• Први пут од окончања рада Мјешовите међурелигијске комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, која је разматрала улогу загребачког надбискупа Алојзија Степинца прије, за вријеме и послије Другог свјетског рата, те пружила разлоге pro et contra за проглашење светим овог „часника Рима“, имамо прилику чути како су изгледали ови сусрети кроз све њихове етапе, а из анализе експертског члана хрватског тима за одбрану Степинца, др Јура Кришта.

Гостујући као предавач на трибини „Степинац – разбијање митова“, која је одржана 7.11.2017. године у организација Студентског Пасторала (SPAS) у Студентском дому „Стјепан Радић“, др Кришто је говорио о раду Мјешовите комисије о Степинцу.

Са којих становишта су српски епископи оспоравали праведност загребачког надбискупа, у чему се огледају разлике између српско-православно-источног и хрватско-римо-католичко-западног менталитета, те шта су српске владике понијеле у Рим, послушајмо у овом тумачењу (дакако из хрватског угла) од др Јура Кришта.

Јуре Кришто рођен је у Стипањићима крај Дувна (данас Томиславград) у Херцеговини.

Након основне школе у родноме мјесту, завршио је класичну гимназију у Болу те студије философије на Доминиканској школи за философију и теологију у Дубровнику. Школовање је наставио на доминиканском училишту у Отави, а докторски научни степен стиче на католичком универзитету Нотр Дам у САД-у. Потом је докторирао на Одсјеку за историју Универзитета у Загребу.
Након одласка у пензију Научни савјет Хрватског института за историју изабрао га је за заслужног научног сарадника (emeritusa).

Г. Лучић