортске и забавне. Соколски просветни одбор куповао је пројекционе апарате за узани филм и делио их жупама. Приликом III течаја Савезне просветне школе у Новом Саду 1934. пројекциони апарати предати су жупама Осијек, Карловац, Крањ, Скопље и Сарајево. Пројекциони апарати које је поклонио жупама били су конструисани за погон или руком или мотором. Где је било струје коришћен је Цајсов апарат (16 мм) а у местима без струје употребљаван је апарат Пате-беби за приказивање филмова од 9,5 мм ширине (3) Филмску секцију СПО водили су др. Капамаџија и Богољуб-Миле Крејчик, а филмски референт СПО водио је течајеве о употреби пројекционих апарата у оквиру течаја Савезне просветне школе у Новом Саду.

Дводневни практични течај за просветну пропаганду путем филма и дијапозитива обухватао је кратки течај о употреби апарата и о начину приређивања филмских представа. Секција СПО снимила је покрајинске слетове у Сарајеву и Загребу и летовање нараштаја суботичког соколског друштва на Палићу. (4)
Савезна просветна школа наставила је свој рад у Београду у просторијама Студентског дома. Течај који је одржан од 9 до 22 августа 1937. отворио је заменик старешине Савеза Сокола Ђура Паунковић предавањем „Шта треба да радимо”.

Нагласио је потребу чувања свега соколског а тиме и чување свега народног.(5) Паунковић је у свом говору истакао : … Та моја радост није површна, свакидања, ни краткотрајна. Она има много дубљи и значајнији корен. Та радост долази од брига за наше Соколство. … Свакодневно видимо, како се љуљају ту пред нашим очима све, па и највеће етичке и моралне вредности. … Наш унутарњи државни живот као да проживљава најтеже дане. Изгледа, као да су се сва зла света удружила да сруше оно што се толиком муком изградило. … И наши Соколи стоје збуњени … и да се племенске страсти све јаче распирију, потпомагане са свих страна. … Ја би желео, сестро и браћо, да данас, баш данас, у овим данима који изгледају тако тешки, у данима кад се чини да је настала једна општа политичка и друштвена пометња појмова, да наше Соколство високо дигне своју заставу, да оно засветли као звезда водиља на небу нашег националног живота, да наш народ спонтано осети ту његову снагу, … наше Соколство буде усправно, несаломљиво, да буде чувар и бранилац свега позитивнога у нашем народу. …. ја вас поново молим да будете увек будни и спремни на соколској стражи и не заборављајте никад да отворено гледате у живот. Радите и памтите : само оно што је чврсто снажно и свесно, никада не пропада.” (6)

Вођство школе настојало је да се код течајаца развије саморадња. Живот течајаца био је уређен на интернатској основи. Вођа течаја био је Милош Станојевић. З. Војновић, Гачић и Атанацковић старали су се да течајцима боравак у школи буде што пријатнији. Првог дана по отварању течаја посетио их је др. Станислав Буковски, старешина свесловенског Соколства. Поздравио је течајце и позвао их на слет у Праг. Међу предавачима се истицала Зорка Војновић. У просторијама Савеза Сокола одржана је прослава 60-година старешине Ђуре Паунковића. На прослави течајци су певали неколико соколских песама. У име течајаца Паунковића је поздравио Селимовић. Течајци су били на излету у Панчеву и на Опленцу. Приређен је излет бродом 13 августа 1937. у Панчево. Посетили су Младеновац, Тополу и Опленац 19 августа 1937. На Опленцу су се поклонили пред гробом краља Александра. (7) Учесници течаја присуствовали су оперетној представи “Бал у Савоји” 12 августа 1937, а 17 августа 1937. гледали су чехословачки филм “Мариша” у биоскопу. (8)

О течају је извештавао и „Соколски гласник“ чланцима у два своја броја. Полазници течаја били су 34 брата и 8 сестара, укупно 42. Међу учесницима течаја било је професора, судија, учитеља, приватних чиновника и студената. У соколским друштвима радили су као начелници, просветари, секретари а био је и један старешина соколског друштва.

Предавали су истакнути соколски радници : др. Милоје Павловић : Савремени национални задаци Соколства, Словенско соколство, Историја југословенског соколства и Југословенска и соколска мисао; др. Владимир Белајчић : Културна оријентација Соколства, Народно одбрамбени рад у Соколству, Соколска организација, Старање о новом чланству и Соколски састанци и зборови; др. Никола Мрвош : Идејни основи Соколства и Соколство и национално ослобођење; др. Александар Табаковић Соколство и фашизам, Соколство и национал-социјализам и Соколство и клерикализам; др. Милорад Драгић : Еугеника и Соколско новинарство; Радмило Грђић : Соколска Петрова петолетница; др. Алфред Пихлер : Системи телесног вежбања и Тиршев систем; инж. Милан Цвејић : Соколска просветна статистика; др. Тихомир Протић : Соколска штампа; Мирко Сковран : Васпитање соколског нараштаја; Фрања Малин : Соколски музеји; Душан Јовановић : Соколски просветни рад и телесно васпитање; проф. Милош Станојевић : Путеви и циљеви, Соколска администрација, Соколско беседништво, Соколске школе и течајеви и Соколске дебатне вечери; Зорка Војновић : Просветни рад у Соколству, Соколство и жена, Социјално старање у Соколству и Рад са женским категоријама у соколским четама; Веља Поповић : Соколска таборовања и излети и О трезвености; проф. Светислав Марић : Соколство, дом и школа, Соколске приредбе, Сарадња Соколства са другим организацијама и Соколске књижнице; проф. Милисав Сакулац : Соколски позоришни одсеци; Ђура Брзаковић : Соколски просветни рад селу; проф. Богуљуб Крајчик : Соколска пропаганда путем радија, Соколство и спорт Соколска пропаганда путем филма и дијапозитива; Михаило Николић : Соколска штедња; др. Милорад Феликс : Соколски лекарски одсеци и Сарадња лекара и соколских просветара; Иван Лавренчић : Соколско васпитање деце, Значај и сврха позоришта са луткама, Соколска штампа за децу и Практични рад са децом; проф. Владимир Дедуш : Соколска пропаганда путем популарних предавања; Мирко Михалџић : Организација позоришта са луткама и Светислав Пашћан : Музика и Соколство.

Часове телесног вежбања водио је Радомир Гаћић, који је уједно вршио дужност префекта у течају. Економ течаја био је Драгољуб Атанацковић. (9) На течају су били соколи из 17 жупа и то : Тома Барулек, Јулије Брун и Иван Шош из жупе Вараждин; Ђорђе Бјеговић и Петар Ступар из жупе Бања Лука; Милош Брелих из жупе Љубљана; Злата Булат из жупе Сплит; Сава Чорковић, Софија Фукса и Слободан Ковачевић из жупе Бјеловар; Ђура Чолић, Радован Јакшић, Барка Петровић и Драган Видмаљрић из жупе Карловац; Иван Филип и Алојзија Урбајс из жупе Цеље; Богољуб Хаџић, Миливоје Илић, Лазар Јаничић, Миомир Ковачевић, Игор Лебедев, Милица Недељковић и Ђорђе Вељковић из жупе Београд; Бранко Хајдин и Станислав Милић из жупе Загреб; Даринка Хост, Влајко Станић и Јурај Усмијани из жупе Сушак – Ријека; Светозар Курјаков, Момчило Момиров, Милан Шандор и Стојанка Вујанов из жупе Петровград; Нико Марчетић и Душан Веселиновић из жупе Крагујевац; Љубомир Мијовић и Христофор Милошевић из жупе Цетиње; Трипо Миличевић из жупе Мостар; Живојин Милојковић из жупе Скопље; Мехмед Селимовић из жупе Тузла; Срдан Севник и Златка Зимић из жупе Марибор и Милош Свирчевић из жупе Нови Сад. Течајци су 8. августа 1937. дошли у Студентски дом. За сваког течајца је било одређено место у учионици,код стола у трпезарији и у соби за становање. Течајци су на свом месту у учионици нашли оловку и свеску за белешке, а у омоту сва потребна писмена упутства, тако да су знали кад имају какву дужност. Рад је почињао телесним вежбањем, а после доручка почињала су предавања. Имали су и час вечерњег телесног вежбања под управом Радомира Гачића. Течај је завршен 22. августа 1937. вечером у Студентском дому, на којој су учествовали заменик старешине Савеза Сокола Ђура Паунковић и скоро сви предавачи заједно са полазницима течаја. (10)

На течају од 7 до 20. 8. 1938. Савезном просветном школом управљао је савезни просветар Милош Станојевић, а отворио је Ђура Паунковић. Паунковић је убрзо преминуо. На течају је било 59 течајаца из жупа Савеза Сокола и по један Рус, Чех и Бугарин. Предавача је било 23, а одржан је 121 час. Течај је био организован интернатски : јутарња гимнастика, говори пред врстом (3 минута), предавања, вечерња гимнастика, дебатне вечери и приказивање соколских филмова. Теме говора пред врстом биле су : Ко је прави соко ? Пијана глава не носи барјака. Вино и мудра побудали. У чему је љубав према домовини ? Започети, али и довршити, Сам – упри све силе своје итд. Теме предавања биле су : просветни рад на селу, соколско васпитање деце и нараштаја, историја нашег и словенског соколства, соколане, штедња, трезвеност, просветни рад, приредбе, књижнице, путеви и циљеви, соколство и село, позориште, рецитације, музика и песма, говори преко радија, филм и соколска штампа. Сваки дан поподне биле су музичке вежбе, на којима су се училе соколске песме и химне. Хорско рецитовање предавао је Пашчан-Којанов. Течајце је увежбао рецитовати у хору Ракићеву песму „На Гази Местану”. Течајци су разгледали Музеј кнеза Павла, војни музеј и Золошки врт. На Авали су се поклонили гробу Незнаног јунака а на Опленцу гробу краља Александра. Разгледали су венчачку виноградарску задругу, Аранђеловац, Буковичку Бању и Панчево. У Панчеву су говорили пред спомеником краља Петра. На гроб краља Александра положени су венци. У име бугарских Јунака говорио је Борис Васиљев, инспектор за физичко васпитање и начелник жупе јунака у Софији. Између осталог рекао је и ово : „Клањам се гробу Краља Витеза и борца за слободу свога народа и истинску словенску идеју.” (11)

Општи просветни течај одржан је од 6 до 20 августа 1939. у Савезној просветној школи у Београду. Од 1931. одржавао се течај сваке године са циљем да се појача кадар соколских радника у народу. Течај је водио председник Соколског просветног одбора Милош Станојевић, а предавало је преко 20 познатих соколских раднка : др. Владимир Белајчић, М. Смиљанић, Ђ. Брзаковић, Ч. Живановић, Р. Аранитовић, Зорка Војновић, М. Сковран, Олга Сковран, др. М. Драгић, др. Т. Протић, Е. Антонијевић, инг. М. Цвејић, И. Лавренчић, С. Марић, …. . Течају је присуствовало 64 слушалаца из свих жупа, углавном просветари или чланови просветних одбора соколских јединица. Међу њима је било учитеља, професора, судија, званичника, студената и три сељака. Учествовали су и чланови бугарских јунака, руских и пољских сокола.Течај је одржан у студентском дому у Београду. Течајцима су били приказани узани филмови са соколских слетова и медицински филм „Бич човечанства”. Специјално за течајце приказан је филм „Ој летни сиви Соколе!”. Музички часови су са певањем свих словенских химни и многих соколских песама били велика манифестација свесловенске и соколске мисли. Разгледани су знаменитости Београда и Панчева, приређени су скупни излети на Авалу, Опленац и Аранђеловац. На гробу краља Александра после опела држали су говоре представници југословенског, бугарског, пољског и руског соколства.(12) Четвртог августа 1940. почео је VIII течај просветне школе Савеза СКЈ. Течај је трајао до 18 августа 1940. Осми течај био је „Општи просветно-народно- одбрамбени течај” са програмом прилагођеним приликама. Течај је организовао Савезни просветни одбор на челу са председником М. Станојевићем. По завршетку течаја учесници су ишли на Авалу и Опленац.(13)

