Двије године од одласка у легенду Небојше Глоговца

  • Данас се навршава двије године од смрти легендарног Небојше Глоговца, а сви смо вољели и дивили се његовом глумачком умијећу.

Глоговац је рођен у Требињу, а о дјетињству у јужним крајевима Босне и Херцеговине причао је једном приликом за медије.

– Памтим само неке призоре лијепог и мирног живота, дивног окружења и заштићености, а за мене је то као веза са пупком или емотивном базом. Чувао сам краве, чувао сам овце. Тај контакт са природом је за мене изузетно драгоцјен – рекао је он тада.

Овако је говорио о глумачком позиву.

– Никад нисам знао да ћу бити глумац, нити сам имао појма шта је то глумац. Што би рекли клинци, нисам се ложио на то. Ложио сам се на фудбал, на дјевојке, на спорт. Био сам одличан ђак, али то ми је било више онако, успут, лако. Добро сам писао, ал’ нисам био нарочито вриједан. Више ме занимало зезање. Глума је, ајд’, можда бисмо могли рећи, кад рачунам из ове, сасвим накнадне перспективе, почела са четири године, кад сам рецитовао на Светог Саву и кад сам се као коњ драо из петних жила јер су ми објаснили да то мора да се чује. И сви су чули. Па су ме оне старе госпође хвалиле више него осталу дјецу. Ваљда њих нису чуле. Не знам, можда бисмо могли рећи – тако је кренуло – причао је.

Онда је истакао јоп једну теорију.

– Једна од мојих теорија зашто сам уписао глуму је што нисам био задовољан собом. Желио сам и трудио сам се годинама да се допаднем дјевојкама. Мислио сам да лоше изгледам, неко вријеме сам био дебео, а кад ме је дрмао пубертет, најгоре сам изгледао – био је искрен у интервјуу за један магазин Глоговац, ког публика памти у остварењима “Спаситељ”, “Муње”, “Кад порастем бићу Кенгур”, “Рањена земља”, “Клопка” и другим, док се својевремено нашироко писало о његовој одлуци да одбије улогу у контроверзном филму Анђелине Џоли, “У земљи крви и меда”.

– Од јурњаве за новцем да би поплаћали кредите, ми заборављамо на дјецу, на душу, на љубав. Мислим да је то погубно, јер напредак људске врсте не представљају кола која иду брже и тоне информација којима смо затрпани – казао је Небојша крајем 2016. године у једном интервјуу.

– Права слобода за којом људска душа жуди је заборављена и негдје скрајнута, затрпана комерцијализацијом и токовима новца. Подразумијева се да сви морају пуно да раде, да сви морају да буду јако, јако здрави, да добро једу. У ствари, све то је неизводљиво у једном дану за човјека, али то је императив овог времена који потискује праве ствари у запећак: љубав, слободу, храброст, емпатију. Све најљепше је бесплатно, зато је и укинуто – истакао је једном приликом Глоговац.

Он је за собом оставио троје дјеце, кћерку Сунчицу и синове Гаврила и Милоша.

– Ја своју дјецу осјећам и разумијем, помало због онога какав сам, помало због природе посла. Разумијем колико знају, колико не знају, могу да се ставим у њихов положај. Могуће је да користим нешто из свог личног искуства, али не баш стриктно и плански. Важно ми је да науче да мисле својом главом, да буду независни, да знају да су поштење и искреност моралне вриједности које ће им помоћи да буду бољи људи. Одемо, на примјер, у заједничку шетњу. Ја шетам кера док они возе бицикле. Стигнем да одиграм бацкгамон у кафићу у који стално долазим. Обичне ствари. Не треба превише тражити од живота, треба нешто и заслужити. Треба имати мјеру – навео је својевремено.

Гловац је посљедње двије године живота био у браку са другом супругом Милицом, док је од 1996. до 2014. био ожењен Мином Глоговац.

Небојша Глоговац је преминуо у Београду у 48. години, након борбе са опаком болешћу.

Извор: Српскаинфо

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору
  1. Pingback: Двије године од одласка у легенду Небојше Глоговца

Оставите коментар