Слободна Херцеговина » ДР ВЛАДИСЛАВ ТУРНИЋ – српски добротвор који је у најтежим временима одбранио православље у Дубровнику

ДР ВЛАДИСЛАВ ТУРНИЋ – српски добротвор који је у најтежим временима одбранио православље у Дубровнику

  • На празник Св. мученика Емилијана, 31.07.2018. године, навршава се прва годишњица од упокојења у Господу познатог дубровачког љекара др Владислава Турнића.

По личној жељи, уз црквени обред, скромно и тихо, у присуству најоданијих пријатеља сахрањен је у породичну гробницу на Православном гробљу Бониново у Дубровнику.

Почивши доктор рођен је 02.06.1929. године у Дубровнику. Син је угледних, племенитих и побожних родитеља, по занимању трговаца, Зорке и Јове Турнић. Основну школу и Реалну гимназију завршио је у Дубровнику, а Медицински факултет у Загребу.

1971. ГОДИНЕ ЈЕДНОГЛАСНО ИЗАБРАН ЗА ПРЕДСЈЕДНИКА ДУБРОВАЧКЕ „ПРОСВЈЕТЕ“

По завршетку студија запослен је у родном Дубровнику. Цијели радни вијек провео је у лијечењу и едуковању својих суграђана. Уз то, годинама се волонтерски ангажовао на унапређењу Службе опште медицине на подручју Општине Дубровник. Напорним и хуманим радом, предусретљивошћу, пажљивим и љубазним односом према болесницима стекао је велики углед и многе пријатеље у Граду.

Седамдесетих година прошлог вијека, приликом обнове Српског културног друштва „Просвјета“ у Хрватској, активно је учествовао у обнови и раду Пододбора тога друштва у Дубровнику. На првој сједници, 05.12.1971. године, као најпогоднија и најзаслужнија личност, једногласно је изабран за предсједника Пододбора „Просвјете“ у Дубровнику.

БАТИНАЊЕ ГА НИЈЕ ПОКОЛЕБАЛО  

Од 08.12.1991. године, члан је, а касније и предсједник Црквеног одбора значајне и споменицима културе богате СПЦО Дубровник. Руковођење таквом општином у ратним околностима било је врло тешко, а често и по живот опасно. Градске власти су га хапсиле, а грађани на позив „Дубровачког вјесника“ узнемиравали, малтретирали, тукли и руку ломили.

На опште изненађење, и поред многих искушења, са тешким последицама, доктор се није предавао. И даље је храбро, смирено и пожртвовано дјеловао. У најкритичније вријеме, вријеме ратне опасности, организовао је, а често и својим средствима помагао најнужније поправке на оштећеним храмовима и другим црквеним објектима.

Супротстављајући се, снажно и смјело двојици црквених одборника – продуженој руци градске власти, омогућио је редовно богослужење у храму Св. Благовештења у Старом граду.

СЕСТРЕ ДЕСАНКА И ДУШАНКА ПРОНАЂЕНЕ МРТВЕ НА КУЋНОМ ПРАГУ 

У прољеће, 1992. године, заслужног доктора изненађује и ужасава вијест о смрти његових рођених сестара, Десанке и Душанке. Пронађене су мртве у заједничком стану у Загребу. Због опште несигурности није путовао у Загреб на сахрану. До краја живота сумњао је у тврдњу да су сестре природном смрћу умрле.

И током Другог свјетског рата породица Турнић је доживљавала разне невоље и понижења. Посебно покрштавање. У архиви дубровачке Парохије на списку покрштаваних Срба налази се и име докторовог оца: „Јово Турнић са цијелом породицом“. Говорећи о покрштавању – прозелитизму римокатоличке цркве, доктор је често наглашавао „да покрштене треба повратити“.

Надлежни Епископ захумско-херцеговачки Господин Атанасије уочио је његове заслуге. На празник Св. пророка Илије Тесвићанина, 02.08.1998. године, писмено је захваио доктору Владиславу Турнићу: „за дотадашњи труд и рад, посебно за чување црквене имовине, као и за братску помоћ нашем страдалном народу у српском Захумљу, Херцеговини и Дубровнику“.

By August Dominus – Own work, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=29955909

ТРАЖИО ДА СЕ ЗАУСТАВИ РУШЕЊЕ ЋИРИЛИЧНИХ СПОМЕНИКА НА БОНИНОВУ

Последњих година доктор се жалио на девастацију гробља. „На Православном гробљу Бониново у Дубровнику догађа се непоправљива девастација. Више од педесет посто ранијих гробова је нестало. Уклоњени су стари надгробни споменици са ћириличним натписима. Место њих појављују се нови – искључиво са натписима на латиници. Потребно је упутити захтјев за повраћај имовине, власништва над земљом Православног гробља на Бонинову и тиме зауставити незаконито рушење споменика.“ Српско Православно гробље Бониново у функцији је од 1837. године.

Вјечна кућа на дубровачком гробљу Бониново

СТАН У ЗАГРЕБУ ДАРОВАО СКД „ПРОСВЈЕТА“

Цијелог живота доктор је чинио добра дјела. Наводим само нека, мени позната. Добровољним прилозима помогао је изградњу храмова посвећених Светом Сави у Новом Саду и Београду. Поклоном стана у Загребу помогао је Српско културно друштво „Просвјета“ у Загребу. Уписом зајма допринео је економском напретку Србије.

Пред крај живота, као последњи члан породице пок. Јове Турнића, сву је личну и породичну имовину поклонио или тестаментом завештао.

Вјечан ти спомен, достојни блаженства, и вјечне успомене, добри пријатељу, истомишљениче и искрени сарадниче докторе Владиславе!

 

Протојереј – ставрофор Ранко Гуњић
(аутор текста био је парох дубровачки у периоду од 1976. до 1993. године)

Текст је изворно објављен у листу Православље, (бр. 1231) од  1. јула 2018. године

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина