Видовски, град Светог Вида, средњовјековни је град у Хуму на ријеци Видовштици, на бријегу изнад Видовог поља.
Видовски се први пут помиње 1375. г., a 1444. као град у земљи Херцега Стефана Вукчића Косаче.
Подно зидина, на ријеци, био је српски православани манастир Пресвете Богородице у коме је и Свети Сава застајао на путу према Стону, тада столици Хумске епархије и приморских земаља.
Турци освајају Видовски 1471. г., а у том периду и манастир се руши и на његовим темељима гради се градска џамија. Град постаје дио Херцеговачког санџака, а касније Босанског пашалука. Али-паша Ризванбеговић, рођени Херцеговац, успјева 1833. одвојити Херцеговачки санџак од Босанског пашалука и даје му статус пашалука, а сједиште тог новог Херцеговачког пашалука премјешта у древни Видовски и назива га Столац ( Престони).
Иако данас у Видовом граду, Срба готово и нема, геноцидом у Другом свјетском и његовим наставком у посљедњем рату затрти су и изгнани,
не треба заборавити и одрећи се града Светог Вида, града Мустафе Голубића и блаженог Архимандрита оца Симеона Биберџића, који је одувијек био срце Хума и најосјетљивија жила наше државе и наше судбине.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
