• Чим сам је угледао знао сам да може бити врхунска одбојкашица, али да ће досегнути оволике висине нисам могао да сањам. Она је наш понос и прави примјер да се радом уз неоспоран таленат може доћи до врха.

Рекао је ово тренутно један од најпоноснијих тренера на свијету Зоран Видаковић, човјек који је у малој Билећи препознао могућности понајбоље одбојкашице данашњице Тијане Бошковић која са репрезентацијом Србије граби ка медаљи на Олимпијским играма. Позив из „Гласа Српске“ Видаковића је затекао у тренутку када је гледао снимак маестралне партије Србије против Русије.

– Желио сам још једном да се увјерим како су дјевојке одиграле, а поготово Тијана. Сваком тренеру је драго када му ученик успије – рекао је Видаковић, а потом се подсјетио како је све почело.

Иако је дотакла звијезде остала је обична дјевојка, јер никада се још није десило да дође у Билећу, а не јави се старим пријатељима и тренеру.

– Тако је одгојена. Има дивну породицу, зна да цијени праве вриједности и није као неки који се промијене преко ноћи. И даље се дружи са истим људима, мени се често јави, а када год дође видимо се иако су је жељни и породица и пријатељи – рекао је Видаковић.

Искусни тренер који је послије рата удахнуо одбојку Гацку и Билећи присјетио се Тијаниних почетака.

– Сједио сам на клупи првог тима Херцеговца у којем је играла њена старија сестра Дајана. Тренери који су радили у клубу рекли су ми једног дана да је у школу одбојке дошла и њена млађа сестра и да је за неколико тренинга усвојила много више од осталих. Отишао сам на тренинг и увјерио се у то, те без размишљања одлучио да је прикључим првој екипи иако је била тек шести разред – прича Видаковић.

Тијану су одлично прихватиле остале дјевојке и за неколико мјесеци постала је легитиман првотимац.

– Технички је стизала остале врло брзо, учила је одбојкашку азбуку и тактику игре, имала је такву моторику и координацију да се видјело да ће бити врхунска. Било јој је криво када изгуби поен и на тренингу, а вољела је да се такмичи са сестром па сам их на тренингу обавезно стављао на различите стране мреже. И Дајана је могла да постане врхунска, али није баш могла да трпи дисциплину и ауторитет. Тијана је имала и таленат и дисциплину и радну етику – рекао је Видаковић.

Каријеру је почела на позицији средњег блокера, затим је играла на позицији примача, а сада је најбољи коректор свијета.

– Одлично је када млад играч мијења позиције јер научи све елементе. Она ништа слабије не прима сервис од осталих, одлична је у блоку, а што се напада тиче ту нема приче. Ипак, нисам само ја заслужан. Да је остала у Билећи вјероватно никада не би направила ово што је сад, изабрала је прави пут – рекао је Видаковић.

Иако је још увелико била пионирка, Видаковић је одлучио да је позове у јуниорску репрезентацију БиХ на чијој је клупи сједио. Како каже, многи су негодовали због његове одлуке, али се она испоставила као тачна.

– Играли смо у Бањалуци против Грчке или Македоније, није ишло како треба и одлучио сам да је уведем у игру. Можда је то био тренутак када је лансиран у орбиту. Одиграла је врхунски, а одмах послије меча почели су да јој прилазе и знани и незнани. Ту су били и представници турског савеза, који су са њеним оцем Љупком отишли на вечеру и нудили милионе, све и свашта. Чак је комплетна породица боравила у Турској, али су одлучили да не прихвате понуду сазнавши да би Тијана морала промијенити име и постати репрезентативка Турске. Њена жеља била је да игра за Србију. Стигла је понуда Визуре и она је послије основне школе заједно са сестром отишла у Београд. Све остало је историја – рекао је Видаковић.

Противник у полуфиналу је први фаворит турнира селекција САД-а, која је у групној фази савладала Србију.

– Биће тешко, али ако дјевојке Зорана Терзића понове игру као против Русије, Американке немају шансе. Битно је да функционишу сервис и пријем, а када је тако Тијана, Бранкица Михајловић и остале немају проблема у нападу. Ред би био да донесу медаљу када су већ догурале довде – нашалио се Видаковић.

Душан Репија / Глас Српске