ОД ИСКОНА ДО ВЈЕЧНОСТИ: Обиљежена година дана од уписа пјевања уз гусле на Унескову репрезентативну листу културног насљеђа човјечанства
НАСЛОВИ

ОД ИСКОНА ДО ВЈЕЧНОСТИ: Обиљежена година дана од уписа пјевања уз гусле на Унескову репрезентативну листу културног насљеђа човјечанства

  • У организацији Савеза гуслара Србије 22. октобра 2019. године је у великој свечаној сали Коларчене задужбине одржан концерт под називом „Од искона до вечности“.

Захваљујући подршци Министарства културе и информисања, организатор се својски побринуо да на достојанствен начин уз пробране гусларе и репертоар обиљежи годину дана од уписа пјевања уз гусле  на Унескову репрезентативну листу културног наслеђа човјечанства.

У молитвеној тишини одата је дужна пошта академику Љубомиру Зуковићу и пјеснику Божидару М. Глоговцу који су се давно уписали у бескрајни љетопис из свијета гусала и епске поезије.

Једна од најзаслужнијих за упис пјевања уз гусле на Унескову репрезентативну листу културног наслеђа човјечанства етномузиколог др Данка Лајовић Михајловић је као аутор сценарија дала посебан печат овој вечери.

На особен начин публици су представљени извођачи, као и пјесме представљене у програму који је презентовао глумац Небојша Кундачина.

Овај концерт увео је још неке новине и подигао досадашње стандарде.  Наиме, публика је, по први пут на једној оваквој манифестацији, имала прилику да на великом екрану током програма, поред назива пјесме и извођача прати пажљиво селектиране тематске  илустрације.

Први је на сцену изашао један је од водећих гуслара своје генерације Вељко Ђурановић који, не само да је осјетио укус великих успјеха, него и кроз рад у жирију тежину оцјењивања колега.

Ђурановић  је за ову прилику извео пјесму „Бановић Страхиња“ из које је одабрао онај дио у ком је Бан представљен кроз ријечи његовог некадашњег роба, старог дервиша, који је портрет Бана, јунака и – прије свега – човјека, уоквирио чувеним стиховима:

Помало је такијех јунака, ка што бјеше Страхињићу бане!

Као најмлађи учесник представио се даровити Ђорђе Павловић из Куле који је своје гусларско умијеће усвојио од оца Љубомира.

Казивао је одломак из почетног дијела пјесме „Цар Лазар и Царица Милица“ која не описује само полазак у Косовски бој, већ говори и о братско-сестринској љубави, а прије свега – о достојанству и части.

Међу младим гусларима, за које се може рећи да су сазрели као умјетници, посебно мјесто припада Максиму Војводићу из Подгорице. Овај младић од само 19 љета непрестаним напредовањем, ширењем репертоара и радом на свом умјетничком изразу и личности већ је стигао да се окити титулом Савезног побједника. Публици се представио завршним дијелом пјесме „Урош и Мрњавчевићи“ у којој је је знаменити Вуков пјевач, старац Рашко, проговорио о неслози као узроку пропасти српске државе, усмјеравајући се и на породичне односе, на сукоб оца и сина – краља Вукашина Мрњавчевића и Марка Краљевића.

Етномузиколог, проф. Бранко Тадић окупио је пјевачку групу “Видовдан” која његује пјесму са свих српских простора. За ову прилику одабрали су пјесму приповједног карактера “Јел` слободно, царе, господаре” из Жегара у Книнској крајини.

Публика је потврдила да веома цијени посвећеност и таленат гуслара Милана Мрдовића, који је поред класичног музичког образовања умјетнички обликован захваљујући мајчином увођењу у свијет епске пјесме и очевом усмјерењу ка пјевању уз гусле. Мрдовић је извео одломак из пјесме „Женидбе Милића барјактара“ која говори о нестварној љепоти Љепосаве, дјевојке „из рода урокљива“, која није дар него проклетство..

Славко Јекнић пјевање уз гусле промовише на различите начине, а посебно је ангажован на преношењу знања гусларском подмлатку. Љубав према гуслама усадио је и својој дјеци, па је његов син Никола један од младића на којима почива будућност овог инструмента у Србији. Јекнић се представио стиховима из циклуса ускочких народних пјесама “Ропство Јанковић Стојана“ која описује јунака који се, након дугог лутања, враћа у дом и затиче на свадби своје жене. Ову пјесму неки пореде са Хомеровим епом и називају „српска Одисеја“.

Талентована Катарина Гојковић је технике традиционалног сеоског певања учила у граду, ослањајући се на снимке старих извођача. На веома особен начин отпјевала је пјесму “Књигу пише турски царе”, која освјетљава лик кнеза Лазара.

Искусни и награђивани гуслар Драшко Малиџан је извођењем „Мојковачке битке“ која описује заједничку борбу српског народа у Србији и Црној Гори из Првог свјетског рата дотакао душу сваког посјетиоца у сали. Аутор ових римованих стихова је назначајнији епски песник новијих времена, Радован Бећировић Требјешки, који је много пута истицао како је све што је у животу написао – приложио гуслама.

Концерт је завршен наступом истинског посвећеника гуслама Саше Лакетића који је својим примјером доказао да је дружење са гуслама љековита и окрепљујућа активност. Публика је уживала у пјесми „Вук Мандушић и везир Ћуприлић“ коју је написао један од великих аутора Живојин Ђукановић Звицер“. Ова пјесма описује фиктивни сусрет Вука Мандушић и Фазила Мустафе-паше Ћуприлића који је имао свега 11 година када је чувени ускочки харамбаша отишао у легенду.

Раде Црногорац, Слободан Бобан Драшковић, др Данка Лајовић Михајловић и др Смиљана Ђорђевић Белић

Овим концертом Савез гуслара Србије још једном је потврдио одговоран однос у очувању пјевања уз гусле као дио најрепрезентативнијег музичко-фолклорног наслеђа Србије.

Предсједник СГС Јово Радош,, Драшко Магделинић и Милутин Шарац

Највеће задовољство имала је можда не тако многобројна, али искрена и права гусларска публика. Између бројних спортских приредби те вечери и актуелног Сајма књига, своју пажњу и вријеме повјерили су мајсторима струна који су на најбољи могући начин узвратили.

Док је гусала, биће и Срба!

Фотографије: Трифко Ћоровић

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Pingback: Обиљежена година дана од уписа пјевања уз гусле на Унескову репрезентативну листу културног насљеђа човјечанства

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина