• Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије сматра да идентитет Срба у Републици Српској није угрожен, али да је потребно посветити више пажње очувању језика и писма.

У интервјуу Срни поводом Божића, најрадоснијег хришћанског празника, владика Григорије оцјењује да постоје елементи које би системски требало поправљати, због будућности и, евентуалних, лоших посљедица.

„Ту мислим на очување језика и писма. Образовни систем мора се запитати како то да се у тој бици броје многи порази? Електронски медији, интернет и све што данашњица носи има удјела у кривици, но, ипак, не треба бјежати од одговорности и треба стварати платформе које могу да побољшају резултате“, поручује владика Григорије.

Владика Григорије упозорава да су Срби у Сарајеву „сведени на ниво статистичке грешке – готово да их нема, протјерани су, поубијани и помрли“.

„Оно мало што је преостало или се вратило или је у незавидном положају, али опет задивљује њихова храброст. Сарајево је средина у којој се даноноћно потенцира тема српске `агресије`, `опсаде`, `крволока Срба` који су ово и оно. Самокритичности уопште нема, за све су криви Срби /не кажем да је боље ни у мјестима са српском већином/“, истиче Григорије и оцјењује да је бити Србин у таквим околностима – велико мучеништво.

„Ипак, и за оно мало Срба што има тамо трудимо се да служимо у њиховом вјерском животу. И за њих је постојање Републике Српске ослонац и стварност у коју гледају и која им даје какву-такву сигурност, као и добри појединци, комшије и пријатељи из другог, већински националног табора. Гријех би било не споменути то“, напомиње владика Григорије.

Он поручује вјерницима и српском народу у БиХ да „никада не забораве да је Бог са нама, да је љубав његова оно што побјеђује свијет и да буду амбасадори те љубави и Божије милости гдје год су и чиме год да се баве“.

Владика Григорије се не слаже са тврдњама да смо сада у некој „нарочитој моралној и духовној кризи“ у односу на период од прије педесет година када смо били под комунистима или у односу на период Аустрије или Турске.

„Прије би се могло говорити о процвату, а не о кризи духовности. Погледајте наше цркве и манастире, богословске школе и издаваштво, вјеронауку, хорове, мноштво младих, старије који су у зрелим годинама након много лутања пронашли Бога“, напомиње владика Григорије.
Владика Григорије, који је и администратор Митрополије дабробосанске, истиче да су ово дани када се празник осјећа у ваздуху, води, сваком лицу и свим очима које сусрећемо.

Он наводи да је Божић и сада, као и када је он био дијете, увијек био посебан, да је то дан када храна има другачији укус и да су Божићи дјетињства оно за чиме сваки човјек чезне – да пронађе дијете у себи, те да је то „предукус раја“.

Оно што нам је свима потребно у данашње вријеме јесте вјера, као и осјећај да нисмо издати – напомиње владика Григорије и поручује да је важно да они који воде и постављају циљеве покажу напредак.

„У Русији деведесетих година прошлог вијека официри руске војске радили су као таксисти и најамници. Данас су они људи са достојанством, који могу пристојно да живе од својих примања. Тај примјер може да илуструје како се може вратити достојанство – то је оно када човјек и жена могу да раде, да школују дјецу, да буду вриједни домаћини који виде плодове. То је веома хришћански и то ваља рећи“, наводи владика у интервјуу Срни.

Што се тиче страха од понављања историје, владика Григорије „не зна да ли се може, па чак ни да ли треба потпуно да га се лишимо као народ“.

„То не треба да буде патолошки страх, страх који нас паралише и чини неспособним за сусрет са другима. Међутим, доза опреза заснована на историјским лекцијама не може да шкоди. То је својствено озбиљним народима“, оцјењује он.

Владика истиче да Црква има утицај на свакодневицу, да треба да га има и да је потребно „једном за свагда завршити са још једним клишеом – оним излизаним, да Црква не би требало да се мијеша у политику“.

„Бити вјерник или свештеник не значи да не смијемо да износимо политичке ставове и још да то неко захтијева као правило. То је дискриминација“, поручује Григорије.

Он не зна у којој мјери професионални политичари стварно слушају њихов глас.

„Њихов је проблем што много подозријевају – ваљда у круговима у којима се крећу недостаје искрених односа, па тако често добијем осјећај да, како год да се поставите, вас гледају као тајног агента неке друге опције, `нечијег играча` – како се воли рећи“, појашњава Григорије.

Владика Григорије сматра да би било добро да вјерски поглавари воде рачуна да њихов глас увијек буде глас Јеванђеља, а не глас идеологије, партијашења или глас подјеле.

„Питам се да ли се увијек умијемо снаћи и остати на јеванђељској стази?“, закључује владика захумско-херцеговачки и приморски и администратор Митрополије дабробосанске.

ИЗВОР: СРНА