У Савезној просветној школи у Новом Саду образовани су просветари за вођење жупских и друштвених школа. Од 1931. одржавао се течај сваке године са циљем да се појача кадар соколских радника у народу. Између осталог обучавани су и за снимање и приказивање соколских филмова. Они су даље преносили своје знање на жупским и друштвеним течајима. Савезна просветна школа пренела је своје седиште у Београд. Радила је у студентском дому у Београду. Соколска штампа („Соколска просвета“, „Братство”и „Соколски гласник“) опширно је извештавала о раду Савезне просветне школе. У соколској штампи је истакнут говор Паунковића „Шта треба да радимо” на отварању течаја 1937. у Београду. Учесници течаја могли су да виде како у пракси функционише просветна школа са теоријским и практичним програмом.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :
1. Иво Маричић, „Савезни просветни течај у Новом Саду”, „Братство”, Осијек, септембра 1932, бр. 5,6 и 7, стр. 64, 65;
2. Александар Чаврак, „Савезна просветна школа“, „Братство”, Осијек, 15 новембра 1933, бр. 9, стр. 169, 170;
3. Инг. Бруно Мужина (Осијек) „Филм“, „Соколска Просвета”, Београд, Мај 1935, бр. 5, стр. 255;
4. Филм „Летовање соколског нараштаја на Палићу“, „Соколска Просвета”, Фебруара 1932, бр. 2, Год. II, стр. 64; „Соколска Просвета”, јуни 1934, бр. 6, стр. 262; „Соколска Просвета”, Нови Сад, Септембар 1934, бр. 7, стр. 298;
5. М. Сел-ћ, „Савезна просветна школа“, „Соколска просвета”, Београд, Септембар 1937, бр. 7, стр. 285, 286; “Пети течај школе Савеза Сокола Краљ. Југославије”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1937, бр. 8, стр. 114;
6. „Пети просветни течај Савеза Сокола Краљевине Југославије”, „Соколски гласник“, Београд, 21 август 1937, бр. 25, стр. 4, 5;
7. М. Сел-ћ, „Савезна просветна школа“, „Соколска просвета”, Београд, Септембар 1937, бр. 7, стр. 285, 286; “Пети течај школе Савеза Сокола Краљ. Југославије”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1937, бр. 8, стр. 114;
8. Милош Т. Свирчевић, „V течај просветне школе Савеза Сокола Краљевине Југославије”, „Соколски гласник“, Београд, 6 септембар 1937, бр. 26 и 27, стр. 7, 8;
9. „Пети просветни течај Савеза Сокола Краљевине Југославије”, „Соколски гласник“, Београд, 21 август 1937, бр. 25, стр. 4, 5;
10. Милош Т. Свирчевић, „V течај просветне школе Савеза Сокола Краљевине Југославије”, „Соколски гласник“, Београд, 6 септембар 1937, бр. 26 и 27, стр. 7, 8;
11. Емил Кавгић, Воћин, „Савезна просветна школа у Београду“, „Братство”, Осијек, 15 новембра 1938, бр. 11, стр. 218-220;
12. Антун Милинковић, Слав. Брод, „Савезни просветни течај”, „Братство”, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 181, 182;
13. „Савезна просветна школа“, „Соколски гласник“, Београд, 2 август 1940, бр. 31, стр. 1; „Савезна просветна школа“, „Соколски гласник“, Београд, 16 август 1940, бр. 33, стр. 5;

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар