Да се не заборави: 16 година од НАТО агресије

Да се не заборави: 16 година од НАТО агресије

  • Навршава се 16 година од НАТО агресије на некадашњу СР Југославију током које је убијено најмање 2.500, више од 12.500 рањено, а кориштена је и муниција са осиромашеним уранијумом, као и графитне бомбе.

bomb
Током 78 дана бомбардовања током операције коју је НАТО назва „Милосрдни анђео“ погинуло је или нестало укупно 1.008 припадника војске и полиције – од којих 659 припадника војске, а 349 припадника полиције, теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 дјеце.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга, оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Укупна материјална штета процијењена је на 100 милијарди долара, док ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису објелодањени, али је најпознатији случај обарање невидљивог авиона Ф-117, код Буђановаца.

Одлука о агресији на СР Југославију донесена је, први пут у новијој историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

СР Југославија је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Агресија 19 земаља чланица НАТО-а почели су 24. марта 1999. године у 20:45 часова крстарећим ракетама и авијацијом на више подручја Србије и Црне Горе, а посљедњи напад догодио се 10. јуна, у 13.15 часова, недалеко од Косовске Каменице, иако је Војно-технички споразум у Куманову потписан 9. јуна 1999. године.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је скоро 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, употријебио је забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије, у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су први пут употријебиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Генерални секретар НАТО-а 10. јуна 1999. издао је наредбу о прекиду бомбардовања, пошто је започело повлачење снага СР Југославије и Србије са Косова и Метохије, а Савјет безбједности УН је усвојио Резолуцију 1244, упутивши на Косову и Метохију 37.200 војника КФОР-а из 36 земаља са задатком да „чувају“ мир и безбједност.

Упркос међународном присуству, напади Албанаца на Косову на преостале Србе су постали свакодневни, а врхунац се десио 17. марта 2004. године, када је у синхронизованом погрому убијено 19 људи, више стотина Срба је повријеђено, а око 4.000 протјерано.

У мартовском погрому је стотине српских домова уништено, више српских села сравњено са земљом, а на десетине цркава и манастира изузетне културно-историјске важности, који су под заштитом УНЕСЦО-а, уништено.

Посљедице бомбардовања осиромашеним уранијумом током година све су видљивије, а као једна од посљедица јавило се драстично повећање малигних обољења.

У Институту у Винчи, код Београда, у још неадекватним условима чува се радиоактивни материјал прикупљен послије бомбардовања.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина