Јахура: Усвојити декларацију да је у Пребиловцима извршен геноцид

Јахура: Усвојити декларацију да је у Пребиловцима извршен геноцид

  • Предсједник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура сматра да парламенти Србије и Републике Српске треба да усвоје декларацију у којој ће јасно стајати да је у Пребиловцима извршен геноцид.

Јахура истиче да су усташки злочини над Србима у Пребиловцима у Другом свјетском рату – библијска тема.
„До данас такав злочин није забиљежен. Прије свега, зато што је поновљен послије 50 година када су мета били мртви – они који су већ убијени 1941. године, посебно жене и дјеца„, објашњава Јахура и напомиње да су у рату деведесетих година њихове кости уништене.
Он оцјењује да Србија па, чак, ни Република Српска не знају довољно о злочину у Пребиловцима и упозорава да они који раде на томе да се овај злочин заташка добијају огромна средства.
Јахура наводи да је, пред злочин, у НДХ планирано да Пребиловци, који су били највеће српско село у доњој Херцеговини, буду уништени, а сви Пребиловчани убијени, као и да се промијени име селу.
Он подсјећа да је 1992. године хрватски генерал Јанко Бобетко назвао Пребиловце „пасиштем дивљих свиња“, чиме је потврдио геноцид.
„Пребиловци – село на злу гласу. Сад по њему дивље свиње пасу. Од Храснога, па до изнад Стоца, све спржио, не оста ни коца“, подсјећа Јахура на стихове које је Бобетко написао у мемоарима.
Јахура наводи да је и сама тадашња званична Хрватска (НДХ) оставила податке о пребиловачким жртвама, наводећи да је у Пребиловцима убијено око 800 жена, дјеце и стараца.
„Највише су убијани на јамама. Жене и дјеца су одведени из Пребиловаца камионима, па послије возом до села Шурманци, код Међугорја, и ту је у јами Голубинка 6. августа 1941. године убијено 600 жена и дјеце, дјевојака и старица. Није било мушкараца старијих од 14 година“, каже Јахура.
пребиловци2
Он наводи да је 57 породица 1941. године угашено, а послије, са онима који су погинули током Другог свјетског рата, тај број достигао је стотину.
Свједоци, као и саме усташе, 1957. године на суду у Мостару причали су да су се српске дјевојке саме бацале у јаме, не дозвољавајући да их усташе дотакну.
Јахура наводи да је његова тетка Љубица Булут загрлила своје троје дјеце и скочила у јаму са ријечима: „Анђели моји, хајде да летимо“.
Он је додао да је његова мајка Јока Екмечић, удата Јахура, избјегла јаму пошто је успјела да побјегне из силоса у Тасовчићима, али је убијена његова баба, која је тада била трудна у деветом мјесецу, и њено петоро дјеце, од двије до 17 година.
Јахура наводи да су послије Другог свјетског рата те јаме углавном биле забетониране јер је донијета одлука да се не истражују и не ископавају, а сахране нису дозвољаване због политичких разлога.
„Кости су, напокон, извађене и сахрањене, али су уништене убрзо у рату деведесетих, тако да се уопште не може утврдити број жртава. А има још јама у Херцеговини које нису отваране“, наводи Јахура.
Пребиловчани су највише страдали у Шурмановачким јамама, нешто мање на Бивољем брду, а остали су убијани на другим мјестима – у Сарајеву, у породилишту у Мостару. Гдје год су хватали групе Срба одвајали су Пребиловчане и убијали.
Јахура истиче да за „злочин над костима“ у рату деведесетих година, када је костурница минирана, није нико одговарао.
Постоји кривична пријава и у Тужилаштву за ратне злочине у Београду и код Тужилаштва БиХ, али је она „гурнута под тепих“.
Поднијета је пријава против непознатих извршилаца, али је указано на нека лица која су били на одређеним функцијама и која су фотографисана тог дана у Пребиловцима 1992. године.
Што се тиче злочина из 1941. године, Јахура каже да је невјероватно да је суђење одржано тек 1957, а од неколико хиљада оних који су учествовали у злочину оптужено само 14.
„Најмлађи оптужени злочинац био је 1918. годиште и он је умро кад је изашао из затвора. Шесторица су осуђена на смрт, а осморица на временске казне јер је суд правио разлику шта је ко радио. Једни су били на јами, а други доводили жртве„, наводи Јахура.
Срна

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина