• Један од најзнаменитијиих Срба у 19. веку био је Константин Вучковић, који је рођен у селу Дабар код Санског Моста. Овај богати трговац и велики добротвор, оснивач Матице Српске у Дубровнику, оставио је неизбрисив печат.

Вучковић је рођен у Дабру 1828. године, као јако млад а из сиромашне породице, отиснуо се пут Скрадина где му је стриц Силвестер био парох. Након неког времена прикључио се породици Тузлић у Сплиту, који су требали помоћника, радника у својој радњи. Тузлићи су старином били из Босне, из Сарајева, и радило се о два брата: Јован и Риста. Јован је умро јако млад и сахрањен је у Дицму, док је Ристо био нежењен и он је Константина узео као свог помоћника и ученика у будућим трговачким пословима.

Године 1859. Константин долази у Сплит, а Тузлић му даје чак и пуномоћ да продаје куће које су ту имали. Тузлићи су имали бродове, млинице у Солину, бавили су се шпедицијом и превозом робе, имали су земљу, винограде, бројне некретнине. По угледу на Тузлиће и Константин је купио брод у Сплиту. Њихов брод је, у то време, носио име „Милош Обилић“, а Константинов „Марко Краљевић“ .

Након Ристове смрти Вучковић остаје њихов наследник и спроводи њихове жеље. Цркви у Дицму даје легат од 300 фјорина, цркви у Браћанцу 200 фјорина, затим 1862. године купује земљу, од Мирчета у Сплиту, са намером да се у граду направи православни храм. Сплит у то време није имао православни храм, само малу капелу која је била смештена у породичној кући Нике Димитровића у центру палаче, и била је посвећена Светим Јоакиму и Ани.

Идеја око изградње православне цркве и Мирчетине пољане касније је отишла другим путем, али је Вучковић остао запамћен као први иницијатор око изградње храма, и неко ко је дао свој капитал купивши земљу за цркву. Пред сам крај живота, Константин је оставио своје легате, велики део иметка 160.000 форинти завештава за оснивање Матице Српске у Дубровнику, око педесет хиљада форинти даје за оснивање прве српске Православне Гимназије у Сарајеву.

Поред тога што верски подстиче свој народ, био је и социјално осетљив па се бележе и његове бројне донације радничким удружењима у Сплиту, за стипендирање сиромашне деце. Остали су записи и да је за време свог живота оставио новчане приносе за једанаест цркава и једанаест манастира. Велик допринос дао је и цркви у Дицму, направио братску кућу у парохији Браћаначкој, а пред крај живота учествује на добротворним вечерима у Босни, помаже Светосавске свечаности и школе.

срби.хр / Википедиа