• Док нас на једној страни разапињу у лажној сребреничкој геноцидности, на другој страни уклањају трагове свог на нама извршеног геноцида

Већ неколико година са многих подручја Републике Хрватске стижу вијести о ископавању посмртних остатака жртава усташког терора из више десетина јама. На то је указало Удружење Јадовно из Бањалуке, али се званичне институције не оглашавају. Умјесто достојног погреба, са остацима жратва усташког безумља се поступа као са комуналним одпадом! Невјероватно али истинито – да ли је то цивилизација Европске Уније у 21. вијеку?

Да би цинизам био потпун се акција, коју врше бројна спелеолошка друштва уз одобрење државних органа РХ се представља као „еколошка акција“! Срби, који су прво очишћени са лица земље, се сада одстрањују и из јама. Примјер: Спелеолошко друштво Велес из Раковице на Кордуну, гдје су 1941-5. вршени моннструозни злочини над Србима.
Питање: да ли спелеолошко друштво може да уништава остатке убијених Срба?
„Ми се увијек оријентирамо на ову спелеолошку причу“ – г. Славен Вуковић је врло директан. За кога је сачувана истинита прича?

У јами…

Вађење из јаме – смеће и посмртни остаци Срба заједно
Још само да трактор дође…

И …
Није их никада ни било, кај не?

Пуно више сличних фотографија може се наћи и на интернетном порталу Загребачког спелеолошог савеза: https://cistopodzemlje.info/hr/gallery/ .

Са овим у вези преносимо и чланак угледног адвоката г. Горана Петронијевића, члана правног савјета ИН4С:

Трећину покатоличити,а трећину протерати, почео је усташки пир, који се није зауставио до самог краја рата. Срби су клани на кућним праговима, на њивама, у црквама, концентрационим логорима и на сваком месту где је „згодно“ убити Србина! И тако све док се није раситнио други милион страдалника.

И нису Срби само клани (јер је метак скуп), већ и усмрћивали ударцима тупих предмета и бацањем живих у крашке јаме безданице. У јаме су бачени поклани, побијени или живи без могућности да преживе. Десетине хиљада мученика, највећим бројем жена, деце и старих, оставили су своје кости на дну јама, од Херцеговине, Лике до Србске Крајине. Е,о тим костима је реч! О костима не сахрањеним, о костима не опојаним, о костима не пребројаним, о костима о којима је Иван Горан Ковачић цвилио у својој „Јами“

И ако се знало да се у тим јамама налазе кости невино страдалих, на њих је бачено свакојако смеће, како би се оно испод заборавило. Сада „савесни“ еколози, настављају у II светском рату започето чишћене Срба. Овога пута њихових костију, које никако да сатруле. Зато их ваља спалити по највишим еуропским стандардима, молим лепо. Смеће је смеће! Заборавља се само једна у свим религијама јединствена истина: сви су у смрти исти! Нисам чуо да су наше комшије на костима својих, примењивали ове еуропејско еколошке стандарде. Толико о комшијама, а сада мало о нама.

Зашто се о овоме ћути!? Ако неко ово до сада није знао сада зна! Зашто ћуте политички „представници“ Срба у Хрватској? Зашто ћути Србија? Зашто ћути васколико Србство? Да ли то чекамо да нас уклањањем свих костију поново прогласе лажовима о сопственом страдању? А то већ раде. Да ли је страх од још једног „хисторијског“ НЕ, поводом уласка у пропадајућу ЕУ, цена ћутања? Док нас на једној страни разапињу у лажној сребреничкој геноцидности, на другој страни уклањају трагове свог на нама извршеног геноцида. Пишем ово, охрабрен потоњим примерима разбијања стратегије ћутања, за рад виших циљева! Ћутање, једнако заборав. Заборав једнако прикривање! Прикривање једнако саучесништво!

Аутор је члан Правног савјета ИН4С
Извор: ИН4С