ДУЧИЋЕВ ПОКЛОН ВОЉЕНОМ ТРЕБИЊУ: 80 година од откривања споменика ослободиоцима

ДУЧИЋЕВ ПОКЛОН ВОЉЕНОМ ТРЕБИЊУ: 80 година од откривања споменика ослободиоцима

  • Ове године, када се обележава сто година од завршетка Првог светског рата, морамо се сетити племенитог геста песника и дипломате Јована Дучића, који се десио у Требињу пре осамдесет година, тачније 5. августа 1938. године.

Тога дана, у част двадесетогодишњице ослобођења Требиња у Првом светском рату, откривен је монументални споменик „Херојима и мученицима за слободу„, која је дошла после четрдесетогодишње окупације Требиња од стране Аустроугарске монархије.

Окупиравши Босну и Херцеговину, Аустроугарске власти препознале су у Требињу изузетан положај према црногорској граници и Јадранском мору, и од њега направиле важан војни центар, изградивши у самом граду и на брдима око града јака утврђења. Окупација је собом донела велике недаће и патње.

Обележавајући дан када су тринаестог новембра 1918. године, после вишедневних борби у Требиње као ослободиоци ушле јединице Српске војске, Трећег батаљона Четрнаестог пешадијског пука Тимочке дивизије, и поштујући жртве седамдесетдевет обешених Требињаца у Првом светском рату, Јован Дучић је финансирао израду споменика, који је урађен по његовом нацрту. Споменик је подигнут на месту где су невине требињске жртве обешене. То је била Дучићева вечна захвалност, племенитост и саосећајност. То је био његов поклон свом милом Требињу.

Споменик је урађен са постаментом, на чијим странама је исписан текст по Дучићевој жељи, и монолитним античким стубом на чијем врху је фигура анђела, урађеног у немањићком стилу, који стоји са мачем у руци, што представља чувара слободе, а који ногама притиска змију, симбол зла, патње и ропства. Дучић је желео да фигура анђела не буде само лепа већ и историјски значајна.

Споменик је симбол ратничке прошлости и мученичког живота народа требињског краја.

У Другом светском рату усташе су наредиле да се скулптура анђела уклони. Захваујући присебности тадашњег председника општине Требиња, Муха Ресулбеговића, скулптура анђела је сачувана, и данас краси споменик.

 

 

Некада се око споменика налазила ниска ограда од камених стубића повезана ланцима која је уклоњена код обнове споменика. Текст на постаменту су такође усташе наредиле да се избрише, јер је био исписан ћирилицом. Текст је обновљен после ослобођења и завршетка Другог светског рата, али не баш дословце, онако како је то писало у извештају о откривању споменика у „Политици„ од 6. августа 1938. године.

„Политика„ је тада, поред осталог, писала да ће Јован Дучић лично присуствовати 10. и 11. септембра 1938. године освештању споменика „Херојима и мученицима за слободу„ и полагању камена темељца за зграду гимназије. Најављујући да ће камен темељац, уз велики број истакнутих званица, присутних на лични Дучићев позив, положити Милан Стојадиновић, председник владе Краљевине Југославије.

Ово дело, овај споменик, патриоте, дипломате и кнеза српских песника, Јована Дучића, стоји и данас као симбол благодарности ослободилачкој војсци и пијетету на страдалнике у Првом светском рату.

Припремио Миливоје Мишо Рупић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар