• 12. фебруара 1961. године у једном од загребачких паркова пронађен је мртав српски песник Бранко Миљковић.

Имао је само 27 година.

Његова смрт је остала неразјашњена до данашњег дана. Званично се води као самоубиство али све чињенице говоре да је то мало вероватно.

Бранко је у то време био уредник Литерарне редакције загребачког радија.

Постаје редиван гост у загребачкој позоришној кафани „Кавказ“. Вече пре његове кобне смрти дошло је до инцидента након кога су Бранко и његов пријатељ

Владимир Богдановић приведени у загребачку полицију. Следећег јутра је Бранко Миљковић велики и растом пронађен обешен о малено дрво у парку.

Ево како је цео догађај описао Владимир Богдановић:

,,У једном тренутку Бранко је устао, стао уз ниску ограду и ослоњен рукама, мало нагнут, гледао доле. Помислих намах да тамо некога тражи, или очекује, али се и уплаших да би онако нагнут, а висок и већ добро поднапит, могао да изгуби равнотежу и падне доле. У једном тренутку Бранко је узвикнуо: „Зашто убијају песника у социјализму“? Покушах да га повучем, али он подиже руке и наново викну још јаче. Сала је, на трен, утихнула. Сви гледају горе у нас. Неко је позвао милицију. Успех некако да га вратим до стола. Сео је и у једном гутљају испразнио чашу. Убрзо, на галерију попеше се два милиционера. Узеше нам легитимације и, гурајући нас низ спиралне степенице, нимало нежно, изведоше до кола која су била паркирана до самог улаза.“

Шта се десило са Бранком?

Просудите сами.

Песник који је постао чувен по реченици:

,,Уби ме прејака реч“ је изгледа био жртва оних који нису желели да чују било коју реч ван оних које су њима одговарале.

А Бранко је знао много. Са 27 година много већ дао. Колико би нас још даривао да је потрајао његов живот? Остаје да жалимо.

Невена Татић Карајовић / ЧУВАРИ ЋИРИЛИЦЕ