Плантажа шипка у Шуми требињској – од хобија до уносног посла


  • И након одласка у пензију, Ристо Башић из Требиња, донедавно високи функционер МУП-а, не мирује – одлучио је да засади плантажу шипка на породичном имању у Церовцу у Шуми требињској.

sipak
Иако тренд шипка у свјетском воћарству захваљујући истраживањима траје, Херцеговина, посебно источни дио се тек буди, па је задњих година примјетна појачана потражња за шипком, све га мање остаје на гранама за птице, а све више иде у прераду.

„Саднице које су засађене комбиноване су свјесно и на основу истраживања, у смислу да, уколико се покаже потребним оснујем предузеће које би се бавило производњом сока и пласманом конзумног шипка“, оптимистичан је Башић.

Башић истиче да се водило рачуна о томе да засади шипак који ће комбиновањем давати најкалитетнији продукт, када се одлучи за производњу сока. Засађене су четири врсте садница – барски шипак, коњски зуб, кипарски шипак и главаш.

„Шипци су засађени на земљишту које није обрађивано око 70 година. Садницама је сада три године, а наредне очекујем прво цвјетање и контролисани плод и очекивати је, да се ту направи један простор за подизање плантаже дивљег шипка који би у комбинацији са постојећим сортама давали висок квалитет сока. Планирао сам производњу у два правца – конзумни шипак бираног квалитета и прављење квалитетног сока без конзерванса и који би био пакован по високим стандардима. Већ је набављено нешто опреме за цијеђење сока, уређај за пуњење контролисаног сока, објекат…“.

Risto-basica

Башић каже да је изузетна заинтересованост када је ријеч и о конзумном и соку од шипка.

„Аматер сам у овој области који воли да чита и консултујем се са стручњацима у воћарству, тако да се водим податком да је становништво Требињске шуме неконтролисано напустило ово подручје, па тако и земљу на којој би се без велике муке могао успјешно да узагаја ово, веома тражено воће. Тако, да би уз помоћ локалне управе добар дио људи могао да додатно приврјеђује и производи оно што би било тражено на тржишту и да Требиње не буде препознатљиво само по виноградима већ и шипку и производима од њега“, наводи Башић, додајући да се ту може доста учинити, наравно уз ангажовање стручњака који би направили искорак у овој области.

„Зашто не би засадили плантаже шипка и обогатили требињску, али и пијацу у Дубровнику или Херцег Новом и наравно створили конкуренцију да се на тезгама нађе већи квалитет од онога који нам се сада намеће“.

Башић додаје да ми на овим просторима увозимо шипак, наравно упитан је квалитет и тешко је докучити која су заштитна средства примјењивана у тој производњи и слично.

„Ако би се овдје организовала производња, вјероватно би се пратио квалитет производа и пласман па би то све добило неку организовану димензију. Само Требиње нема производ за своје потребе, довози са стране“.
Шипак – супер воће, у Херцеговини донедавно на маргини, али судећи по Ристовом оптимизму, надати се да ће се ова тражена медитеранска култура наћи мјесто које заслужује.

Извор: Радио Требиње 



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар