Слободна Херцеговина » СРПСКА НОВА ГОДИНА: Будите скромни, праштајте и учите….
НАСЛОВИ

СРПСКА НОВА ГОДИНА: Будите скромни, праштајте и учите….

  • Иако ово није само српска Нова година (већ и српска), иако није само година, већ најприје ново сунце за покајање испод крста, некако се све то тако уобличило, и као такво много говори о свима, и о нама.

Испод надгробног крста војводе Петра Ћеткова Радовића, вожда невесињских Срба и херцеговачких „усташа“ (устаника) у рату 1875. -1877. (Невесињска пушка), покрај цркве Свете Тројице на главици Дреновик, повише тока ријеке Заломке.- (10. јануара 2020., Невесиње, Херцеговина)

2020. година од када су распели и опоганили најмирољубивијег и најљешег међу људима, од далеких пророка најављеног, Сина Господњег.
Два миленијума и двије декаде кајања и непокајања, прогона и затирања, слављења и непокора оних који повјероваше и који и данас славе ријеч Бога Живога. Имали смо Га, живио је међу нама, људи су га убили, ми Га славимо, Он нас васкрсава. Иако је изворна српска, и свесловенска, а најстарија знана Нова година, коју памте сви наши средњовјековни споменици, царске хрисовуље, свети манастири и божићне посланице, 7528. од великог пострадања свијета, из кога српски праотац претече, покаја се и обнови свој род и име.

На Новобрдској, Смедеревској и Скадарској тврђави памти се ова година. Рођендан Високих Дечана, Пећке Патријаршији, Косовске Грачаници слави се по њој. 7528. година од када Господ сачува и обнови род наш, а да будемо ново жито у Његовој бразди. Оној бразди из које ће искласати жртвени хљеб за Христово причешће. Све је то једно и све је јако важно. Без 7528. године од спаса, нема ни Христове 2020. године покајања.

Синоћ, у Новогодишњој ноћи, упознајем једног Македонца, из Штипа на Брегалници.

– Хајде брате да пијемо и да прославимо вашу Српску Нову годину! – вели Македонац.

– Није ово само српска, већ најприје Христова, православна Нова година. И твоја је колико и моја. – појашњавам му неозбиљно о озбиљном.

– Па, јесте, али ви Срби то поносно носите, зато је она најприје ваша!

– Е ту си тачан и за то ти благодарим. И Христос је рекао да пред Богом нема Јевреја ни Јелина, већ да смо сви једно. Но, ко са Христом буде живио и страдавао, имаће част да му се прослави род и име у новом васкрсењу.

Свима Вама којима вријеме и дани живота теку по овом древном бројчанику желим да најприје будете скромни, из скромности се рађа покајање и сва добра која проћи не могу.

Потом да праштате, свима око Вас.

Данас је страшно вријеме обмане, људи за један евро губе образ, а ми због тог евра олако и пркосно поништимо непоновљивог човјека. Србин мора праштати најприје свом ближњем, а увијек и вазда Србину који му најтеже увреде и задаје. Народ је велики дар и побједа пред гријехом. Народи који су били непокајани нестали су у праху историје. Они који живе троше зараду покајања и врлина својих предака.

И треће, желим Вам да учите, јер учење је најљепши дар од Бога! Златна кашика која нас пита бесмртношћу!

Уписати течај страног језика, читати добре књиге, писати своја запажања, истражити своје породично поријекло, довршити започете студије, уписати нови факултет… То су најљепши дарови новог сунца испод Христовог Крста! Уз то, Србин мора бити изузетно образован, јер дати су му многи дарови, а с радом и даром он може побједити свијет обмана који ратује против њега.

И куд год ходили са добрима путовали и добро сретали!
С Богом у све, без Бога ни у што!

ГОРАН ЛУЧИЋ

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. kosmopolita Reply

    Наслушали смо се и начитали о војводи Петру Радовићи са краја деветнаестог вијека али само о витештву. О пост-устаничком периоду мало ко пише.Овдје желимо да изнесемо податак из биографије Петрове који је доспио у мало ширу јавност тек 2000-те године. Посљедњу годину деветнаестог, вијека односно 1900-ту Војвода је обиљежио са почетком градње три куће на три различите локације, које се и данас тамо налазе. Овај податак је, као што рекосмо, доспио у јавност након што је један од његових потомака 2000-те године приредио пригодно обиљежавање стогодишњице градње тих објеката.О количини земљишних посједа Војводе Радовића говоре земљишне књиге.Фотографија надгробног споменика у тексту изнад, такође говори о статусу породице након херцеговачког устанка. Ко жели да укључи логику упоредиће тадашње и садашње вријеме. Односно упоредиће пост-ратни период садашњи са тадашњим. Разлика је мала.Ко данас 25 година послије рата гради по три куће истовремено? Све се више мијења од људске психе. Само што исте ствари свако не гледа исто. Неко хвали, неко суди. Оно што би свако требао да ради је да настоји да буде објективан. „Није злато све што сија, нити је ђаво толико црн колико кажу“ стара је мудрост.

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина