SVEČANOST POVODOM UPISA PJEVANJA UZ GUSLA NA LISTU UNESKO: Pobjeda temeljne kulture u vremenu laži, falsifikata i pokondirenih tikava

SVEČANOST POVODOM UPISA PJEVANJA UZ GUSLA NA LISTU UNESKO: Pobjeda temeljne kulture u vremenu laži, falsifikata i pokondirenih tikava

  • U organizaciji Saveza guslara Srbije u maloj sali Kolarčeve zadužbine 25.12.2018. godine održana je svečanost povodom upisa pevanja uz gusle na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva UNESKO-a.

Odluku o upisu guslanja i pevanja uz ovaj instrument doneo je 29. novembra Uneskov Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na svom 13. redovnom zasedanju koje je održano na Mauricijusu.

Ovaj skup počeo je blagoslovom protojereja-stavrofora Stojadina Pavlovića, glavnog i odgovornog urednika Televizije „Hram“. On je prenio blagoslove patrijarha Irineja citirajući davno skovanu misao „Sveti manastiri i krivo gudalo to je našu vjeru očuvalo“.

– Naš patrijarh Irinej često pominje i podseća na ovu nacionalnu zapovest. Prenoseći njegov blagoslov ovom cenjenom uvaženom naučnom elitnom skupu, pozdravljam vas i želim da se sabirate i da ovako temeljno i sistematično podsećate na jedan od naših umetničkih stubova koji nas drži i koji nas je održao– rekao je Pavlović i dodao da su vrata TV „Hram“ otvorena za sve ljude koji na ovaj način čuvaju našu naciju i našu veru.

JOVO RADOŠ: DUŠMANI SU DOBRO ZNALI ČIJE SU GUSLE

Potom se obratio domaćin, predsjednik krovne organizacije Saveza guslara Srbije dr Jovo Radoš.

– Urađeno je ono što smo mi znali odavno, što je prenošeno vekovima sa kolena na koleno, da su gusle naš sveti instrument. To su znali posebno i naši neprijatelji pa to vidimo i kroz stihove. Ne brini se carevi vezire/ ne treba ti vojska i džebana / satri gusle, povješaj guslare/ pa će biti mirna Šumadija  – rekao je Radoš i podsjetio na period u kome je Austrija zabranjivala gusle u Bosni i Hercegovini.

– Gusle moraju biti žive, a vidimo da one žive jer samo u Savezu guslara Srbije imamo preko 30 guslarskih društava od Prištine i društva staroga „Cara Lazara“ pa do Subotice. Srbi u Crnoj Gori čuvaju gusle kroz 15 svojih društava, a krovno udruženje nosi ime „Dušanovo carstvo“. Republika Srpska ima 18 društava od Hercegovine preko Romanije, Krajine do Semberije, svuda se čuju gusle – rekao je Radoš zahvaljujući se svim zaslužnima na velikom uspjehu citirajući akademika Ljubomira Zukovića: „Sačuvajmo gusle kao što su one sačuvale nas“.

DRAGAN HAMOVIĆ: POBJEDA NAD NAŠIM NEMAROM I NEHAJEM 

Dr Dragan Hamović, posebni savetnik ministra kulture Vladana Vukosavljevića svoje obraćanje je započeo osvrnuvši se na klasik naučne fantastike američkog pisca Reja Bredberija „Farenhajt 451“. U tom romanu čija se radnja odvija u budućnosti čitanje i slobodna misao su zabranjeni, a knjige spaljene.

– Ovakva sumorna budućnost iz romana desila se u dalekoj prošlosti i našem narodu kome su pod naletom azijatske tmuše u zgarišta pretvarani gradovi i manastiri i biblioteke u gradovima i manastirima. Po rečima jednog lucidnog srpskog pesnika Petra Pajića otad su Srbi većinom čitali ušima. Knjige starostavne, svoju povesnicu držali su u glavama, a zvučnu žalostivu podlogu takoj usmenoj lektiri davale su gusle. I tako su naši preci pamtili ono što su bili odolevajući da ne postanu ono što im dedovi nisu bili– rekao je Hamović i dodao da su gusle bile borbena spona između naraštaja.

– Znao je to i Filip Višnjić kada je u kritičnim trenucima boja na Loznici, uzeo gusle, izašao među ustanike koji su smesta ojačali. Srpski narod stvorio je samom sebi legendom kičmu istorije i obavio je onim krepkim mišićima deseterca koji su ga mogli braniti i držati – rekao je Hamović koji se osvrnuo na sam značaj vijesti koja je obradovala sve kulturne poslenike u Srbiji.

– Na kraju jednog stručnog i pažljivo pripremljenog poduhvata nekako osećamo da je po sredi velika simbolička pobeda, pobeda najpre nad nama samima, nad našim nehajem i nemarom, nad našom dezorjentacijom i duhom skorojevića i pokondirenih tikava što je obuzeo mnoge među nama. Duhom onih koji imaju sluha za sve drugo osim onog što im po nasleđu pripada i prema čemu bi trebalo da osećaju i nekakav dug. Oni glagolsku imenicu guslanje koriste isključivo da se podsmehnu navodnim zarobljenicima srpske prošlosti. I već su potrčali da obezvrede ovaj upis na Uneskovu listu ističući da gusle nisu samo naše – rekao je Hamović i dodao da je dobra vest uzbunila i okruženje.

– Pravila UNESKO-a omogućavala su tokom dve duge godine da se i drugi priključe ovoj nominaciji, ali niko dosad to nije učinio. Kao da im nije toliko stalo do instrumenta na koga je homerska Evropa zaboravila, koliko ime je stalo da svaku srpsku prednost i svako srpsko svojstvo ospori i poništi – rekao je Hamović i dodao da nije pitanje da li ovaj drevni instrument samo srpska tradicija poznaje. On je dodao da nije bilo ključno ni to što je srpsko guslarsko pesništvo uveo u riznicu evropskog romantizma Vuk Stefanović Karadžić pre 200 godina kada većina današnjih političkih naroda okolo Srba nije ni znala za sebe.

– Presudno je bilo koliko ova tradicija danas živi u narodu koji ga baštini. Na ovo pitanje daje jasan odgovor mreža guslarskih udruženja, brojna nadmetanja i guslarske večeri koje okupljaju hiljade i hiljade naših ljudi u zajedničkom trepetu. Da nije toga rada i pregnuća ne bi bila dovoljna ni temeljna etnomuzikološka i folkloristička izučavanja ugrađena u nominacioni dosije koji je UNESKO uvažio radom tima centra za nematerijalno kulturno nasleđe koje je Ministarstvo kulture i informisanja i podstaklo i podržalo u tom poslu- rekao je Hamović. On je naglasio da je „u doba falsifikata, laža i paralaža i pokondirenih tikava ova mala simbolička pobeda naše temeljne kulture dobija na višem značaju i daje povoda za svečanost i svečarenje i za njen novi zamah u našoj javnoj svesti, jer i dalje se naši ljudi zbijaju oko guslara“.

– Naravno da srpska kultura nisu samo gusle, da na guslama nije stala, ali bez gusala srpski identitet gubi jednu od svojih uporišnih tačaka. Svaki narod neka snosni svoju sudbinu i neka je ne izbegava, pisao je Crnjanski u reportaži o guslarskom takmičenju iza velikog rata u Sarajevu. Gusle su otrgnuti jauk naše narodne sudbine i taj zvuk traje, jer ga prepoznajemo kao svoj i potreban- završio je svoju besjedu Hamović sa željom da guslari taj zvuk pronose i kroz naše vreme puno neke drukčije buke i besa.

SMILJANA ĐORĐEVIĆ BELIĆ: REVALORIZACIJA ZA ŠTETU KOJA JE ODAVNO PRIČINJENA NAUCI I KULTURI U SRBIJI 

Jedan od članova tima filolog dr Smiljana Đorđević Belić iz Instituta za književnost i umetnost istakla je veliko zadovoljstvo što je kao ekspert iz oblasti proučavanja narodne književnosti angažovana u timu koji je pripremao nominaciju Srbije.

– Kao posebno reprezentativne elemente izdvojili usmene narodne epske pesme o mitskim istorijskim junacima, o događajima iz dalje ili bliže istorije. Pevanje uz gusle je u prošlosti bila usmena tradicija u potpunosti. Naime, guslar je u toku samog izvođenja improvizovao i poetski i muzički sadržaj. Razvoj pismenosti vodio je ka razdvajanju ulova guslara koje kreativnost sada usmeravaju, pre svega, na muzički izraz i epskih pesnika stvaralaca novih pesama koje su po stilskim i strukturnim rešenjima bliske tradicionalnoj usmenoj epici. Stoga su kao deo repertoara pomenute i ovakve autorske epske pesme, a na kraju i pesme drugačijih sadržaja iz drugih žanrova – rekla je Đorđević Belić i objasnila da je želja bila predstaviti balans između svih onih slojeva koji danas zaista čine guslarski repertoar i potrebe za uspostavljanjem hijerarhije između tih slojeva.

– U plejadi sakupljača posebno mesto pripada Vuku Stefanoviću Karadžiću. Na prostoru Crne Gore i stare Hercegovine nastaju pjevanija crnogorska i hercegovačka Sime Milutinovića Sarajlije. Veliki značaj za tradiciju pevanja uz gusle nesumnjivo je imalo i još uvek ima Njegoševo ogledalo srpsko. Premda nisu dospeli do široke publike pažnje su vredni zapisi brojnih potonjih sakupljača poput Manojla Bubala Kordunaša, Andrije Luburića i mnogih drugih vrednih poslanika koji su nastavili sa terenskim istraživanjima pevanja uz gusle i kroz čitav dvadeseti vek – rekla je Đorđević Belić koja je istakla da pevanje uz gusle koje su deo reprezentativnog nasleđa Srbije i čovečanstva dodatno obavezuju.

– Svedoci smo da i pored velikog broja zapisa narodnih epskih pesama danas uz gusle se izvodi relativno skroman broj antologijskih tekstova, i to uglavnom u odlomcima. Imajući na umu da guslarski festivali predstavljaju i jedan od načina zaštite tradicije, jasna je potreba za definisanjem strategija kojima bi se stimulisalo izvođenje klasičnih tekstova i uticalo na kontinuirano bogaćenje guslarskih repertoara posebno pesmama koje u svakom smislu predstavljaju deo reprezentativnog kulturnog nasleđa – rekla je Đorđević Belić. Ona je kao drugi zadatak navela nalaženje adekvatnog balansa između očuvanja funkcije epike kao istorijske hronike i drugih funkcija pevanja uz gusle, kao i uspostavljanje granice prema onome što se može videti kao zloupotreba tradicije.

– U procesu osmišljavanja mera zaštite neophodno je i angažovanje predstavnika svih tela koja su u Republici Srbiji zadužena za inplementaciju Uneskove konvencije– rekla je Đorđević Belić koja se prisetila i svojih početaka terenskog i teorijskog proučavanja pevanja uz gusle koji su bili vezani za projekat „Usmena tradicija srpskih epskih pesama i njihov kulturni izraz“ a koje je takođe finansirao UNESKO.

– Ta istraživanja predstavljala su naučnu podlogu za izradu istoimene nominacije Srbije za Uneskovu listu. Sticajem nesrećnih, prvenstveno političkih okolnosti, kandidatura je tada povučena, a čitav događaj burno je odjeknuo u javnosti. Pomenula bih posebno zasluge i zalaganja mog profesora Nenada Ljubinkovića. To je najmanje što mogu učiniti kao izraz zahvalnosti za energiju i entuzijazam koji je ulagao i etičke principe kojih se uvek držao. U tom smislu ovogodišnji upis pevanja uz gusle na UNESKO-vu listu vidim i kao vid revalorizacije za štetu koja je nauci i kulturi u Srbiji tom prilikom pričinjena– zaključila je Đorđević Belić.

DR DANKA LAJIĆ MIHAJLOVIĆ:  SAVEZ GUSLARA JE KLJUČNA ORGANIZACIJA ČUVARA DRAGOCJENE TRADICIONALNE UMJETNOSTI 

Dr Danka Lajić Mihajlović – etnomuzikolog iz Muzikološkog instituta je istakla da je za sve ljude koji su neposredno učestvovali u pripremi nominacije za upis pevanja uz gusle na Uneskovu Reprezentativnu listu NKN ovo veče posebno.

Na očuvanju i promovisanju pevanja uz gusle, kao tradicionalne forme izvođenja epskih pesama, na nivou angažovanja guslara-pojedinaca, društava i Saveza radilo i ranije. Ipak, tek početkom ovoga veka tadašnja uprava Saveza, na čelu sa Radovanom Pekovićem, inicirala je saradnju sa naučnim i obrazovnim institucijama. Zajedno sa onima koji su profesionalno angažovani na primeni Konvencije, guslari i ja smo savladali početničke teškoće i pevanje uz gusle upisali na Nacioanalnu listu 2012. godine – rekla je Lajić Mihajlović i dodala da se od tada mnogo radilo na većoj vidljivosti i reafirmaciji gusala u javnoj sferi.

– Poznajući principe Konvencije, išli smo joj u susret. Radili smo tako da jednog dana možemo dokumentovano zatražiti od Uneska da pevanje uz gusle prihvati kao deo nasleđa sveta. A taj trenutak je došao 2016. godine – rekla je Lajić Mihajlović.

Ona je uputila posebnu zahvalnost ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću, koji je inicijativu Saveza guslara Srbije, tada pod rukovodstvom Slobodana Bobana Draškovića, doneo odluku da se pevanje uz gusle nominuje kao sledeći element za upis kod Uneskoa u ime Srbije, posle slave i kola.

– Postojale su dve vrste repera: kako će to doživeti članovi komisije Uneska koji će vrednovati nominaciju, ali ništa manje opterećujuće je bilo kako će na to reagovati guslari i krugovi „ozbiljnih ljubitelja“. Ta dvostruka odgovornost, profesionalna u užem smislu i etička, u odnosu na one čije smo glasove tom nominacijom zastupali, bila je zaista veliko breme. Prednost rada bez opterećenja ličnih odnosa sa zainteresovanom grupom imale su Danijela Filipović i Vesna Dušković iz Centra za NKN, a Saša Srećković je kao ekspert sa iskustvom u vrednovanju nominacija davao dragocene komentare. Velika podrška i pomoć dolazili su upravo od guslara i čelnika Saveza. Kao predsednik Saveza, najviše se angažovao Boban Drašković, koordinirao je tim za izradu nominacije i „bazu“, velika je bila pomoć oko dokumentacije od Radovana Pekovića, bez zadrške su se pozivu za snimanje ilustracionog filma odazvali guslari Boško Vujačić, Milan Mrdović i Miroslav Tanović. Profesionalna ekipa je bila angažovana za pripremu filma, a tim Centra za neophodne saglasnosti. Podršku su, među brojnim institucijama kulture i organizacijama iz nevladinog sektora, pružili i naučni instituti – Institut za književnost i umetnost, kao i moja profesionalna kuća – Muzikološki institut SANU, koji je Ministarstvo kulture odredilo kao instituciju nadležnu za nadzor zaštite elementa, s obzirom na prirodu prakse – pevanja uz gusle – rekla je Lajić Mihajlović koja se zahvalila na poodršci svojim kolegama i tadašnjoj direktorki dr Meliti Milin.

– Marta 2017. obimnu dokumentaciju koja čini nominaciju poslali smo u Pariz s velikim očekivanjima i prilično strepnje. Bili smo svesni da je reč o sferi u kojoj politički odnosi mogu itekako biti od uticaja. Kao što znate, priča o nominaciji pevanja uz gusle iz Srbije ima srećan kraj. Makar taj formali deo: pevanje uz gusle upisano je na Reprezentativnu listu NKN čovečanstva jednoglasnom podrškom članova Međuvladinog komiteta Uneskoa za NKN, bez primedbi! Ovaj događaj je direktno prenošen na Uneskovom internet kanalu, što je i kod praćeno, a ubrzo su mediji i zvanično preneli vest i obraćanje ministra, pa je usledila opšta radost – rekla je Lajić Mihajlović koja je potom uputila i nekoliko jasnih upozorenja.

PREDSJEDNIK I POTPREDSJEDNIK SAVEZA GUSLARA SRBIJE: Prof dr Jovo Radoš i Slobodan Boban Drašković

– Čini se da su gusle i epika kao ideološki, politički delikatan žanr osuđeni na zloupotrebu. Odmah su krenule negativne reakcije na različitim nivoima i radost je bila pomućena. Tako, već skoro mesec dana gubimo vreme objašnjavanjem principa Konvencije koja je svima dostupna na internetu, tumačimo pojam identiteta danas toliko rastegljivog da nema naučnu definiciju, govorimo o poreklu gusala čiju genezu krije mrak davnih vremena, umesto da se ovaj kratak period pažnje koju mediji pokazuju za gusle iskoristi za njihovu reafirmaciju. Koliko je meni poznato, nije bilo medijskog interesovanja za ono što je učinjeno na polju očuvanja ove kulturne prakse, nije bilo ozbiljnih analiza problema očuvanja tradicionalne kulture u odnosu na agresivnost popularnih i komercijalnih sadržaja, nisu otvoreni razgovori o mogućem doprinosu državnog obrazovnog sistema strategiji zaštite NKN – upozorila je Lajić Mihajlović. Ona je istakla da je upis na Uneskovu listu pre svega prilika da se skrene pažnja i ozbiljnim delovanjem pokaže iskrena zainteresovanost i odgovornost.

– Gusle su srpske i upravo zato je naša obaveza da ih čuvamo, na to se ovom nominacijom država Srbija i obavezala. To neće činiti umesto nas ni Unesko, niti bilo ko iz okruženja. Kako Savez guslara Srbije pripada sektoru nevladinih organizacija, od izuzetne važnosti je odnos Ministarstva kulture prema projektima ovog udruženja, odnosno odgovornost u raspodeli sredstava koje može da izdvoji za pevanje uz gusle u očekivanom mnoštvu predloga projekata. Nadam se da će uspostavljena mreža institucija, od Ministarstva do Centra za NKN, uključujući naučne institute, raditi na korist prepoznavanja kvalitetnih ideja za budućnost pevanja uz gusle. S druge strane, apelujem na sabornost guslarskih društava i visoku svest o tome šta je iznad svega u toj oblasti – rekla je Lajić Mihajlović koje je ocjenila da je današnje vrijeme značajno drugačije od Vukovog koji je prvi pronio slavu gusala.

– Nove generacije i nove okolnosti predstavljaju specifičnu zahtevnost u odnosu na vreme „krađe guslarskog zanata“ od očeva i srodnika. Osim toga, guslara nema bez publike, a senzibilnost za gusle su izgubile i starije generacije, da ne govorim o mladima. Zbog svega toga, sada moramo povezati iskustva i znanja, guslarsku praksu, nauku, kulturnu i obrazovanu politiku, svakog guslama iskreno naklonjenog pojedinca uključiti u mrežu guslarskih društava i u Savez guslara, kao ključnu organizaciju čuvara dragocene tradicionalne umetnosti – pevanja uz gusle – zaključila je Lajić Mihajlović.

Predsjednik Saveza guslara Srbije dr Jovo Radoš uručio je povelje Centru za NKN (Saša Srećković), Ministarstvu kulture (dr Dragan Hamović), Muzikološkom institutu (dr Melita Milin) i Institutu za književnost i umetnost (dr Smiljana Đorđević Belić).

U sklopu programa koji je vodila dr Jadranka Milošević nastupili su narodni guslari Boško Vujačić, Draško Malidžan, Milan Mrdović, Veljko Đuranović, Lazar Terzić i Draško Magdelinić.

Prikazan je i dokumentarni film napravljen kao dio materijala koji je priložen prilikom kandidature pevanja uz gusle za upisa na Reprezentativnu listu nematerijalnog
kulturnog nasleđa čovečanstva Uneska.

U prepunoj sali bio je veliki broj guslara, a domaćini su posebno pozdravili prisustvo predsjednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Miodraga Lintu.

Prisutni su na kraju programa imali priliku da nakon pauze duže od godinu dana kupe najnoviji broj lista „Gusle“ koji je zakoračio u treću deceniju svog postojanja.

Svi koji žele da kupe list „Gusle“ mogu da ih poruče putem mejla savezguslarasrbije1994@gmail.com

 

  Tekst i foto: Trifko Ćorović

 

 

 

 

 

 

PIŠI ĆIRILICOM: Tekstove sa portala Slobodna Hercegovina, uz obavezno navođenje izvora i link, mogu da prenose samo oni sajtovi koji koriste srpsko pismo
O autoru

Ostavite komentar