•  После ослобођења и уједињења 1918. тежећи јединству, Срби  на Приморју  определили су се за  радикалну странку, па се Српска народна странка на Приморју ујединила са Народном Радикалном странком.

На иницијативу Стијепа Кобасице основан је 1919. Одбор радикалне странке у Дубровнику.  Дубровник и Цавтат били су центри радикалне странке у дубровачкој области. Првак радикала на Приморју био је Љуба Јовановић. У бококоторској средини никла је идеја да Љуба Јовановић буде носилац листе радикалне странке у Далмацији због његових личних веза са родним крајем. На великом предизборном скупу у Дубровнику одржаном 23. 11. 1920. говорили су Љуба Јовановић и Лаза Марковић. Јовановић је истакао улогу радикала у стварању јединствене државе и народног и државног јединства.   Јовановић је изабран за посланика на изборима за Уставотворну скупштину у далматинском јужном изборном округу (которско-дубровачко-сплитском). На наредним изборима 1922.  изабран је у оба далматинска округа, јужном и северном (шибенско-задарском). Пред изборе посетио је Конавле и Жупу дубровачку. Обрачајући се дубровчанима истакао је да су у прошлости показали „радиност и подузетност”, а да ће у новој држави заузети „оно уважено мјесто које Дубровнику припада према славној прошлости, према географском положају и природним  лепотама”. Лист „Народ” у броју 27 од 6.7.1921. донео је вест да је 29.6.1921. „неколико хиљада присутних уз поклике краљу, регенту и династији Карађорђевића” поздравило доношење Видовданског устава.

Љуба Јовановић подржао је захтеве Дубровчана за успоставом Дубровачке области. Дубровчани су били јединствени у захтеву да њихов град буде средиште области. Осим Љубе Јовановића у  Београду су били утицајни Стефи Рачић и Срби католици из Дубровника. Први велики жупан Дубровачке области био је Петар Грисогоно. (1)  Двадесетих година 20 века лист „Дубровник” издавао је Одбор Народне Радикалне странке у Дубровнику. Одговорни уредник био је Михо Клаић а лист је септембра 1922. уређивао Иво Херцо. Уз „Дубровник” у Дубровнику излазили су југословенски лист „Рад”, српски лист „Народ” и хрватски „Народна Свијест”.

У Гружу је отворена 1923. Поморска војна академија и дигла се свечано нова ратна застава са грбом. У башти Поморске војне академије дубровачки парох Бошко Митровић благословио је нову заставу, а затим је дон Нико Ђивановић одржао говор о застави св. Влаха на дубровачким бродовима те о значењу нове народне заставе. Министар војске и морнарице Петар Пешић, који због овога дошао у Дубровник, изрекао је наду, да ће Поморска војна академија бити на част и одбрану нашег народа, као и Војна академија у Београду. Уз грување топова и свирање химне почела се дизати нова застава а спуштати стара. Под новом заставом следила је заклетва питомаца, а о значају заклетве говорио је  Бошко Митровић. Из баште се прешло у просторије нове академије које је благословио  дон Нико  Ђивановић. Као почаст гостима била је приређена закуска. Први је у име морнарице говорио вицеадмирал Прица, затим министар Пешић, … професор Силвије Алфиревић као изасланик „Јадранске Страже”, … књижевник Иво Војновић, др. Мелко Чингрија,  дон Антун Лиепопили и Нико Кобила. (2)

У Дубровнику је 30. новембра 1923. уочи а у част светковине ослобођења и уједињења (Први децембар) основано Дубровачко учено друштво „Свети Влахо”. Чланови управе били су председник Антоније Вучетић, подпредседник Марко Мурат, секретари Илија Синдик и Алберт Халер. Друштво је организовало низ јавних и бесплатних предавања угледних научника. (3)

Антун Фарчић штампао је у Српској штампарији у Дубровнику књигу „Стихови”. У њој је опевао своје тамновање  у Првом светском рату. Предговор у књизи написао је Иво Војновић. (4)

Радићеве присталице изазивале су сукобе у Дубровнику. У листу „Слога” писали су о Радићевим плановима  са Дубровником: „ … а нарочито се устремио на наше Приморје, вођен ваљда идејама згажене аустријске аждаје – одсеци их од мора, не дај им дисати – а тамо му је опет најдража Дубровачка област. … Заради братске слоге и љубави прегорели су у великој својој широкогрудости и денунције, и тамнице, и таоштва, заборавили и вешала и коце и џелате ! … Зар за то да данас слушају по улицама складног Дубровника најувредљивије повике : „На хрватском територију не сме бити српског смрада”, „доле одрпане Влашине”, „доле влашки Краљ, „доле српске кукавице – платићете ви нама” — сервирано од носиоца хиљадугодишње културе, који су 1914. разбијали и денунцирали по Дубровнику не само Србе, него и остале поштене грађане. … А вама браћо Дубровчани, Конављани, Жупљани, Ријечани и сви остали Приморци Дубровачке Области на срце стављамо да чувате оне не само просте пријатељске, него и дубље кумовске везе, којима сте кроз векове били повезани са својом браћом православне вере из оближње Херцеговине, Боке и Црне Горе, јер ви најбоље знате, колико су вам оне увек драгоцене биле, а данас су још драгоценије, па да одбијете од себе свакога онога који хоће да уноси пометње у те везе, не желећи добра ни себи ни вама. … зато носите на себи велики дио одговорности зато, да отклоните многи неугодни сукоб, којим би, … могао да уроди овај  и овакав рад Радићевих апостола, који су поплавили ваше домове. … Аустрија је дотучена мачем и јуначком десницом српског војника, дотуците и ви Радића, њена наследника, не мачем ни јуначком десницом, него мудрошћу и бистрим умом својим, којим сте се увек одликовали ради среће и ваше и наше и свију нас, да не би Бог нас од тога чувао, мач и десница морали да кажу своју.”(5)

Великим жупаном дубровачке области именован је 1924. др. Стијепо Кнежевић. Рођен је у Дубровнику 1870. Гимназију је завршио у Дубровнику а право на бечком универзитету. Постављен је 1903. за шефа одељења министарства правде у Црној Гори и именован је референтом преседника Великог суда на Цетињу. Док је боравио на  Цетињу, заједно са др. Л. Војновићем, израдио је грађански судски поступник, који је касније Државни савјет на Цетињу усвојио као грађански судски поступник за Црну Гору. Два пута је биран за посланика на земаљском сабору у Задру и то 1902. за изборни срез сеоских општина Боке Которске, и 1908. за изборни ред велепорезника дубровачког изборног котара. Био је секретар Матице Српске у Дубровнику. За време рата био је ухапшен и интерниран у шибенским тамницама. На изборима кандидовао се као дубровачки срески кандидат на  изборној листи Љуба Јовановића. (6)

Љуба Јовановић је приликом посете Гружу заједно са др. Стијепом Кнежевићем и Васом Пипером разматрао унутрашње спорове радикала. У месним одборима дубровачког среза било је око 1.500 радикала. (7)

У хотелу Империал одржана је 15. децембра 1924. окружна конференција Народне Радикалне Странке за изборни округ Сплит-Дубровник-Котор, којој су присуствовали делегати свих десет срезова овог изборног округа. Након разговора једнодушно је проглашен Љуба Јовановић за носиоца листе овог округа за фебруарске изборе посланика Народне скупштине. Са конференције упућена је депеша Љуби Јовановићу, председнику Народне Скупштине у којој се истиче : „Окружна конференција  сплитско-дубровачко-боко-которског округа са данашњег састанка шаље Вам одушевљене поздраве и доноси Вам к знању, да Вас је једногласно прогласила носиоцем листе изборног округа, у дубоком уверењу, да ће идући избори донети славну победу највиших државних и народних идеала.”(8)

Поводом споразума са Странком Самосталних Демократа  у листу „Слога” истакнуто је : „Услед тога, г. Љуба Јовановић, коме је и овога пута  Народна Радикална Странка у Далмацији, од Крка до Будве, плебисцитарно исказала своје поверење, своју преданост и своју благодарност на великим његовим заслугама стеченим у дугом раду и прегалаштву на корист државе, народа и странке, тиме што га је у оба изборна округа истакла за носиоца листе, кандидоват ће као носилац листе националнога блока у северном изборном кругу”. (9)

У листу „Слога” истакли су да док је у Цавтату био управитељ радикал Н. Враголов, био је сваки дан у уреду а месечно је примао 1.000 динара, али то није задржавао за себе већ је давао цавтајским сиромасима. Радићевац Брајковић долази само 8 пута месечно у уред а одредио је себи 4.000 динара плате, као да је министар. (10)

Смрт Стефи Рачића потресла је Дубровчане а нарочито Србе католике.  Пароброди „Куманово” и „Стон” превезли су велики број грађана из Дубровника, који су желели да присуствују спроводу у Цавтату. Капетани Дубровачке пловидбе снијели су са  „Куманова” мртвачки ковчег и сврстали се у непрегледну поворку која је испатила леш до гробља. У капели Маузолеја извршено је опијело, ком је присуствовала удовица гђа Паве. По свршеном црквеном обреду изнијели су Цавтаћани ковчег и положили пред врата Маузолеја. Ту је одржано седам опроштајних говора. Приликом сахране др. Стефи Рачића у Цавтату 17. марта 1937. Дубровачко Српско Пјевачко Друштво „Слога” отпевало је „Днес свјат” и „Вјечнаја памјат” од Мокрањца, а дубровачка соколска музика отсвирала је посмртни марш. У листу „Дубровник” истакнуто је : „По свом националном освједочењу био је у редовима српске дубровачке омладине, те се је као такав увијек и са поносом истицао, а у сваком моменту, кад је народна ствар од Срба Дубровчана, нарочито од Срба католика, тражила било какву жртву, пок. Стефи био је у првим редовима.” Био је ожењен ћерком Николе Пашића. Помен  др. Стефи Рачићу, директору Дубровачке пловидбе и прваку националног Цавтата одржан је 13. марта 1938. Цавтатска општина одржала је комеморативну седницу на којој је говорио  Нико Враголов. У свом говору истакао је : „У националном погледу госпар Стефи још као младић истицао се својим радом, …да је још прије рата, за вријеме Аустрије, госпар Стефи као младић ходио у Београд и тражио од српске Владе да се дубровачки бродови ставе под Српску заставу. … За вријеме рата госпар Стефи се је налазио у Лондону гдје је одмах прве дане формирања Југославенског Одбора, ступио у његове редове … Најплоднији рад госпара Стефи огледа се у поморству, а највише у Дубровачкој паропловидби,  … да је он био мозак и душа  Дубровачке паропловидбе. … Особито му морамо бити захвални што је он покренуо акцију за добијање наше самосталне општине. Он је први подузео кораке да Цавтат добије своју опћину …”. након комеморативне седнице Цавтатска Општина је одала пошту покојнику, називајући обалу пред његовим кућама ,,Обала Др. Стефи Рачића”. Општинска управа са цавтатским вијенцем и грађанством вароши Цавтат присуствовала је  помену, који је приредила госпођа Пава Рачић-Пашић свом супругу и оцу у маузолеју и на гробу. Помену су присуствовали и истакнути пријатељи Стефи Рачића из Дубровника, чланови дубровачког мјесног одбора ЈРЗ, Кристо Доминковић, уредник „Дубровника” и Дубровачка Грађанска Музика. На гробу  је говорио Нико Враголов, као председник мјесног одбора ЈРЗ, и од стране Цавтатске општине и Одбора ЈРЗ, положио ловорове вијенце. Такође положили су ловорове вјенце Соколско друштво Цавтат, као свом првом старешини и Цавтатска дилетанска музика, као свом дугогодишњем предсједнику. (11)

Један читалац се обратио листу „Дубровник”од 27 новембра 1937 са примедбом да су скоро сви радници који раде на градњи кућа из Северне Далмације. Питао се да ли је то случајност. У Дубровнику се градило као никад раније : „Плоче, Пиле, Коно, пут од Гружа стари и нови, Груж, Ријека – а Лапад да и не спомињем……” (12)

Други читалац се обратио листу „Дубровник” од 10 септембра 1938. пишући о активностима хрватских сепаратиста : „ … Стога је упрегла да у Дубровник доведе и намјести само оне и онакове наставнике који мисле као и они, … видјети у поворкама за Мачека или поворкама каквог „велебног славља”, гдје се кличе Слободној, Мачеку, Павелићу, Перчецу и осталим тамо њиховим величинама”.(13)

