• У Стокхолму је одржано донаторско вече за обнову Саборног храма Свете Тројице у Мостару који је до темеља порушен 15. јуна 1992. године.

Новопостављена звона са звоника Саборног храма у Мостару први пут након рата зачула су се прошле године, на празник Силаска Светог Духа на апостоле, а обновом храма расту ентузијазам и радост код Срба, рекао је Његово преосвештенство владика захумски и херцеговачки Григорије на донаторској вечери, коју је организовало Удружење Херцеговаца у Шведској „Свети Василије Острошки“.

Владика је подсјетио да је разарање Саборног храма Свете Тројице, монументалне грађевине и свега што је она представљала, почело 15. јуна 1992. године, и то на други дан тродневног Празника којем је посвећена, на Духовски понедјељак.
„Тог дана црква је запаљена, при чему је у потпуности изгорио њен ентеријер и кровна конструкција наоса, а куполе храма су срушене. У ватреној стихији спаљен је и урушен кров на звонику, са крстом“, рекао је владика.

Епископ Григорије је напоменуо да ратна разарања нису мимоишла ни друге објекте православних хришћана на подручју Мостара и цијеле долине Неретве – страдали су Стара црква, Стара школа, Владичански двор, Манастир Житомислић, цркве у Бијелом Пољу и Благају и бројни храмови, параклиси и гробља од Коњица и Дувна до Чапљине и даље.
Владика Григорије рекао је да је половином јула 1992. године Саборни храм Свете Тројице у Мостару претворен у хрпу камења, прах и пепео.

„У сличном стању била је и Жива Црква на овом простору, а удови Тијела њеног извргнути руглу, разапети, огољени, намучени, убијени. Ипак, као и много пута и на много мјеста, од оног првотног обновљења и побједе живота над разорењем и смрћу, прије око двије хиљаде година у јерусалимској пећини, парохија кад постане прах, храм и олтар лебде ту ко дах, дах Духа из јерусалимске горњице. Њиме вођена, почела је обнова и ове мостарске горњице и свега што је окружује“, истакао је владика Григорије.

Епископ је подсјетио да је обнова Саборног храма Свете Тројице, који је под заштитом Унеска, као и Стари мост у Мостару, званично почела донаторском вечером у манастиру Житомислић 2008. године којој су претходиле опсежне припреме, истраживања сигурности, пројектовања и рашчишћавање терена.

Владика Григорије навео је да су до сада завршене око двије трећине планираних грађевинских радова на изградњи храма, а у току је довршење зидова наоса да би се приступило градњи главног свода храма са централном куполом.

Он је нагласио да је Саборни храм у Мостару катедрални храм Епархије захумско-херцеговачке и приморске и својевремено, након изградње, једна од највећих православних цркава на Балкану, одмах након Велике цркве – Храма Божије Премудрости у Цариграду.

„Грађен је у трећој четвртини 19. вијека, између 1863. и 1873. године, од када, уз Стари мост, представља један од главних симбола једног простора, али и времена које се назива `славно доба Мостара`“, истакао је владика Григорије.

Овај храм је грађевина која представља спој византијских, романичких, барокних, готичких и оријенталних елемената. Димензије у основи су 26 пута 45 метара квадратних. Висина централне куполе је 30 метара, а висина звоника са крстом 51 метар.

Велики Саборни храм градио је прво Херцеговац Спасоје Вулић, а потом и чувени архитекта Андреј Дамјанов Зографски, средствима које је прикупљало српско становништво Мостара, Херцеговине, али и васколиког расијања, при чему је знатна помоћ пристигла из Русије, као и од тадашњег османског султана Абдул Азиза.

Крајем 20. вијека централну куполу и унутрашњу страну јужног зида храма осликали су грчки фрескописци.

У Саборном храму и његовој непосредној околини: Старој цркви, Старој школи и Владичанском двору, Епархија захумско-херцеговачка и приморска и Црквена општина мостарска похрањивале су знатну архивску грађу, богат књишки фонд и драгоцјености црквене умјетности, попут бројних икона, од којих су најзначајније иконе Христа-Спаситеља свијета, Богородице-Страсне и Светог Јована Претече.

Његово преосвештенство владика Захумско херцеговачки и приморски Григорије боравио је у четвородневној посјети Епархији британско–скандинавској, у оквиру које је у Стокхолму одржао предавање о теми „Обнова живота у доњој Херцеговини и повратак избјеглог народа у Мостар и долину Неретве“.
Срби који живе далеко изван Херцеговине показали су да нису изгубили осјећај за своје коријене, своју цркву, и да желе да црква посвећена Светој Тројици око себе сабира Србе из долине Неретве, али и свих крајева свијета и улива им вјеру у живот и остајање на овим просторима.

СРНА