• Српски соко у Двору су основали и до 1914. водили правник Симо.А. Живковић и трговац Перо Бекић. Друштво је ширило из године у годину базу свог рада : приређивало је светосавске беседе, састанке са предавањима, води борбу против алкохола, моде, беспослице, неморала и недисциплинованости домаћег света. (1)

После ослобођења и уједињења соколи су наставили да приређују светосавске беседе.  Соколи су у светосавским беседама истицали значај светог Саве за Српски народ. Радио је на просвећивању Срба и политичку консолидацију Србије. Решио је да своју државу културно изједначи са тада најпросвећенијом државом, Византијом, и тако утврди темеље политичке самосталности Србије. Помоћу цркве је Сава оплемењивао Србе, посебно се борио против сировости и грабежљивости моћног племства.  Како је црква тада била једини ширитељ културе, трудио се да изгради у Србији, што више цркава, посебно манастира, из којих се ширило сваковрсно знање у народ. У својој националној цркви Срби су добили организацију, која је знала спојити црквену науку и националне идеале у складну целину, и која је била једини представник српске културе. Срби су веровали да се може српска просвета развијати само у духу светосавских идеја. Турци су спалили тело светог Саве, али нису могли уништити његов духовни утицај на народ. (2)

У чланку „Рад осјечког Сокола”, у листу „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је да су прилике у којима је живео осјечки соко тешке услед несхваћања широких маса. Упркос томе друштво је радило интезивно, доследно соколским идеалима и не упуштајући се у партијске сукобе. Припремало се да изда књигу у коју су требала да буду унесена сва предавања о значењу Зрињског и Франкопана, о Видовдану, Штросмајеру, светом Сави и Сломшеку. (3)

Соколско друштво у Книну је пре Првог светског рата организовало Светосавске беседе. Наставили су са светосавским беседама и после рата. Ујутро је служена свечана литургија, иза које су деца из основне школе приредила у соколани приредбу. Приредба 1931. је ограничена због грипа. Због болести и одсуства неколико чланова соколског оркестра отпале су музичке тачке. Дилетантска секција извела је „Ропство Јанковић Стојана”, драматизацију народне песме од Јована Протића. Гардероба је била оригинална, посуђена помоћу попа Паје Зелића из Жагара, од сељака. Један део котарских народних одела позајмила је твртка М.Ђ. Матавуљ из Шибеника. Баш оригинална гардероба допринела је успеху вечери. После програма наставила се забава све до зоре. (4)

Савез Сокола учествовао  је 1935. у прослави 700-годишњице од смрти Светога Саве. На предлог Савезног просветног одбора Извршни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије одлучио је 22 марта 1935. да соколи прославе у свим својим јединицама  успомену на личност и рад Растка Немањића – Светога Саве.  У саопштењу Извршног одбора истакнуто је : „Овом својом прославом Соколство жели да истакне родољубиву и дубоку државничку мисију Св. Саве, који је стварањем самосталне националне цркве уједно ударао чврсте темеље државној самосталности средњовековне Немањићке државе. Св. Сава својим замашним, историјски значајним радом учинио је, да је његова национална црква постала симбол државне и националне идеје. Овако формирана црквена самосталност била је моћна брана за заштиту идеје самосталне народне државе. Вредност светосавске концепције показала се нарочито у временима нашег народног робовања. У тим моментима светосавска идеја претстављала је синоним наше националне идеје и тежњи за државном слободом. Познато је, да је за време наше велике народне револуције почетком 19 века светосавска мисао крепила вером велики део нашега народа и да су због тога на олтар народне слободе давали заједнички своју крв сељаци-устаници, народни револуционарни јунаци, свештеници и калуђери.” (5)

Соколске свечаности  у Дрнишу одржаване су за Светог Саву. (6)

 Друштва Соколске жупе Цетиње прославила су 1935. 700-годишњицу св. Саве. (7)

Соколско друштво Косовска Митровица  из Соколске Жупе Цетиње, приредило је 11 маја 1935. соколску академију  на којој су наступиле све категорије друштва. Суплент Милорад Цветковић предавао је поводом 700 годишњице смрти о св. Сави.  (8)

У Ђеновићу је свечано прослављена Светосавска година 1935. Свету литургију са пригодном проповиједи одржао је војни прота Јован Матијашевић. Одржан је пренос литије од цркве Св. Шпиридона до основне школе у Ђеновићу уз учешће војске, морнарице, соколског друштва и музике. У школи освећена је водица, благослов кољива и резање колача. О Светом Сави говорила је учитељица Јелка Пипер. Школска деца певала су Светосавску и државну химну. Ђаци основне школе рецитовали су : „На Св. Саву”, „Мој рођендан”, „Мртви Краљ”, „Светом Сави”, „Слава Краљу” и „Слава Витешком Краљу”. „Завјет Краљу Петру II” играли су ђаци основне школе из Ђеновића. Домаћин славе био је Стеван Мустур. (9)

Соколска чета Кртоле прославила је  700 годишњицу смрти св. Саве. После мисе одржала је чета свечану седницу, коју је отворио Михаило Барбић. Просветар Васо Барбић држао је исцрпно предавање о Св. Сави, као народном будитељу и просветитељу. Два нараштајца рецитовала су пригодне песме о  Св. Сави, након чега је седница завршена певањем државне химне. (10) 

Соколско друштво Краљевица приредило је 11 маја 1935. техничко-просветну академију у част прославе св. Саве. Друштвени просветар одржао је предавање о значењу и раду Саве Немањића нагласивши да соколи треба да цене и величају култ наших великана без разлике на време и место њиховог деловања. За тим су млађа мушка деца вежбала вежбе уз пратњу песме „Ој Славени”, … старија мушка деца „Младост” од Мудрог, женски нараштај Јубиларку и Свеславенске плесове, мушко и женско чланство „Морје адријанско”. Све тачке пратио је на клавиру Станко Гудац. Начелница Албина Гудац за свој рад на увежбавању вежби награђена је дуготрајним аплаузом. (11)

Соколско друштво Ковин приредило је прославу 700 годишњице смрти св. Саве са свечаном академијом и позоришним комадом луткарске секције „Растко Немања”. (12)  

Прослава Светог Саве у Пожеги 1940. године

Соколско друштво у Илоку свечано је прославило 12 маја 1935. са својим чланством 700 годишњицу смрти народног великана Светога Саве. Љубица Савић говорила је „О значењу  Светог Саве за нашу народну просвету”. Нараштајке и соколска школска деца певали су државну и светосавску химну, рецитовали декламације и извели ритмичку вежбу „Нека живи Југославија”. (13)

Соколско друштво у Инђији приредило је у својој соколани 12 маја 1935. село, којим је прославила успомену на 700 годишњицу смрти просветитеља  Св. Саве. У свом говору просветар Петар Лозјанин  истакао је значај свечаности и подвукао да је соколство једина организација, која у свом националном, просветном и културном раду у народу, иде стопама Св. Саве. Ђока Поповић предавао је “Живот и рад Св. Саве”, а Бојана Ковачевић и Тихомир Поповић декламовали су : „Смрт Св. Саве” и „На Врачару”. Хор соколске деце певао је Светосавску химну, затим „Соколски поздрав” и неколико хорских песама. С. Шкерљ и Паневић певали су неколико песама соло. Романа Анрат  пратила их је на клавиру. Деца и нараштај извели су слетске вежбе. Приход је ишао у корист социјалне хумане секције „Соколско срце”.(14)

Соколско друштво у Орословју, жупа Загреб, 24 маја 1935. на дан словенских апостола св. Ћирила и Метода, одржало је прославу „Словенских апостола и 700годишњице од смрти св. Саве”. Уз остале у соколској дворани била су школска деца са својим наставницима. Свечаност је отворио староста Ђуро Прпић, давши реч просветару Андрији Вучаку. Просветар је говорио о словенској браћи св. Ћирилу и Методу, а затим о животу и раду св. Саве. После предавања рецитовано је : „Растко” од В. Илића Мл.; „Наш апостол” од Алексе Шантића; „Сава калуђер” од Андрије Качића-Миошића; „Св. Сава” од Перише Богдановића. Школска деца певала су државну химну. (15)

Соколско друштво у Босанској Крупи прославило је 26 маја 1935. у Дому Витешког Краља Александра I Ујединитеља  700-годишњицу смрти св. Саве. Позорница је била декорисана са сликом св. Саве. Начелница Даница Трбојевић држала је предавање о св. Сави истичући његов неуморни рад на пољу просвете. Говорила је и о соколству. После декламација певао је хор соколског друштва химну св. Сави  и државну химну. (16)

Соколско друштво у Српским Моравицама одржало је прославу словенских апостола и 700-годишњице смрти светог Саве. Прославу је отворио старешина Перо Дакић поздравивши бројне посетиоце. Музика друштва свирала је државну химну. Нараштајац Душан Царевић и нараштајка Милена Девић рецитовали су песме „Свети Сава” од Војислава Илића. Радован Јакшић, свршени богослов, осврнуо се на свету браћу Ћирила и Метода, словенске апостоле, а затим је прешао на главну тему прославе, на Светог Саву, који је наставио рад свете браће. Приказао је присутнима историјску личност  светог Саве. Соколска школска деца певала су  светосавску химну, а  прихватили су сви присутни. Прослава је завршена свирањем „Соколског поздрава”. (17)

Соколско друштво Декановец, жупа Вараждин, са својим чланством, прославило је 26 маја 1935. 700-годишњицу смрти народног великана светог Саве. Мажуран Б. Предавао је „О животу и раду св. Саве”. Соколска деца певала су и рецитовала неколико песмица, а тамбурашки збор свирао је неколико соколских и националних комада, и државну химну. После програма развило се у школском дворишту народно весеље са плесом. (18)

Соколско друштво Београд IV на Чукарици (Бановом Брду) одржало је 24 маја 1935. помен Зрињском и Франкопану а истог дана и здружено прославило је  700 годишњицу од смрти  светога Саве, првог просветитеља српског народа, високог и вечно заслужног свештеника православне цркве. Прво су у католичкој цркви одржане задушнице Зрињском и Франкопану, па су сви присутни припадници сокола и други гости отишли у православну цркву где су отстојали службу у славу  светог Саве. Прота Милојковић, као старешина цркве, у име православне цркве, похвалио је одлуку Соколства да се по његовим јединицама прослави 700-годишњица од смрти св. Саве, истакавши у најкраћим цртама заслуге светитеља за народ. Сви су прешли у соколски дом где је одржана свечана седница. У предавањима која су одржали представници просветног одбора соколског друштва на Бановом Брду, приказан је живот, рад и смрт именованих великана. О животу, раду и смрти Зрињског и Франкопана предавао је Живојин Павловић, а о животу и заслугама светог Саве предавао је Анте Смоковић. (19)

Соколско друштво Борово приредило је 2. јуна 1935. Светосавску академију у Борову. Академију је отворио старешина Тома Максимовић истакавши значај рада св. Саве за народ. Говор је завршио са ускликом  “Слава св. Сави”. Певачко друштво „Гусле” из Борова под управом сокола Васе Дабића певало светосавску химну “Ускликнимо с љубављу.” Између две рецитације које су рецитовала соколска деца из Борова, одржао је просветар Васо Дабић опширније предавање о св. Сави. Изнео је живот св. Саве, а после опширно приказао његов рад и велике заслуге као државника, хришћанског проповедника, као економа и просветитеља српског народа. Дечји хор са насеља Јана Бате извео је шест краћих композиција компонованих за дечје хорове. Хором је управљао Гореншек. Последњу тачку извело је новоосновано певачко друштво „Радиша” из насеља  Јана Бате, отпевавши две композиције.  Хором је управљао хоровођа Гореншек. Прилози су послати Одбору за градњу светосавског храма у Београду. (20)

Соколско друштво Дрвар приредило је свечано посело поводом седамстогодишњице смрти св. Саве. Предавање о св. Сави одржао је инг. В. Славић. Те 1935 године у Дрвару није приређена светосавска беседа, иако је читава година била посвећена успомени св. Саве. (21)

Соколско друштво у Новој Градишки приредило је 26 јануара 1936. у соколани  светосавско село, спојено са чајанком и плесом. Предавање о св. Сави држао је просветар Емил Кетиг. (22)

На Светог Саву 1937. приредила је Соколска чета Липово Поље (Соколско друштво Госпић) Светосавску прославу. Програм који се састојао у више изабраних тачака извели су млади соколи сељаци. У чланку у „Соколском гласнику“ истакнуто је :  „Не би човек веровао с колико су не само љубави, већ и успеха изводили програм ти сеоски момци Соколи. Наша села с пуним кораком иду помало напред. Оно што је пре неколико година изгледало скоро немогуће, данас је већ стварност. Соколство наше сеоско врши и извршишити ће у духовном и просветном подизању наших још заосталих села велику улогу.” (23)

Застава Соколске жупе Београд била је развијена и освећена 21 јуна 1937. У име старокатоличке цркве др. Нико Калођера призвао је Божју милост на соколску заставу и соколе. У свом говору истакао је : „ …  Бугари су они који су у целој нашој историји били уско повезани с нама  и врло често делили исте жалости и радости и подносили исту судбину, скоро још тежу. Бугари су они којима је такође узвишено и свето оно што је најузвишеније и најсветије српском племену и целом југословенству, а то је Свети Сава, који је у својој љубави и раду обухватио најсрдачније и бугарски народ. Његова жеља и воља била је да Срби с Бугарима живе у најсрдачнијем братском односу. Стога ће Соко да изврши обе ове велике и свете воље Св. Саве и нашег Витешког краља да се устали континуитет братске слоге, љубави и сарадње са драгим Бугарима, који су ето баш данас  и наши драги гости и браћа. Бог нек даде, да се нашом слогом испуне речи светог писма : „Ох, како је добро и угодно кад браћа живе уједно!”  А међу првима, то тврдо верујемо, предњачиће у овом великом задатку наша престоничка соколска жупа коју непосредно оживљује дух Опленца.” (24)

Дан св. Саве, заштитника народне цркве и школе прослављен је у Цавтату 1938. Пре подне одржано је у свим школама предавање са пригодним декламацијама, нарочито успешно у месној основној школи. Увече у соколани приређена је од полудржавне женске занатске школе академија са успелим програмом што је заслуга вриједног учитељства и спреме ученица ове школе. Забава је трајала до 2 часа после поноћи. Чисти приход ове приредбе ишао је у фонд сиромашних ученица. (25)

Прослава Светог Саве у Великом Бечкереку 1932. године

Соколско друштво Удбина приредило је 27. јануара 1941. светосавску беседу приказавши позоришни комад „Школски надзорник” од Косте Трифковића и  „Стари Вујадин” драму у три слике.  У свом говору старешина друштва Петар Веиновић истакао је : „ … Бранимо своју отаџбину, као што тигрица брани своје младе и недајмо да нас туђин било чиме слаби, а то ћемо постићи ако непоколебиво верујемо у себе и у своју снагу отпора.” затим је Милан Цигановић одржао предавање о св. Сави.  Приход од беседе био је намењен за сиромашну децу тог краја. (26)

Соколска друштва и чете  обележавале су сама или заједно са школама, црквама и националним друштвима (Коло Српских Сестара, Јадранска стража, Савез добровољаца, … ) важне догађаје и личности из националне историје.  Соколска друштва одржавала  су светосавске беседе. Обележавале су Савиндан заједно са школама, као школску славу. Савез Сокола је учествовао 1935. у прослави 700-годишњице од смрти Светога Саве. Соколска друштва су и пре и после 1935. наставила да прослављају Савиндан. У жељи са подстакну братску сарадњу сокола са Бугарима, говорници су подсећали  да и Бугари славе Светог Саву. Старешинство Савеза Сокола сматрало је да је личност и заслуге Растка Немањића – Светог Саве погодна за учвршћивање јединственог духа не само српског народа него и осталих грађана Краљевине Југославије који су вековима живели раздвојени туђим границима.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Увод”, „Споменица 1905-1925 живот и рад Соколства у Двору”, у Двору 13. јуна 1925, стр. 2, 6, 9;

2. „Свети Сава”, „Соколски гласник“, Љубљана,15 јануарја 1924, бр. 1, стр. 2,3;

3. „Рад осјечког Сокола”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, фебруар-март 1924, бр. 2-3, стр. 21;

4. „Светосавска бесједа”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, фебруар 1931, бр. 2, стр. 40, 41;

5. „Свим братским соколским јединицама”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 априла  1935, бр. 15, стр.23;

6. Душан Рашковић, Славко Зорица, „Дрнишка крајина, људи и догађаји”, Београд-Дрниш, 1994, стр. 41, 42;

7. Дориомедов, „Годишња скупштина Сок. жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 маја 1936, бр. 19, стр. 2;

8. „Из наших друштава и чета”, „Соколски гласник“, Љубљана, 24 маја 1935, бр. 22, стр. 3;

9. „Ђеновић”, Бокељске вијести, „Глас Боке”, Котор, 2 фебруар 1935, стр. 111;

10. „Прослава 700-годишњице смрти Св. Саве”, „Соколски гласник“, Љубљана, 31 маја 1935, бр. 23, стр. 3;

11. „Светосавска прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 17 маја 1935, бр. 21, стр. 7, 8;

12. Милун Симоничић, „Соколско друштво Ковин”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 141, 142;

13. „Светосавска прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 24 маја 1935, бр. 22, стр. 3;

14. П.Л. „Прослава Св. Саве”, „Соколски гласник“, Љубљана, 31 маја 1935, бр. 23, стр. 3;

15. „Светосавска прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 31 маја 1935, бр. 23, стр. 4;

16. „Прослава 700-годишњице смрти св. Саве”, „Соколски гласник“, Љубљана, 7 јуна 1935,  бр. 24, стр. 3;

17. „Светосавска прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 7 јуна 1935, бр. 24, стр. 3;

18. Ј.В. „Светосавска прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 7 јуна 1935, бр. 24, стр. 4;

19. „Помен Зрињском и Франкопану и прослава светог Саве”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 јуна 1935, бр. 25, стр. 3;

20. „Светосавска академија у Борову”, „Братство”, Осијек, 15 јула 1935, бр. 5-6, стр. 64;

21. „Посело”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21 јуна 1935, бр. 26, стр. 2;

22. „Светосавско село”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21 фебруара 1936, бр. 8, стр. 6;

23. М.Д, „Светосавска прослава Сок. чете у Липовом пољу”, „Соколски гласник“, Београд, 26 фебруар 1937, бр. 5, стр. 4;

24. Мил. Мајсторовић, „Водоосвећење и освећење жупске соколске заставе.”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембра 1937, бр. 8, стр. 175-177;

25. „Прослава св. Саве у Цавтату”,  „Дубровник”,  Дубровник, 5 фебруара 1938, бр.5, стр.4;

26. Н.Станић, „Соколско друштво Удбина”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 4;