• И ове године дан жалости српског народа потврдио је да се суочавамо са озбиљним проблемом одсуства националне стратегије и свијести.

ДАН сјећања на страдање и прогон Срба у Бачкој Паланци 2018. године (ФОТО: ТРИФКО ЋОРОВИЋ)

Хрватска је у складу са својом традицијом у Книну на највишем државном нивоу прославила годишњицу свог злочина и прогон 250.000 својих суграђана српске националности. Том приликом погинуло је или нестало 2.313 Срба, од чега 1.205 цивила, међу којима су биле 522 жене и 12 деце. Земља која се данас суочава са све празнијим простором, који након прогона Срба, остаје запуштен, а чија младост се утапа и нестаје у глобализму велича сопствену пропаст, али то је њен избор.

Шта је са нама?

Државни врх Србије и Републике Српске заједно са СПЦ је прије шест година успоставио 4. август као дан жалости и сјећања на српске жртве злочиначке акције „Олуја“. Тим чином скренула се пажња на вишедеценијско игнорисање битисања Срба из Крајине и осталих дијелова Хрватске и Федерације БиХ у Србији, као и подизања свијести да је трагедија која је задесила наш народ на територији некадашње РСК заправо свеопшта.

Државни врх Србије и Републике Српске на помену страдалим Србима (ФОТО: ТРИФКО ЋОРОВИЋ)

Међутим, џаба државни врх покушава да промјени паланачку свијест да „оно што није у мојој кући – не тиче ме се“, кад ту свијест нису промјенили многи који се данас представљају Србима.

Каква је крвна слика српског народа најбоље илуструју наслови регионалних портала. У исто вријеме кад Хрватска уз концерт Марка Перковића Томпсона у Сплиту пред 100.000 људи у „домољубном озрачју“ слави свој злочин без казне над Србима, питамо се шта се то слави по српској Херцеговини.

Сабор на Ублима уз наступ Звијезда Гранда само је једна од таквих манифестација. Истина је да Сабор на Ублима има дугу традицију, али зар се та манифестација не може помјерити десетак дана касније или раније.

Зар само учешће државног врха Републике Српске на Дану Сјећања у Београду није довољно јасна порука локалним политичарима.

Подсјетимо, да је слична ситуација била и прошле године када организаторима Сабора на Ублима, као ни њиховом тадашњем госту, естрадном гуслару Миломиру Миљанићу, такође, није сметало да се одржи концерт на дан највећег српског страдања.

Eстрадни гуслар Миломир Миљанић на концерту одржаном 5. августа 2018. године (ФОТО: РАДИО ТРЕБИЊЕ)

Родољубље се не исказује паролама, патетичним демагошким порукама већ дјелима. Док неке патриоте на папиру гледају како да уновче српство, подсјетимо и на примјер најбоље и најтраженије српске пјевачице Марије Шерифовић. Она је без много помпе прије двије године једноставно одбила да наступи у Бањалуци на овај датум. У свом пребукираном календару тражила је и, наравно, добила нови датум за наступ, па су Бањалучани уживали у њеној пјесми, а организатори свакако нису били на губитку.

На жалост, ни након овог примјера поједини „гуслари“, политичари и разноразни КУД-ови нису ништа научили.

Нема опстанка без самопоштовања!

Ако смо деценијама плаћали цијену једне, по српски род, погубне идеологије, шта се то данас дешава са нама.

Овогодишњи Сабор на Ублима такође је био пун пјесме игре и добре забаве (ФОТО: РАДИО ТРЕБИЊЕ)

Можда на прошлост не можемо утицати, али можемо  на садашњост и будућност.

Портал Слободна Херцеговина из тих разлога не жели да учествује у промоцији манифестација чији је програм пун пјесме и весеља на дан српске жалости. Ово је уједно и апел одговорнима да се поведе рачуна о календару и да се више никад у будућности на дане у којима се обиљежава највећа српска трагедија спроводе програми слични онима у Хрватској.

Ако неко баш жели да слави, нека то о свом трошку ради у својој кући.

Редакција СХ