Надгробна плоча жупана Грда из друге половине 12. вијека један је од најстаријих ћириличних споменика на простору Босне и Херцеговине и највредније до данас сачувано споменичко свједочанство из времена требињских жупана.
Плоча уклесана између 1151. и 1177. године нађена је на гробљу у Полицама, а данас се чува у Музеју Херцеговине.
Уклесани епитаф драгоцјен је за историју Требиња што се у њему први пут помиње име града у облику који има и данас, као потврда да Требиње још од 12. вијека није мијењало име.
Према натпису мајстора Браје, жупан Грд је умро у доба кнеза велиега Михоила, кога историчари идентификују са Михаилом III, посљедњим дукљанским владаром из династије Војислављевића, чију владавину је око 1186. године окончао Стефан Немања.
„В дни кнеза велиега Михоила вмрије жупан Грд требињски и в то љето зида јему раку брат жупан Радомир с синми јеговјеми и жена му. Твара моистр имнем Браја. Б(о)же ти дај здравие.“
У жупану Грду не зна се готово ништа.
Историчари га повезују са жупаном Грдешом, којег византијски писац Јован Кинам помиње 1150. године међу веома угледним великашима на страни Далмата (Срба) у бици на Тари против Византије. Цар Ромеја Манојло Комнин потукао је српску-угарску војску рашког великог жупана Уроша II Примислава, а сам Грдеша, заједно са историји непознатим жупаном Вучином, бива заробљен, проведен у Сердику (Софију), да би већ наредне године био ослобођен.
Исте 1151. године, iupanus Gerdessa помиње се као један од сведока у повељи којом требињски управитељ и Урошев брат Деса поклања острво Мљет манастиру свете Марије у Апулији.
Овом требињском великашу приписује се и једна нађена мамуза (тзв. Мамуза требињског жупана Грда).
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
