• У пропаганди далеких управљача нашим животима Срби су деценијама   политички противници и непријатељи, агресори на туђе и сопствену државу. Чанковци и  домаћи извођачи радова су то здушно прихватили. Стипендисти, грантовци, апликанти, они „због којих политичка сцена поприма облик сточне пијаце“. Политички  технолози рачунају с њиховом похлепом.  Улазе нам у домове и школе, трују децу.

СПОМЕНИК СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА У НОВОМ САДУ: Рођен је фебруара 1826. године, истог месеца и године када је основана и наша најстарија инстуција – Матица српска (ФОТО: ГРАД НОВИ САД)

Први облик негативне пропаганде је подстицање себичности. Одазивају  му се најпростији. Чанак чува завичајне новце и напада Србију, али не oбзнањују порекло „својих новаца“. Истраживачи указују на везу са страним фондацијама и ЦИА. Она објашњава услужну делатност која повезује Н. Чанка и Ч. Јовановића, Соњу Бисерко и Н. Кандић.  Тијана Ајфон је часни изузетак.

Обавезе из дужничко-поверилачког односа премашују пијачарску причу о „пљачки“ и „геноциду над војвођанским буџетом“. (Уосталом, „свака будала има право на своје весеље“.) У пројекту сузбијања српског утицаја на Балкану чанковци су оголили властити задатак: траже војвођанску нацију. У име „вредности грађанског друштва“,  мултикултурализма, вишеслојних идентитета, супсидијарности… тандара, мандара.     Пропаганда у којој су  спрегнути скоројевићко европејство и сељачка демагогија усмерена је према Србима. Борба да новци дођу до срца нових мултикултуралиста: Војвођани су свет.  Радио Слободна Европа (оснивач ЦИА)  рекламира војвођански идентитет, CNN   штампа   мапу подељене Србије, са Чанкове листе Г. Чомић заступа владу Србије,  а као врхунац травестије,  Мариника Т.   „Уједињену Србију“.

Напад на СПЦ је део пројекта, притисак да се Срби одрекну припадности целини свог народа. По природи ствари подразумева савезништво међу мрзитељима и „инклузивним лидерима“ у окружењу. Српска држава и црква су препреке плановима на Балкану. По задатку, новоцрногорци отимају храмове СПЦ, враћа се идеја Вишње Павелић (НДХ) о обнови ХПЦ,  Б. Изетбеговић оптужује СПЦ за мешање у политику,  Чанак говори о  „клерофашизацији џамахирије Србије“.

Подршка „мирним“ комитима и комиткињама на Цетињу је потврда блискости с Ђукановићевим бизнис планом и НАТО програмом.  (У Црној Гори му вичу „Мило, лопове“, у  Албанији га награђују Орденом националне заставе).  Са С. Бисерко је Чанак  поделио забринутост због великосрпског национализма и „агресије“  на Црну Гору, а са изаслаником Стејт департмента бојазан да би попис становништва „могао да подстакне националистичке тензије“. На  попису из 1948. Срби  су чинили више од  90%  становништва Црне Горе.

Споменик краљу Петру I Карађорђевићу на Тргу слободе у Зрењанину (ФОТО: Град Зрењанин)

Са С. Месићем се сложио да је смисао грађанског рата у СФРЈ био етнички чиста Велика Србија.  Не тако давно у Хрватској је живело око милион Срба. У савезништву с борбеним исукрстима (који су подвизима у клању жена и деце указивали на пут праве вере),  Хитлером и НАТО  број  је смањен на 2-3%. На попису из 2011. (међу преосталим од треће трећине) је било 17ооо Хрвата православне  вере. У  „тисућуљетњој  повјести“  (која је забележила  212 краљева!?) познати Срби су обраћени у Хрвате.  Никола Тесла је Хрват, побијене Тесле Срби.  Хрватска је тужила Србију за геноцид, Чанак Србе за прогон Хрвата. Хрватска се, вели, не граничи са Србијом, јер је Војводина Република. Т. Жигманов (ДСХВ) позива на  братство–јединство аутономаша и приступање Војводине НАТО. „За Војводину спремни!“

Еуропском џадом је приспео у БиХ да би је са Ч. Јовановићем заштитио од Дејтона и геноцидних Срба и подржао Инцков план и „грађанске“ (унитаристичке)  амбиције бошњачког политичкoг балилука.  У Сарајеву  је поделио „антифашистичку“ солидарност са исламо-нацистима и потомцима 13-те СС дивизије, а Србију и почившег патријарха Павла оптужио за саучесништво у злочину.  Из Сарајева  је прогнано 150 хиљада Срба, а уместо Пупина, Принципа, Кочића и Шантића улице добиле имена усташа и ханџар дивизионара. У Мостару је Алексу Шантића заменио Миле Будак.

На Космету је подржао независност „мултикултурне“ покрајине и не трепнувши изговорио лаж о полицији која је 1999. за једног погинулог стрељала 1оо Албанаца. Чанак и Н. Кандић снаже шиптарску оптужницу за геноцид. Куртију се пожалио на недостатак демократије, а овај забринуто узвратио да се Србија не демократизује већ милитаризује. У Приштини је од 4о ооо Срба остало 2о.  Мултикултуралисти затиру гробља и манстире.

„Међународна активност“ као услужна делатност.  „Коалиција вољних“ или дресирана послуга са задатком: продати се окупатору и помоћи у борби за  „грађанска права“.  Српска права не спадају у људска права. Ни руска, разуме се.

Уз дужно непоштовање, живимо за дан кад  ће, попут квислинга из Авганистана (по начелу „употреби и баци“) трчати за окупаторским авионима и тенковима. На путу ка слободи они су санитарни проблем Србије.

Српски државотворни покрет „Светозар Милетић“
Удружење чланова и пријатеља Матице  српске у Зрењанину
Удружење Петровград