Први пут у организацији Удружења избјеглих, прогнаних, расељених и досељених “Ново Огњиште” Барајево на празник Марије Магдалине 4. августа 2020. године у порти саборне цркви Светог Саве у Барајеву, испред спомен плоче посвећене жртвама рата и браниоцима отаџбине 1990-1999 одржан је помен за Србе пострадале у злочиначкој акцији “Олуја”.
У присуству тридесетак прогнаних и интерно расељених Срба, данас житеља Бајарева, помен су служили свештеници Влада Димић, Игор Обрадовић и Огњен Козлина.
У бесједи свештеник Влада Димић је истакао да се међу Србима одувијек славила божја угодница Света Марија Магдалина.
– Посљедње двије и по деценије овај празник обиљежава се молитвом за невино пострадале српске жртве у претходном рату на простору на којима су вијековима живјели. Данас је српски народ са тог простора готово потпуно ишчезао. Сјећајући се тог тужног догађаја сјећамо се, прије свега, невиних жртава у погрому. Прогнани су они који су то најмање заслужили. Кућили су своја огњишта и окупљали породице стварајући и чувајући свој идентитет.
Уз љубав према Србији вијековима су гајили живот на свом простору испуњавајући га вјером, надом и љубављу према ближњима и према Богу на својствен начин, онако како су учени генерацијама. Његујући хришћански етос на православни начин прогнани су од народа са којима су живјели – рекао је свештеник Влада запажајући поучну поруку која кружи по друштвеним мрежама „хладно је море послије Олује, не идите у Хрватску на љетовање“.
– Слике, снимци, али прије свега учествовање у тим догађајима оставило је неизбрисив траг код оних који су тај погром и прогон преживјели, а понајвише код оних породица чији су најближи пострадали. Зато смо се и сабрали код нашег светог храма да се помолимо пред крсним знамењем за све упокојене и све пострадале у том периоду. И да се, у овом скромном броју поред ове пошасти која је снашла свијет помолимо Богу за њихово вјечно спасење, а њиховим потомцима нека Господ подари среће и напретка – рекао је отац Влада.
Предсједник Удружења „Ново огњиште“ Јово Добријевић захвалио се свима који су осјетили потребу и дошли на молитву српским жртвама. Он је окупљенима пренио поздраве предсједника општине Барајево Слободана Адамовића и предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодрага Линте који нису били у могућности да лично присуствују овом догађају.
– Посебну захвалност дугујемо оцима наше свете цркве и нашем пароху Виду Милићу који је, као и увијек, подржао свако наше сабрање.
Због нашег потомства веома је важно да његујемо културу сјећања. Наша црква деценијама уназад на овај дан помиње српске жртве, а надамо се да ћемо у будућности на овај дан бити у још бројнијем саставу – поручио је Добријевић уз позив свима да се придруже и помогну рад овог Удружења.
Након помена делегација удружења положила је цвијеће испред спомен плоче страдалима у задњој деценији 20. вијека.
Прије 25 година хрватске војно-полицијске снаге, удружене са муслиманским јединицама Атифа Дудаковића и уз подршку НАТО снага су са вијековних огњишта протјерали више од 250.000 крајишких Срба. Према подацима Комесаријата за избјеглице евидентирана су имена 1.856 погинулих и 836 несталих Срба, међу којима је 1.220 цивила. Мада је ова злочиначка акција имала све елементе геноцида, према одлуци Међународног суда у пресуди из фебруара 2015. године “Олуја” је оквалификована као етничко чишћење.
У овој злочиначкој акцији уништено је и срушено 13.000 привредних објеката, 182 задруге, 56 здравствених станица, 78 православних цркви, 29 музеја, 920 споменика културе, 181 гробље, 352 трговачка објекта, 211 угоститељских објеката, 410 занатских радњи, као и бројни индустријски погони.
Злочиначка акција “Олуја” почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручја Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, односно на Републику Српску Крајину. Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избјеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију.
На територији општине Барајево евидентирано је 8.973 избјеглих, прогнаних и расељених лица из бивших република СФРЈ и са Космета. Према проценту укупног становништва ова локална самопурава спада у ред оних који су у највећем броју прихватили прогнане Србе.
Већина тих људи у Барајево се доселила након егзодуса српског народа 1995. године. Данас на територији ове општине сваки пети становник (око 5.000) је дошао са ратом захваћеног подручја.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
