ХЕРЦЕГОВЦИ ПОНОВО ПИСАЛИ ИНЦКУ: Општина Чапљина је од 2016. године несавјестан држалац пребиловачког приватног земљишта

ХЕРЦЕГОВЦИ ПОНОВО ПИСАЛИ ИНЦКУ: Општина Чапљина је од 2016. године несавјестан држалац пребиловачког приватног земљишта

  • Херцеговци из Србије недавно су посредством Виcоког Представника за Босну и Херцеговину Валентина Инцка добили писмени одговор начелника општине Чапљина Смиљана Видића из кога је јасно видљиво да ће се наставити са узурпацијом српске земље у Пребиловцима. Чврсто ријешени да се  до краја боре за заштиту основних људских права Херцеговци из Србије упутили су Валентину Инцку ново писмо које објављујемо у цијелости 

 

Поштовани Господине Инцко,

Захваљујемо вам на разумевању и искреном труду да са упознате са чињеницама везаним за спорно располагање општине Чапљина земљиштем у српском страдалничком, а сада и повратничком селу Пребиловцима. У том  смислу сасвим  нам је разумљиво настојање да добијете и одговор Чапљине са њиховим погледом на насталу ситуацију. Добили сте одговор од начелника општине  Чапљина, г-дина Смиљана Видића и захваљујемо што сте га нама прослиједили на увид. Видићево писмо нас у старту жалости, узнемираваа и плаши. Начелник и не помишља да настали проблем ријеши дијалогом и споразумом у духу начела и стандарда „ добре власти “ јер  у свему и не жели да види стварни проблем већ га ставља под наводнике „ u svezi problema sela Prebilovci “?!

У духу тих начела г. Видић би требао да сагледа и ситуацију и потребе села чијим простором управља, а фактички и располаже и нађе законито и правично ријешење. Најављује да ће његова власт ићи до краја у разбаштињењу и изгону Пребиловчана са њиховог земљишта и тиме из њиховог насеља које не може опстати без вјековног простора чији су они и формални, и стварни власници. Начелник Видић поново пријети: “Ostatak zemljišta Općina Čapljina želi dati u zakup ili koncesiju radi racionalnijeg iskorištavanja zapuštenog zemljišta…“

Пошто се све пребиловачко налази на том простору или до њега воде сви атарски путеви и стазе за пролазак људи и њихове стоке, Пребиловчанима пријети да остану  без могућности за испашу стоке на земљишту  чији су власници и прилаза свим парцелама мимо државних путева. На највиталинијем дијелу атара они су већ лишени прилаза појединим својим посебним имањима и могућности испаше стоке. То је за ове 3 године довело драстичног пада сточног фонда у селу, исељавања читавих повратничких српских породица са малом дјецом и смањења броја становника Пребиловаца за преко 20%.  Њихов страх за безбједност дјеце  је потупно разумљив када се зна да су локалне чапљинске усташе 1941. године поубијале више од 300 дјеце из села са њиховим одраслим сестрама, мајкама и бакама. Ради ваше информације ликвидирано је  укупно 85% српских становника Пребиловаца, односно  850 Пребиловчана, великом већином женског пола.

А 1992.  власти Чапљине и њихова војска-1. бригада ХВО „Кнез Домагој“, заједно са 156. бригадом  ХВ и формацијама ХОС-а  је потпуно уништила напуштене Пребиловце, укључујући православно гробље и цркву у изградњи са костима српских жртава, међу којима су и пребиловачке. За те и друге  злочине над Србима не само да нико није процесуиран већ многи од одговорних имају имају високе положаје у друштву и разумљиво да им опет сметају Пребиловци и Пребиловчани, живи и мртви! А одговорни за покољ пребиловачке дјеце, њихових мајки, бака сестара, те трудница-несуђених мајки  и других Срба у Чапљини и околини и широм Независне Државе  Хрватске, и за многе пљачке, силовања, мучења, слања у логоре смрти…. почаствовани су у Чапљини спомеником са њиховим именима на броназним плочама. Поменимо само најодговорније: усташки логорник Франо Вего, усташки таборник Нико Филиповић, усташки ројници, јамари, кољачи, свирепе убице беба и трудница – Иван Јовановић Црни, Стојан Рагуж, Андрија Буљан, Андрија Јарак, Бошко Бено, Иван Боровац, Марко Видић, Паво Бено, Никола Мерџан, Мирко Арар, Јозо Прусац, Благо Ребац, Славко Сушак, Дамјен Матић, Перо Матић и стотине других. Проглашени су борцима за домовину и пред „Споменик хрватској слободи“ са њиховим именима, на званичне празнике највиши функционери Чапљине полажу вијенце и одају им све почасти.

 

I

У свом одговору начелник општине Чапљина избјегао је да било шта каже на два од три поменута проблема у писму господина Инцка, од мноштва других непоменутих које Пребиловци имају са властима општине и кантона. То је питање макадамског пута кога је ХВО 1992/93 изградио за своје ратне потребе.  Пут је и даље у функцији а пресјеца преко 30 пребиловачких приватних имања чиме их је практично одузео од власника и обавеза власти би била да то све врати у првобитно стање а пут, ако је  нужан за цивилне потребе, пребаци на стари легални пут између имања на том дијелу КО Пребиловци.

Други проблем је скидање званичне путне ознаке за Пребиловце од стране власти у 2007. године што је чиста дискриминација јер се укида путна ознака за једино српско село у општини, скрива га од посјетилаца и пролазника који пролазе  туда, због Пребиловца или Парка природе Хутово блато. Уједно на том бочном  путу за Парк природе дата је предност умјесто главном за централнио дио Пребиловаца, што је осим дискриниције и опасно угрожавање безбједности саобраћаја и људи који у њему  учествују.

 

II

Приличан број Пребиловчана заиста јавно не показује интерес за своја власничка права на спорном земљишту из оправданих разлога јер је НДХ 1941. година угасила живот у 82 пребиловачке српске породице. Многе од жртава су уписане као власници тога земљишта. Не чуди нас што се жели узети њихова земља јер се то сматра „ратним плијеном“.

Међутим нико жртава од њих није без насљедника  у бочној, али и у правој линији.  Други не  смију да се супротстављају властима  ХДЗ и општини Чапљина с обзиром на претходно изложени мали дио тужне историје Пребиловаца. Трећи су  осиромашили због пљачке и уништавања њиховог села и имања 1992.г. и послије. Пребиловчани неће  да воде скупе спорове пред судом који није у стању мјесецима да стави печат на пресуду или који суд све српске предмете оставине уступа нотару у 50 км удаљени Неум, а не нотару у оближњој Чапљини?!  Но Пребиловчани ће, без изузетка, на погодан и законит начин бранити своја власничка и посједовна права гледајући да се што мање изложе опасности насиља, снага које у континуитету насрћу на њихово село,  живот у њему и успомену на огромне жртве посебно дјецу. За сада, легално формирано удружење, мирно и цивилизовано тражи заштиту Пребиловаца у име невино побијених наших предака и њихових живих насљедника.

Нетачни су наводи господина Видића да је Катастарска општина Пребиловци успостављена тек 7.7.1976?! Сматрамо да се то десило још 1897. године.  Вјерујемо начелнику да је пребиловачко колективно земљиште 1976. уписано као посјед (а не као власништво) на општину, али без ваљаног правног акта. Пописни лист јесте евиденција али није акт о одузимању својинских права (својинских  и посједовних) власницима тога земљишта.

Дакле јасно је да таквог акта нема јер би га општина презентовала бар  Високом представнику за БиХ. Не може се земљиште одузети без одговарајућег судског или управног поступупка, када за то постоји неки општи интрес за одузимање. Ми смо од почетка у ово били увјерени а сада је то де факто признато и од стране власти. Понављамо – акта о одузимању предметног земљишта НЕМА. Пребиловачке породице, мјештани села, расељени и прогнани Пребиловчани који још нису остварили право на повратак у Пребиловце су законити и савјесни власници и посједници тога земљишта.

Начелник признаје да су у земљишним књигама „формално“ уписани сувласници (тј. Срби из Пребиловаца, а не општина) у великом броју! Одлично! То формално значи легално, законито у легалној евиденцији коју води надлежни државни орган – Општински суд у Чапљини.  Судови деценијама доносе ријешења о насљеђивању па и ових година уписују уземљишну књигу  нове сувласнике из Пребиловаца на спорним парцелама по основу насљеђа, поклона и продаје, дакле законитих правних основа. Да ли то сада све не важи и  судови узалудно, у беспослици доносе акте и спроводе их земљишној  књизи једином легалном регистру о власништву, за који држава гарантује да се у њу свако савјестан  може поуздати?  Никако не значи!  Нема другог званичног регистра власништва а сви су уписи на легалном основу- насљеђу, куповини, замјени… Дакле, власништво у облику сувласништва физичких лица – Пребиловчана у овом случају је чисто као суза.

А шта је са посједом – државином коју је општина без акта о одузимању посједа одузела власницима и фактичким корисницима и држаоцима. Tу нема дилеме! Молимо да се ту погледа само чл. 2 и чл. 3. Закона о власничко- правним односима Федерације БиХ!

Право посједа припада власнику!. Свако је дужан да се уздржава од повреде власништва друге особе! Свако има право да ужива своје власништво, самостално или у заједници са другима. Никоме се не може одузети власништво  осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и принципима међународног права.  То што је општина на себе уписала посјед других власника чак прије 40 година, правно не користи њој, јер су власници остали фактички држаоци све до 2016, када је почело одузимање дијела фактичког и правног посједа Пребиловчана. Општина је од те године  незаконит и несавјестан држалац пребиловачког приватног земљишта!!!

Тачно је да су власници и посједници из Пребиловаца прије скоро 30 година, располагали дијелом својих права и сами захтјевали да,  ради интереса обнове и развоја села, као и  ради достојне сахране жртава из јама,  рубни дијелови тога земљишта испарцелишу и додјеле Пребиловчанима и њиховим сродницима ради градње породичних кућа и Српској православној цркви ради градње Спомен цркве и то је учињено. Разумљиво је да своје иделне удјеле нису, ни тада ни сада, издвајати у посебне власничке парцеле јер се се ради сувласништву стотина лица на огромној парцели која је колективно сеоско добро.То није никакво оправдање општини да власницима и Пребиловцима отима посјед преосталог заједничког пребиловачког власништва које је било до одузимања  ПАШЊАК – ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ и није био запуштени крш.

 Начелник дезинформише Високог представника тврдњом да то земљиште није коришћено деценијама! Оно је коришћено десетинама вијекова као пољопривредно земљиште – заједнички пашњак, а није коришћено тако само у периоду од јуна 1992, до септембра 1999. због рата и избјеглиштва Пребиловчана.

 Господин Начелник треба да зна да је сточарство исто грана пољопривреде и да се стока напаса и на брдским пашњацима, као и на равничарским и да се храни и у посебним стајама. Дакле, општина Чапљина, је незаконито одузела посјед пашњака приватног власништва сточарима, мјештанима Пребиловаца, српским повратницима у осиромашено и разорено село и издала га у дугорочни  закуп (што је фактичко одузимање и прва фаза друге колонизације Пребиловаца. (прва је била у августу 1941, када су Пребиловци актом општине преименовани у „Ново Село“ али је тада то зауставио и анулирао италијански окупатор трећим лицима) ради садње шипка (нара) и смокава. Ради тога није требало крчити пребиловачки пашњак јер около, у Пребиловцима, и у другим селима, има на претек запуштених ораница и воћњака. Зато апсолутно мислимо да је предметна одлука општине политичка и дискриминаторска према српској повратничкој мањини и оним власницима земљишта који нису остварили повратак!

 

III

Ово земљиште није само пашњак и простор за приступ посебним имањима већ има велики природни, културно- историјски  и меморијални значај. У њему су утврђења – градине и стотине гомила из предантичког периода. То је и простор са око 40 стратишта на којима су Пребиловчани масовно убијани од комшија – усташа. То је и простор по коме је расут прах жртава приликом минирања цркве и костију у њој у јуну 1992. Сада је ту непосредно угрожено велико стратиште код Меданових кућа које желимо обиљежити  великим дрвеним крстом.

 Власти су, на истом потесу Краварице, сјеверно од Храма,  најбоље дијелу  пребиловачког атара недавно  поставили новоформирану парцелу 719/19 од 20.000 квм непосредно уз заселак Медана  на неколико метара од остатака кућа породица које су истребљене у геноциду у Пребиловцима 1941. Испред кућа је и велико стратиште на коме су усташе 8.8. 1941. године заклали  бабу Медан Мару, са 4 сина, 4 снахе и 17 унука и да су од 7 угасили 4 огњишта  Медана, а   покољ су од 37 Медана преживејела само њих четворица – 3 старија дјечака и један одрастао човјек који после рата није имао синова, а убијена су  му двојица 41,  тако да се и његово огњиште угасило. На истом стратишту заклано је и по једно дијете из породица Шарић и Булут.  Очекујемо ускоро пустошење и овога простора и тиме директан улаз колониста у само насеље Пребиловци,(што је од 1995. године и претварања простора цркве, гробља и околног простора депонију за одлагање комуналног и приватног отпада)  највећи атак општине  на пребиловачке жртве усташког НДХ терора, ради скрнављења мјеста страдања и брисања сјећања на невино пострадале.

Подсјећамо да су Пребиловци најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату. Ако то начелнику није под посебног значаја, као ни приватно власништво, културно историјски споменици и природна околина онда бар треба минимално поштује  грађане општине Чапљина који сматрају да су поступцима власти понижени и угрожени. Ми желимо да се ситуација смири и и да начелник разговара мирно са онима из Пребиловаца који морају  бити комтетентни, упућени и незастрашени  саговорници  политичарима ХДЗ и правницима из општине.  Чак и да је заиста ријеч о општинском земљишту у насељу Пребиловци, општина не треба, по законима и међународним стандардима да њиме располаже самовољно без обавјештавања и конуслтовања угрожених мјештана већ да поступа уважавајући њихове потребе, права и интересе.

Општина треба хитно да заустави све даље радове на раскопавању Пребиловаца, нареди одмах „закупцима“ да се врате у границе простора који им је издат у закуп и ослободе сеоске путеве и пролазе које су затрпали. Потом треба прећи на договор о враћању отетог земљишта фактички и правно у првобитно стање уз неопходно ријешавање питања досадашњег улагања „закупаца“  јер су ипак њихова улагања постала правно заштићена актима власти иако си и  сами, као и општина и незакони и несавјесни посједници пошто у свима доступним јавним књигама јавним књигама  стоје имена правих власника те нису смјели да без њиховог одобрења уђу у те послове.

Уз огромну захвалност, молимо Високог представника за БиХ , господина Валентина Инцка да се овом великом и веома осјетљивом проблему и даље посебно посвети и помогне да се Пребиловци заштите јер они то заслужују због претходно наведених разлога.  Такође г. Инцка позивамо да 6.8. 2018. за  Дан Пребиловачки посјети село Пребиловце и Чапљину, упозна се са ситуацијом на терену и да се, евентуално приреди  краћи заједнички сусрет Високог представника, нас и представника власти ХНК и општине Чапљина, а да са овим нашим писмом у цијелости упозна господина Видића.

 

Са дубоким уважавањем и најбољим жељама,

Београд  20.06.2018. године   

Координациони одбор херцеговачких удружења
Светозар
Црногорац

Предсједник СНД Пребиловци
Миленко Јахура

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар