• Нико не зна шта су муке тешке, ко не прeђе Албанију пјешке’- једна је од познатих узречица, настала после српске голготе од пре сто година.

Желим да се из више разлога  подсјетимо те велике и трагичне дане и епопеју кроз коју је прошао народ, укључујући и наше дједове из Херцеговине. Пре свега због чувања успомене на погинуле претке и оне ријетке који су преживјели. Народ који не чува успомене на своје претке нема разлога за постојање и кад-тад ће нестати.

Ради се о једном догађају који можда од косовске битке ,по свом значају и размерама Голготе и Васкрса Србиновог, превазилази све друге догађаје у нашој историји.

Ми Гачани и Херцеговци можемо бити више него поносни на све поготово на  огроман број добровољаца и величанствену  побједу, без обзира на велике жртве.

Вјерујем да је тешко наћи вечерас међу нама неког у овој сали чији ђед а можда и отац није био ,,Солунац“. С разлогом истичем Гачане, иако не волим поређења, јер је Лазар Ковачевић први, не случајно побио српски барјак после крваве битке и заузимања Кајмакчалана.

Причу о нашим вољеним Солунцима морамо понављати вазда и свуда због бестидне ревизије историјске истине, којој се понекад приклањају и наши историчари. Због негативне матрице и лажне приче да су Срби криви за Први светски рат требамо користити сваку прилику да младим генерацијама са поносом пренесемо истину о Великом рату.

Великане са Цера, Колубаре, Мојковца и Солунског фронта историја је овенчала вјечитом славом. ,,Покољења дјела суде,шта је чије даје свима“-каже Његош. У ,,брозоморији“ заборавили смо много тога па и великане са Солуна. А  данас нам се суди за геноцид, може ли бити веће ироније од тога да џелат суди жртви?

За понешто смо и сами криви.Наша неслога,која се углавном убацује са стране,често веома олакшава посао непријатељима. И Арчибалд Рајс нас је упозоравао на то, јер је неслоге било чак и у тим тешким временима.

Желим да скренем пажњу на чињеницу да је у сва три рата у сатирању српског народа улога Ватикана и Католичке цркве, као стожера западне цивилизације била огромна и нисмо је до сада добро сагледали. Све агресије против Срба потпиривао је Ватикан а неке, ако не све и финансирао.

Ватикан је омогућио убицама Срба да се извуку и побегну од каквог-таквог суда правде, посебно 1945.
Сад хоће да великог креатора злочина Степинца прогласе за  свеца. А он је само перфектно одрадио све што му је наложио папа Пије дванаести. Можда не схватамо добро, ликвидирати наш народ , то је био Степинчев  задатак за коју још није добио признање и награду. Мало помало гурају нам некакве Конкордате.

А онда нормално дођу јаме,логори и евентуално покрштавање. У три маха су побили и протјерали народ из Долине Неретве и шире, а сад шиканирају једино преостало српско село Пребиловце. Али и ми смо се ваљда, после толико невиних жртава ,,опасуљили“  и неће им више лако проћи примитивни штосеви смишљани у мрачним одајама катедрала, које све више својим изгледом личе на џамије.

Надам се да смо довољно  прозрели политику  извитоперених и задриглих фратара, посебно оних у Херцеговини и да вишеникад нећемо ,,наседати“ на њихове трикове и преваре.

Да ствар буде још чуднија више од  две трећине  Хрвата су пореклом наш покрштени православни  српски народ. Они у Западној Херцеговини сви редом. Кад би закопали у подруме и таване сигурно би нашли своје сакривене српске иконе и кандила. Можда и гусле и народне пјесмарице на ћирилици, коју толико мрзе да желе да је униште.

А и наша браћа, која себе прозваше Бошњацима под притиском агресивне вјере заборавише на своје ближе или мало даље корене. Нашло би се и у њиховим подрумима по неко кандило и библија.

Даће Бог, па ће их све скупа једног дана окренути наопослум ,да се врате у своју праву погажену православну  вјеру и клекну негде у Пребиловцима, Бивољем брду, Придворици ,Корићкој јами…

Има много мјеста гдје треба да клекну. А онда ћемо и ми можда лакше преболети велике ране које су нам браћа нанела.

А сад мало о нама самима. Мислим да није нескромно рећи да је можда од свих српских земаља управо у Херцеговини најбоље очуван исконски архетип Србинов. Свети Николај вели: ,, Ни сиромашније земље, ни већег богатства у карактерима, ни мање земље ни већег броја правих људи“.

Није случајно да баш херцеговачког пјесника “ боле све ране његовог рода“. Није Херцеговац устајао да ратује само кад му је нападнута кућа, него је устајао у одбрану читавог српства. У  Херцеговини није никад било сепаратистичких идеја, нити ће их бити.

А кад говорим о Херцеговини онда  мислим на једану ширу регију као јединствен културно-историјски  простор, са апсолутно истим менталитетом народа,који захваљујући антисрпској политици Запада а богами и Броза данас живи у  најмање четири државе.

Од Херцег Новог, преко Кривошија, Рудина, Бањана, Голије, Пиве, Никшићке жупе, Дробњака, Шавника, Пљеваља, Прибоја и Пријепоља простире се јединствен културолошко-етнолошки простор са идентичним херцеговачким менталитетом, народним обичајима, ношњом и народним фолклором. Ми смо можда горштаци, али боље од других разумијемо историју и волимо гусле.

Нека ми опросте браћа из Црне Горе, али људи са наведених простора се понашају као Херцеговци, а не као Црногорци. Кнез Мирослав, Немањин брат, највише познат по Мирослављевом јеванђељу био је кнез Хумски а не Зетски, иако је столовао у Бијелом пољу.

Менталитет Пријепољаца и Прибојаца више личи менталитету Гачана него Крагујевчана или Крушевљана.
Ми Херцеговци смо дужни да се увијек боримо за јединство српског народа и жигошемо сваки сепаратизам, јер смо безброј пута доказали својом историјом да “српски дишемо“ и постојимо.

Зато сматрам да смо ми стуб српског народа и да наша сијела доприносе ширењу братске слоге и љубави, очувању вјере, традиције и културе нашег и ширег завичаја а млади нараштаји би требало да нас више слушају и следе.

Говор предсједника Клуба Гачана Светозара Црногорца уочи Светог Трифуна 2016. године
Извор: Слободна Херцеговина