• У недјељу, прекјуче, 21. маја, у Бару је освештана 15. по реду Ловћенска капела, капела-кћерка.

15. камен, одбачен са врха Ловћена слетио је и уздигао се у нови храм на тлу Црне Горе, Херцеговине и Србије.
Прву је саградио Свети Василије Острошки у Долима код Плужина у Пиви, другу Свети Стеван Пиперски у Колашину,… и све тако редом свети и вјерни до 14.-е која је прошле године у јулу, освештана на врху Херцеговине, на Чемерну.

Ево и 15.-а је рођена у 2017. години у Бару, у окриљу Светог Јована Владимира. Све ове Ловћенске капеле су васкрсли олтари од олтара Светог Петра Цетињскога, који су црвени дарвинисти и гностички Христови гонитељи, 1972. разрушили на Језерском врху Ловћена, највишем српском жртвеника пред престолом Господњим.

Знали су и Аустро-угари, и фашисти и комунисти, данас и монтенегрини и европејски НАТО служитељи, да док је православног Христовог олтара над Црном Гором и Јадранским морем, неће моћи заорати бразду безбожја, антисрпства и римске уније.

И не само то, док је владике Петра Другог Петровића Његоша пред тим олтаром, неће црногорски народ одвојити од српског бића и привести га папском обреду. Зато су најприје и подигли маузолеј масонству – један од три највиша над српском земљом.

Други је на Авали изнад Београда, а трећи на Панчићевом врху Копаоника изнад цијеле Србије. Тиме је почело зачеће монтенегринске јереси и антисрпске србијанштине.
Колико је још потребно капела да би обновили ону прву?

Да ли ћемо дочекати јутро у коме се на Језерском врху Ловћена прислужује Литургија Христу и шаље тамјански миомирис свим мученицима тога ради? Залудно је свега без тог јутра. Морамо га осванути. А до тог благословеног часа нека нам свака Ловћенска капела буде Ловћен, а свака њена порта освећено Косово.

Горан Лучић / Слободна Херцеговина