• У Новом Саду је отворена изложба “Пребиловци”, фактографско свједочење о стравичном геноциду над Србима који је у Другом свјетском рату починила Независна Држава Хрватска /НДХ/ над житељима малог доњехерцеговачког села Пребиловци у љето 1941. године.

Извор: Срна

Изложба, отоврена синоћ у Културном центру, прва је такве врсте која се организује 73 године послије незапамћеног геноцида усташа НДХ над недужним српским народом у Пребиловцима.
Изложбу је отворио Миленко Јахура, предсједник Управног одбора /УО/ Српског националног друштва /СНД/ “Пребиловци”, чије је сједиште у Београду.
“Пребиловци су по размерама геноцида које су починиле усташе најстрадалније село у Европи у Другом светском рату, а истовремено и једно од четири најстрадалнија села у свету кад је реч о том рату”, рекао је Јахура, отварајући изложбу.

Он је навео да су, према званичним подацима, усташе НДХ, а највише Хрвати и муслимани из околних несрпских села, у љето 1941. године у Пребиловцима на монструозан начин побиле више од 800 стараца, жена и дјеце, као и тек рођених беба.
“Према подацима Државне комисије Федеративне Народне Републике Југославије /ФНРЈ/ из 1946. године, а на основу списка жртава, утврђено је да је у Пребиловцима у лето 1941. године страдало 850 Срба. У званичним извештајима НДХ-а из септембра 1941. године дословно се наводи да су усташе побиле око 800 Срба и то стараца, жена и деце, као и деце у колевци”, каже Јахура.
Он је навео да се у извјештају НДХ-а са много цинизма наводи да су усташе опљачкале све што се могло опљачкати у селу Пребиловци.

Јахура подсјећа да се страдање Срба у Пребиловцима наставило и 1992. године, али овог пута у режији Хрватске.
“У операцији Хрватске Војске под називом `Чагаљ`, којом је командовао Јанко Бобетко, уништене су све куће у Пребиловцима, православна црква, гробље, као и кости мученика из Другог светског рата. Страдало је тада седам српских бораца, две старице као и десетак житеља околних села, чија је једина кривица била што су Срби. Последице тих злочина биле су стравичне, јер у Пребиловцима није било никаквог живота пуних девет година”, рекао је Јахура.
Он наглашава да се данас живот полагано, али сигурно враћа у Пребиловце, као и да село тренутно настањује 60 Срба, од којих 15-торо дјеце и 20 младића млађих од 20 година.
“Градња нових кућа иде споро, али је најважније да је скоро завршена обнова цркве у Пребиловцима. Надамо се да ће догодине у цркви бити положене кости пребиловачких мученика. Важно нам је, такође, да су одлуком Светог архијерејског синода СПЦ-а канонизоване све пребиловачке жртве”, рекао је Јахура.

Један од аутора изложбе Предраг Лозо, студент Одсјека за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, тврди да злочин усташа над Србима у Пребиловцима у научно-историјском смислу има све карактеристике геноцида.
“Према системском приступу који је НДХ-а имала према злочину у Пребиловцима, па до дотад невиђене монструозности коју су починиоци показивали у ликвидацији својих жртава, ријеч је о класичном геноциду, како га је дефинисала и окарактерисала историјска наука”, рекао је Лозо на церемонији отварања изложбе.
Лозо каже да за њега изложба значи да Срби, упркос условима у којим су живјели јуче и данас, како и невиђеним притисцима, нису заборавили на жртве, не само у Пребиловцима, селу које је парадигма српских страдања.

“Успомена на жртве геноцида који су починиле усташе у Пребиловцима показује такође да за Србе те жртве нису некаква ретроградна вриједност, него вриједност са којом српски народ мора ући у будућност“, констатовао је Лозо.
За другог аутора Изложбе Драгослава Илића, студента Одсјека за историју бањалучког Филозофског факултета, она показује буђење српског народа, кад је ријеч о односу према прошлости.
“Изложба о стравичном страдању Пребиловчана у Другом свјетском рату, као и оном из 1992. године, за мене недвосмислено указује на буђење српског народа кад је ријеч о властитој трагичној прошлости. То је истовремено и потврда да су Пребиловчани своје жртве поставили у сам центар српске културе и показали како се морају памтити српске жртве не само у Другом свјетском рату”, рекао је Илић.

Предсједник Удружења грађана “Јадовно” из Бањалуке Душан Басташић најавио је да ће изложба послије Новог Сада бити отворена у Београду.
“Изложба Пребиловци послије Новог Сада сели у Београд, а требало би да буде отворена у Руском дому. Надам се да ће изложба `Пребиловци` бити постављена и у бањалучком Банском двору, а послије и у многим градовима Републике Српске, Србије, као и иностранства. Жеља свих нас је да се Републици Српској, Србији, Европи, па и свијету објелодани пуна истина о геноциду који је НДХ починила над недужним српским народом у Другом свјетском рату”, навео је Басташић.

На церемонији отварања изложбе “Пребиловци” окупљенима се обратио замјеник предсједник Скупштине града Новог Сада Мирослав Илић ријечима да је порицање и прећуткивање злочина, што се данас чини из појединих кругова, завршна фаза геноцида и опомена српском народу да га никад не заборави.

“Заборав геноцида у Пребиловцима носи у себи опасност и од заборава властитог идентитета”, констатовао је Илић.
Отварању изложбе присуствовао је и 84-годишњи Павле Булут, један од троје преживјелих Пребиловчана, а осим њега у препуној сали клуба “Трибина младих” Културног центра било је много људи из цијеле Војводине, поријеклом из Републике Српске и Хрватске.

Изложба са око 300 фотографија и документа о геноциду у Пребиловцима биће постављена до 24. новембра.
Осим што је финансијски подржао, новосадски Културни центар, заједно са Удружењем “Јадовно”, био је и организатор премијерне Изложбе “Пребиловци” у Новом Саду.