Вељко Вишњевац од оца Тодора и мајке Стоје рођене Мастиловић, рођен је у селу Вишњеву код Гацка, Херцеговина 20.8.1900. године. Убијен је на Павлићу на Степену, код Гацка. 9.6.1941. године. Његов отац Тодор је био трговац у Наданићима, где и сада стоји натпис на кући.
ПИШЕ: др Петар Вуца
Основну школу је завршио у Наданићима. Након завршене радничке задруге-у Сарајеву. Из Сарајева долази у Наданиће и са собом доводи дјевојку Зору која почиње у школи да ради као учитељица. Бавио се трговином са својим оцем Тодором.
Кућа Вишњеваца у којој је била радња (Фотографија добијена од Ратка В. Вуца)
Био је члан Југословенске радикалне заједнице и председник њеног среског одбора у Гацку. Изабран је за председника Гатачке општине 1936. године, а за народног посланика истог среза 1938. године. Пјевала се пјесма
„Са планине вила кличе, гдје си Вељко посланиче“
Када се кандидовао за председника општине Гацко пјевала се пјесма
Народна скупштина у ванредном сазиву га је 1939. године изабрала за секретара.
(Стенографске белешке Народне Скупштине Краљевине Југославије . Година 8 Београд 1939 .године. Књига III редовни састанак Народне Скупштине Краљевине Југославије одржан 28 .фебруара 1939.године у Београду преседавао председник Милан Симоновић, секретар Вељко Вишњевац)
Вељко се вјенчао са Зором у Наданићкој цркви. Вјенчао га је поп Новак Мастиловић.
Црква у Наданићима Светог Илије. (Masa Hercegovac / Википедиа)
Сарађивао је у радикалском листу Самоуправа (1936) и радио на ширењу соколског друштва и задругарства. Усташе су га почетком рата 1941 .године ухапсиле, убиле у Павлићу код Степена и бацили у Корићку јаму код Гацка.
Кад Хрвати у Гацко дођоше и Турци им у помоћи бише, најпрвога хваташе првака свештеника млад попа Новака и то им је мало браће било Вељко им је био десно крило, ухватише Буквића Спасоја, то је витез господскога соја …
Сахрањен је у заједничкој гробници на Градском гробљу у Гацку. Супругу Зору, рођ. Милетић, учитељицу, стрељали су Немци 1944.године, код села Фојнице. Послије рата основна школа у Наданићима је носило њено име.
По казивању мог оца Вукоте Вуца, коме је Вељко Вишњевац био брат (рођак) од ујака, ријеч је о човјеку који је читав свој живот исказивао хуманост. Помагао је сиромашне комшије. Кад би комшија дошао код његовог оца Тодора Вишњевца да купи брашна и соли за фамилију ушао би у радњу гдје би га дочекало питање “ јеси ли измирио дуг“. Ако је измирен дуг, онда би Тодор дозволио да се на вересију купи нова тражена робу. Али ако дуг није измирен то није било могуће, без обзира. Вељко би сачекао комшију и испратио из продавнице, а кад би се мало удаљили извадио би паре из џепа из прслука и кришом му дао.
Општина Гацко је подигла 2014. године споменик српскиом жртвама (Фотографију послао Мирко Авдаловић)
Вељко је био на челу општине Гацко, а становао je у Наданићимa. Када су усташе дошле на власт народ је био у паници. Вељка су одмах ухапсили и после прве ноћи га пустили. Једнога дана Вељко долази са посла и прича шта се десило.
„Предао сам кључеве, дошла нова власт и треба се понашати разумно.“
Прошла су два дана, долазе усташе по њега и никад се није више вратио. Са њим су одвели многе угледне Гачане и убили.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
