800 ГОДИНА ЕПАРХИЈЕ ЗХиП: Стон - најзначајнији центар Срба у Захумљу

800 ГОДИНА ЕПАРХИЈЕ ЗХиП: Стон – најзначајнији центар Срба у Захумљу

  • На превлаци која спаја полуострво Пељешац са континенталним делом југа Далмације смештен је градић Стон. Први писани траг о насељености на простору данашњег Стона сеже у II век пре Христа. У својој дугој повесници град је у неколико наврата долазио у додире са Србима. Тако град Стон у два наврата постаје најзначајнији центар Срба области Захумље.

У једном периоду владавине Захумљем Михаила Вишевића (владао је отприлике од 910. до 930.) седиште захумске земље смештено је у Стону. Након три века град Стон изнова добија нарочиту пажњу, овај пут као седиште новоуспостављене епархије Српске цркве, пошто први архиепископ српских и приморских земаља Сава Немањић оснива епархију за области Хума, претечу данашње епархије захумско – херцеговачке и приморске. Увиђајност и предострожност Светог Саве се огледају и овим избором седишта епископа. Многи истраживачи наводе да је то последица намере спречавања римокатоличког утицаја на Србе тог поднебља, будући да је Савин стриц, кнез Мирослав, неколико деценије раније, заузевши Стон, протерао римокатоличког бискупа који је своје уточиште пронашао на оближњем острву Корчули те су две римокатоличке митрополије дубровачка и сплитска покушавале наћи начин да поврате свој утицај на Стон.

Пошто су по свему судећи први епископи Српске цркве били веома блиски сарадници Светог Саве не би била далеко од истине помисао да су они били сабраћа Хиландара као и сам Свети Сава. Онда се може претпоставити да је први епископ захумски био Хиландарац. На основу неколико записа, име овог епископа се идентификује као Иларион ( Иларије, Хиларије).
Стонско подручје богато водом, плодним земљиштем и налазиштима соли постаје мета честих сукоба српских владара са обласним господарима из сусдених области. То условљава премештање седишта епископâ у унутрашњост области Немањићке државе, а Стон улази у период декаденције.

У време краља, а потоњег цара Душана Стон је готово одсечен од остатка државе. На молбе оближње Дубровачке републике краљ Душан 1333. пристаје на продају Стона. При продаји српски владар поставља јасан захтев „да пребива поп српски и да поје у црквама, које су у Стону и Рату“. Дубровачка Република, хомогеног римокатоличког становништва, лукаво и вешто, под видом аграрне реформе, растерује и асимилује православне одржавајући на купљеним просторима свој апсолутни верски поредак. Тако Манастир Пресвете Богородице, у којем су столовали хумски епископи, бива предат римокатолицима 1339. године. Кроз осам година фрањевци стичу дозволу да ту подигну манастир и започну своје „верске активности“.
Цар Душан никад није могао прежалити нестанак Захумља те се неколико пута бавио тим питањем. Тако је 1350. године започео и безуспешни рат. Ни остала дипломатска и војна средства нису дала успеха.

Откуп Стона Дубровчани су отплаћивали вековима. Новац је првобитно исплаћиван владару, али цар Душан 1350. преусмерава новац у виду дохотка задужбини краља Милутина – манастиру Светог архангела Михаила у Јерусалиму. У XV веку султанија Мара Бранковић уз посредство пасторка султана Мехмеда Освајача, успева да издејствује да се доходак даје српским манастирима Хиландару и Светом Павлу на Светој гори, јер је у то време манастир у Јерусалиму опустео. Доходак је уз разне потешкоће исплаћиван све до пред нестанка Дубровачке републике, односно краја XVIII века.

Синиша Самарџић
Извор: ФБ/Пријатељи манастира Хиландара 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Pingback: 800 ГОДИНА ЕПАРХИЈЕ ЗХиП: Стон – најзначајнији центар Срба у Захумљу

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина