• Гаврило Принцип (Обљај, 25. јул 1894 — Терезин, 28. април 1918) је био члан тајне организације Млада Босна, који је извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију 28. јуна 1914.

Франц Фердинанд је дошао у Сарајево на челу војних снага које су вршиле маневре у околини града. Српско становништво града је његово појављивање на челу војске доживљавало као провокативно, будући да се све то одигравало на Видовдан.

Аустроугарске власти су у току истраге дошли до сазнања да је оружје коришћено у атентату донесено из Србије. Иако са овим инцидентом нису биле повезане званичне власти Краљевине Србије већ одређени људи на високим положајима припадници организације „Уједињење или смрт“ или „Црна рука“ Аустроугарске власти су искористиле новонасталу ситуацију да упуте ултиматум Србији с захтевом да њихова полиција у Србији слободно врши истраге, хапшења и друге мере у вези с гоњењем осумњичених за погибију свог престолонаследника. Српске власти су одговориле позитивно на све тачке ултиматума, осим на једну која је захтевала упућивање аустроугарских истражних органа унутар територија Краљевине Србије. Ово су власти Аустроугарске искористиле да објаве Србији рат, који је убрзо ескалирао у Први светски рат.

По првобитном плану атентата, извршилаца је било шест. Од тих шест четири није урадило ништа приликом првог проласка царске колоне приликом које је Недељко Чабриновић бомбом промашио аутомобил у коме се налазио Фердинанд, али је лакше ранио пуковника Ериха фон Мериција и грофа Боз-Валдека. Приликом повратка колоне Гаврило Принцип је успешно извршио атентат. На суђењу је установљено да атентатори нису имали намеру да убију Софију Хотек. Оружје које је Принцип користио је био белгијски Fabrique Nationale M 1910 полуаутоматски пиштољ, калибра 7.65x17mm (.32 ACP) и наводно га је припадницима Младе Босне уручио сам Драгутин Димитријевић Апис.

У време кад се догодио атентат, Гаврило Принцип је био сувише млад за смртну казну, па је осуђен на двадесет година затвора, где је био изложен мучењима.

Казну је служио у чешком Терезину, где је и умро од туберкулозе 28. априла 1918., мало пред крај Првог светског рата. При крају живота је био због лоших затворских услова врло ослабио и имао око четрдесет килограма.

У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника, главног актера сарајевског атентата, који је послужио владајућој монархији да ултиматумом Србији започне један од најкрвавијих ратова у светској историји.

Гроб Гаврила Принципа се данас налази у капели видовданских хероја у Сарајеву. Ауто, Гаврилов пиштољ и окрвављена униформа Франца Фердинанда налазе се у војноисторијском музеју у Бечу. Метак који је убио Фердинанда изложен је у чешком граду Конопиште.

Противничка страна у више махова и на разне начине покушавала је да окаља име Гаврила Принципа. Тако нпр. бивши приватни секретар убијеног аустроугарског престолонаследника, Паул Никич Буле, у својој књизи „Пред Олују“ помиње, између осталог, и затворске дане сарајевских атентатора. Базирајући се на причи једног официра који је посетио Принципа у његовој ћелији у Терезенштата, вели да је Принцип „у предсмртним мукама грешника, под теретом своје савести, падао у очајање због свога злочина и кајао се у лудачким наступима јецања“.