Previous Story
ВЕЛИКА СВЕТИЊА МАЛОРУСИЈЕ У БЕОГРАДУ: Икона Бајталске Путеводитељице у сусрету са Србијом
Posted On 23. 08. 2018.
Comment: 0
„Сваки човјек има право да види сунце!“
др Владимир Петрович Филатов
Требамо ли се плашити љекара?! Ово питање се све чешће поставља од наших људи у Србији. Сви они осјећају да се нешто чудно дешава са медицином и „радницима у медицини“. Понестаје подразумјеваног повјерења, не примјењују се основи етике на којима се заснива један од највреднијих односа међу људима – однос љекара и болесног.
Медијски простор врви од оптужби према новим законима који „уређују“ донорство органа и њихову трансплантацију, потом од страха заснованог на бројним оптужбама злоупотребе вакцина, неријешеног етичког проблема вјештачке оплодње, трговине органима… А медицина потуљена под скутима политике „ћути и мути“. А шта ће смутити, отров или лијек, то већ зависи од дозе. У малој стакленки се држи отров, у још мањој лијек.
Но гдје су нестали они стари љекари, исцјелитељи и искрени утјешитељи забринутих?! Беспоговорна вјера у љекара и љекарску тајну, као основе суптилности овог чудесног (свакако и душевног, али и духовног) односа, биле су већ пола пута до изљечења.
Поводом сто година од смрти Царске породице Романов, у сусрет православној Србији, а гдје су Цар и његова „семја“ најприје оглашени светим мученицима, и гдје је живописана прва императорска икона, стигла је из захвалности и братске љубави једна велика светиња Малорусије (данашње Украјине), икона Одигитрије Бајталске.
Икона је донесена из женског манастира у селу Бајтали близу Одесе, а који се обнавља од 2005. године на темељима старог порушеног манастира. Но као и све чудотворне иконе, њена духовна повијест је оно што је чини светом. Огањ и мач кроз који је прошла да би стигла до нас, чудотворство је без премца.
ВЕЗА ИЗМЕЂУ ДВА ПРАВОСЛАВНА ЉЕКАРА
Но, ова икона је посебна још по нечем, она повезује два велика православна љекара. Светог Луку, првог хришћанског љекара и иконописца и професора Владимира П. Филатова, најпознатијег руског офтамолога и великог православног љекара.
Наиме, икона Богородице Путеводитељице из села Бајтале, насликана је у 18. вијеку по узору на оригиналну икону Светог Луке. Чувала је олтар мушког манастира у том руском селу на 200 км удаљеном од Одесе на сјеверо-запад. Ту је дочекала Руско-турски рат (1806.-1812.), изазван турском забраном пловидбе руских бродова кроз Дарданеле. Турски војници су стигли до Бајтале, манастир су спалили, а све монахе су побили. Вјерници су касније на згаришту пронашли само икону Богородице Путеводитељице.
Лицем окренута према земљи остала је нетакнута, као да се и није нашла у том погрому. Од тада је прослављена као Бајталска Одигитрија.
Октобарском окупацијом Руске царевине започело је страдње руског племства и руског православног насљеђа. Манастири се рушени, православно монаштво и свештенство мучено, понижавано и убијано. Светиње изругиване и гажене. Манастир у Бајтали поново је пострадао. Но његова икона Богородице Одигитрије на нама непознат начин стиже до др Владимира П. Филатова који је живио и радио у Одеси. Ту је икона била сигурна, јер је овај велики руски љекар потицао из православне ктиторске породице, а уживао је и високо поштовање у друштву.
ФИЛАТОВ ЗАДУЖИО СТАЉИНА
Као изврстан љекар професор Филатов касније ће добити позив из Кремља да лијечи Стаљина од глаукома. Послије успјешне операције Стаљин је пожелио наградити овог љекара, а по избору његових жеља. Доктор је тада од Стаљина пожелио да поред болнице у Одеси буде саграђена капела за Бајталску Одигитрију. Стаљин је поштовао своју ријеч, жеља доброг љекара је услишена. У времену када је затирана православна духовност широм руских земља икона Богородице Бајталске је свечано преноси на олтар новосаграђене црквице уз болницу у Одеси. Поред ове жеље, Стаљин због поштовања др Филатова не затвара гробљанску цркву Светог Димитрија Ростовскога у Одеси. Касније ће помоћи и да се у Одеси изгради Институт за лијечење очних обољења, први и најпознатији на подручју данашње Украјине.
Послије Стаљинове смрти на власт долази Хрушчов који исказује нескривену нетрпељивост према свему православном. Једне ноћи др Филатов добија у сну поруку да икону Бајталске Одигитрије пренесе у свој стан. Тако је и поступио, а већ наредног дана је по налогу комунистичких власти срушена капела поред болнице, а све њене иконе су спаљене
Доктор Филатов се упокојио 1956. године, посветивши 60 година живота и рада медицини. Био је професор на Медицинском факултету у Одеси, хирург, изумитељ у области медицине, пјесник, сликар, православни љекар. Његове иноваторске технике у хирургији ока спасиле су у Првом свјетском рату и послије рата стотине хиљада рањених. Запамћен је у Русији као љекар који је лијечио љубављу.
Од 2005. године икона Одигитрије Бајталске је враћена у Бајталу гдје је започела обнова манастира Рођења Пресвете Богородице.
ИКОНА ОБНОВИЛА САМУ СЕБЕ
Када су вратили икону у манастир њен лик је био потпуно затамњен, видјели су се само одрази очију. Рестауратори Руске православне цркве нису могли искористити ниједну технику да врате сјај њеним бојама. Монахиње су редовно читале акатисте пред иконом и њеним очима у тами. Послије неког времена икона је чудесно почела да обнавља саму себе. Прво се указала црвена, па жута, онда и зелена боја. Из таме се указао образ Мајке и Сина.
Чудотворна икона Одигитрије Бајталске већ мјесецима обилази Србију и њене храмове, дочекује православни народ српски који је поднио страшне и небројене жртве у 20. вијеку, а опет је сачувао своје светиње и достојанство. На Видовдан икона је била изложена у Ваведењској цркви у Београду, посјетила је цркву Св. Василија Острошког на Бежанијској Коси, руску цркву Свете Тројице на Ташмајдану, ношена је у Крсној литији кроз Београд поводом 100 година од мученичког страдања Царске породице Романов, посјетила је Ниш, Шабац, Руму…
АКАТИСТ У ЦРКЛВИ СВЕТОГ НИКОЛАЈА
Сјутра нам поново долази у Београд. Посјетиће најстарију православну цркву у Београду, цркву Светог Николаја у Земуну.
Дочек чудотвoрне иконе Бајталске Одигитрије је сјутра у 16 часова у Земуну, а у 17 часова биће служен акатист за оздрављење болесних у цркви Светог Николаја. Наредних дана пред њом ће бити узношене похвалне химне и молитве за оздрављење.
И ево, у времену када је српска медицина оптерећена свим тим искушењима капиталистичког тирјанства, и ова руска светиња стиже да нам покаже на пут исцјељења; прво исцјељења Медицине, а онда и свих болних и потребитих. Као што је савјетовао Свети Лука, а Стари Латини записали „Medice, cura te ipsum!“ –
„Љекару излијечи себе!“, и ми данас исто и још гласније вичемо.
Љекару постани богољубан и православан, да би медицина постала исцјељење и оживотворење, а не умртвљење и еутаназија!
Бајталска Путеводитељица и професор Филатов најљепши су примјери тога.
Горан Лучић
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.