• Нове увреде на рачун Срба у Хрватској. Славица Стојан, хрватски историчар књижевности и члан Предсједништва Матице Хрватске – поручила је да Србе треба трајно искоријенити, баш као бубе. Ове, врло радикалне ставове о Србима – Стојанова је изнијела на наводно српско присвајање дубровачког културног насљеђа.

Славица Стојан као члан Предсједништва Матице хрватске – у интервју за „ДуЛист“, при анализи законских оквира о заштити хрватског језика – покренула је и питање наводног српског присвајања дубровачке баштине. Тако је, Стојанова, ни мање ни више, Србе упоредила са најездом досадних буба, те поручила да се као такви, Срби требају истријебити.

– Треба се борити с бубама, никад не допустити да кућу преплаве, да миле по трпези и по постељи, него их стрпљиво и трајно искорјењивати. Послије низа година успјешне борбе и надјачавања њихове преправљивачке стратегије, оне нестану. Не знам је ли трајно, али из моје куће су нестале и већ их дуго нема. Тако и с предаторима који нам вребају с границе. Човјек се не смије опустити – навела је Славица Стојан.

– Истина је, да Срби и Хрвати дуги низ година воде расправу о питању дубровачке књижевности. Но, то питање не може се ријешити изласком из научног оквира. Баш као што је то учинила Славица Стојан – износећи радикалне ставовове о истребљењу Срба – јасан је предсједник Српског народног вијећа, Милорад Пуповац.

– Позив на мржњу и насиље је недопустива, забрињавајућа – рекао је Пуповац.

Ко је заправо Славица Стојан и због чега позива на линч Срба? Јавности је позната као хрватски историчар књижевости и члан Матице хрватске. Али, уколико истражите њену биографију – сазнаћете да је њено право име Станислава, које се доводи у везу са српским коријенима – појашњава директор Документационо-информативног центра „Веритас“, Саво Штрбац.

– Што ће рећи да су они конвертити – то су Срби који су прешли у Хрвате, па стално несретници нешто измишљају и лажу, како би се додворили другима – истакао је Штрбац.

Наши саговорници очекују да Матица хрватска предузме адекватне мјере против њиховог члана, Славице Стојан.

Позивају и надлежне органе да утврде, да ли су изнесене изјаве позив на мржњу.

Дубровачка књижевност с елементима хуманизма и ренесанске – створена је на тлу Дубровачке регије. Сами Дубровчани, свој говор су називали српским, па тек онда дубровачким, нашким, словинским, илирским, а у неколико случајева хрватским.

У писању су коришћени глагољица и ћирилица, а тек од петнаестог вијека и латиница. Занимљиво је да је ћирилица коришћена у „срцу“ Дубровника. Па, тако на једном молитвенику из 1512. године пише – исписан је „српским писмом и језиком“.

РТРС