• “Радници, што је сасвим разумљиво, себи траже боље услове које ми једноставно не можемо да им пружимо овдје.“

pixabay.com/users/pixelraw

Љетна туристичка сезона, само што није почела, а све земље регије, па и Босна и Херцеговина, суочавају се с недостатком радне снаге. Тај мањак Хрватска рјешава увозом радне снаге, али на штету Босне и Херцеговине. Највише трпе градови на граници, а најтеже је у најјужнијем бх граду – Требињу гдје би, према претпоставкама, чак 1800 становника од укупно 30.000, требало да оде на привремени рад у Дубровник.

С проблемом одлива радне снаге имају сви угоститељи у Требињу, али ријетки желе причати о томе. Неки ипак пристају говорити о проблемима с којима се суочавају. Једна од њих је Драгана Тепавчевић, директорица Хотела “Централ Парк” која у разговору за БУКУ каже да тај проблем у Требињу имају сви.

“Радници, што је сасвим разумљиво, себи траже боље услове које ми једноставно не можемо да им пружимо овдје. Цијене које ми гостима наплаћујемо су и до 10 пута ниже него у Дубровнику, то знате. Код нас је кафа 1,5КМ, а доле је 8КМ. Тако иду и остале цијене и услуге. И не само цијене и услуге већ је и количина испоручених услуга и роба неупоредиво већа. Ако ми продамо 100 кафа, они продају 1000. То је тако, не можемо с тим да се боримо”, каже Тепавчевић.

Проблем с одласком радника су тренутно ријешили, али у будућности би то могао да буде изазов. Недавно су их напустила три стално упослена радника, од укупно 20, али су успјели пронаћи замјену. Но, с доласком сезоне требаће им до пет сезонских радника за које не зна хоће ли их успјети пронаћи.

“Отишло нам је троје од 20 радника. Успјели смо убацити неке људе који не желе да раде у Дубровнику. Чест разлог буде, код људи који не желе да иду у Дубровник, тај што не желе да се њиховим доприносима плаћа хрватска војска и полиција”, објашњава наша саговорница.

Да ли ће одлазака бити још, не зна, али зна за случајеве гдје су њене колеге остајали без цијелог тима.

“Поједним локалима је одлазила читава постава”, примјећује Тепавчевић.

Један од разлога због којих радници из овог хотела рјеђе одлазе него из осталих су добри услови, осмочасоцно радон вријеме, што у угоститељству и није случај, те два слободна дана у току седмице. Но, уколико се радници воде финансијским условима ту, објашљава наша саговорница, не могу бити конкурентни са Дубровником. “

“Наши услови су добри. Проблем су финансијски услови, ми не можемо да исплаћујемо двије и по хиљаде, три хиљаде марака рецепционерима. Не можемо ни овако да функционишемо, високе су даџбине. Држава прво себе намири. Ми радили, не радили, општини плаћамо све своје мјесечне трошкове. Ви кад имате жену у маркету која има 800, 900КМ, ако добије у Дубровнику 2000КМ, логично она ће да иде. Новац је оно за шта људи раде”, каже Тепавчевић.

Проблеми с радницима у објекту који води су примјетни, али за сада нису нерјешиви. Надолазећа сезона изискује потребу за новим радницима, али наша саговорница је, уз све проблеме, оптимистична.

“Не можете дати собарици 2.000 КМ, ми наплаћујемо собу 100КМ, а у Дубровнику није испод 400 евра”, говори Тепавчевић.

У мају ће знати да ли је на тржишту остало радне снаге, а у шали каже, да ће можда мобилност радне снаге из Требиња у Дубровник, значити и да ће у Требиње долазити радници из Билеће и Гацка.

Можда та шала буде и реалност.

Требиње ће напустити 1.800 радника

Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе Републике Српске за БУКУ каже како нема гране привреде којој у овом тренутку недостаје адекватна радна снага. Ипак, најугроженији је сектор туризма и угоститељства.

“Имамо значајан број привредних друштава који већ сад имају проблем јер их је напустио велики број радника јер је почео сезонски рад у Хрватској и другим земљама у региону”, каже Благојевић.

Према подацима којима располаже прошле године је 700 радника из Требиња радило у Дубровнику.

“Негдје се процјењује да ће 1800 радника из Требиња отићи доминантно у Хрватску, у Дубровник и околицу. Што дефинитивно у озбиљније проблеме доводи сва предузећа која се баве овим сектором јер и нама слиједи сезона и долазак великог броја гостију”, упозорава Благојевић.

Све ће то довести и до смањења квалитете услуге, али овај проблем покушаће рјешити организовањем сајма запошљавања.

“Који Привредна комора Републике Српске заједно са Министарством трговине и турзима, Заводом за запошљавање Републике Српске, Удружењем ХоРеЦа и уз подршку УСАИД-а организује 21. априла у Бањалуци. Планирамо такве сајмове и у другим градовима а све са циљем рјешавања овог горућег проблема – недостатак радника у туризму”, каже Благојевић.

Изазови са којима се суочавају привредници када је у питању радна снага већи су него икада.

Слађан Томић/ Бука