- Кажњавајући Србе као покретаче државног удара, народ који се по други пут у XX веку енергично супротставио немачкој експанзији, вођа рајха Адолф Хитлер је Југославију разделио савезницима рајха: Италији, Мађарској, Бугарској, Албанији и новоуспостављеној Нeзависној Држави Хрватској. Одмах по успостављању усташке администрације донете су уредбе о расној припадности.
Часни крст уз јаму Тучић понор код Грачаца; ФОТО: ТВ Храм
Највећи проблем усташа била је бројност православних Срба на територији којом су они управљали. За њих су спремљени посебни услови и закони. Убрзо су настали преки судови, а крајем јуна 1941. године оснивани су „покретни пријеки судови“ пред којима су страдали највише Срби и Јевреји. Страдање Срба нажалост било је и другим окупираним крајевима, али је по бестијалним злочинима против православног српског становништва Независна Држава Хрватска убедљиво предњачила. Усташе и локално хрватско становништво почело је са оснивањем концентрационих логора: „Даница“ код Копривнице, „Керестинац“ код Самобора и групе логора „Госпић“ у Лици и пре него је поглавник Анте Павелић издао званично наређење о оснивању логора.
С благословом Његовог Преосвештенства, Епископа горњокарловачког Г. Герасима, поводом осамдесет и прве године од почетка Другог светског рата и геноцида над православним Србима у НДХ обележен је „Дан сјећања на Јадовно 1941-2022“. У организацији удружења „Јадовно 41.“ из Бање Луке, групе ходочасника из Србије, Српске, али и из Словеније и других крајева где живе људи који српски живе и мисле, посетиле су цркву у Смиљану, родном месту Николе Тесле, Шаранову јаму на Велебиту, манастир Медак, цркву Светог Петра и Павла у месту Штикади где је према једном предању рођен Никола Тесла и јаму Тучић понор у Грачацу где је постављен крст.
Емитовано у понедељак, 18. јула 2022. године од 20:10 часова
Аутор емисије: Сава Самарџић
Извор: ТВ Храм