Групица хрватских сепаратиста предвођена др Мишетићем спалила је 1938. пред посету Милана Стојадиновића Дубровнику, лист „Дубровник” уз поклик  доље „Дубровник”, „крвави” Београд, Стојадиновић, Влада итд. Дубровчани Срби католици, без разлике страначког опредељења, приложили су у фонд листа „Дубровник” 1430 динара уз пропратно писмо : „Као одговор на онај некултурни атак на Ваш лист, на Вас и на Србе католике у Дубровнику, ког је неодговорна шака елемената извела у понедељак вече пред црквом Св. Влаха, изволите примити овај наш скромни прилог као знак наше приврежености према  „Дубровнику”, молећи вас да и надаље неустрашиво браните образ нашег српског Дубровника … јуначки и неустрашиво били на бранику свих наших националних светиња а понајвише образа нашег дичног града. Само напред, сви смо уз Вас! – Срби католици. П.С. Наш прилог можете слободно кроз лист објавити уз текст који Вам уз прилог додајемо. Живјели ! “ (14)

Насупрот спаљивању листа „Дубровник” од стране групице хрватских сепаратиста Дубровник је 28 јула 1938. приредио величанствени дочек др. Милану Стојадиновићу.  Гђца Бона предала је председнику владе киту цвијећа у име младог националног Дубровника. Предвођени музиком др. Стојадиновић и пратња прошли су кроз густе масе народа у луци дубровачкој и на Плаци краља Петра. Праћен урнебесним клицањем и махањем стотина барјачића стигао је у Општину. У општини је примао депутације а са жупљанима и жупљанкама се сликао. Маса света га је допратила до брода „Петке” на коју се укрцао да крене у Цавтат. У листу „Дубровник” о испрачају : „Уз непрестано клицање, шаролико свијетло бенгала, пуцање пушака и ракета, кренула је „Петка” из луке, а за њом, као пратња, пун велики и удобни пароброд „Шипан” Дубровчана. … Један делиријум одушевљења и радости Цавтаћана дочекао је г. др. Стојадиновића”. Пут председника владе по обалама Јадрана завршио се у Бару. (15)

Тежећи јединству Српска странка  на Приморју определила  се за уједињење са Народном Радикалном странком. Центри странке на Приморју били су Дубровник и Цавтат. Првак радикала на Приморју био је Љуба Јовановић, рођен у Котору. Странка је помагала развитак Дубровника. Залагањем радикалне странке дубровчани су добили Дубровачку област у Краљевини СХС. Радићи његове присталице тежиле су уласку дубровачке области у будућу независну Хрватску. Због тога, Срби у Дубровнику иако су опростили таоштва, прогоне, хајке, вешала за време рата,  били су изложени вређању хрватских сепаратиста. У Краљевини Југославији су заједно са  Радикалима ушли  су  у Јерезу. Настављени  су  сукоби са хрватским сепаратистима. Др. Стефи Рачић био је заслужан зато да Цавтат буде самостална општина. Спаљивање листа Дубровник од групице хрватских сепаратиста Срби католици схватили су као напад на све Србе католике. Дубровник је 28 јула 1938. приредио величанствени дочек др. Милану Стојадиновићу.  Сличан дочек био је у Цавтату. После смене Стојадиновића Драгиша Цветковић склопио је са Мачеком споразум о оснивању Бановине Хрватске.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Франко Мирошевић, „Почело је 1918 … : Јужна Далмација 1918-1929”, Загреб 1992, стр. 68, 81, 88, 89, 96, 112, 125;

2. „Славље наше ратне морнарице”, „Народна Свијест”, Дубровник, 6. новембра 1923, бр. 47, стр. 2;    

3. др. Ирена Арсић, „Дубровник и нашјенци : из старог Дубровника”, Ниш, 2011, стр. 214,215;

4. Антун Фарчић, „Стихови”, Дубровник, 1924;  

5. Травуњанин, „Озбиљан глас понижених и уређених !”, „Слога”, Дубровник, 29. Октобра 1924, бр. 21, стр. 1; 

6. „Нови велики жупан”, „Слога”, Дубровник, 20. Децембра 1924, бр. 25, стр. 2;

7. Никола П. Којаковић, „Организација Народне Радикалне Странке у дубровачком срезу.”, „Слога”, Дубровник, 20. Октобра 1924, бр. 20, стр. 1;

8. „Окружна конференција Народне Радикалне Странке у Дубровнику”, „Слога”, Дубровник, 20. Децембра 1924, бр. 25, стр 3;

9. „Удруженим силама.”, „Слога”, Дубровник, 31. Децембра 1924, бр. 26, стр.2;

10. „Вреди ли протокол споразума и за наше опћине ?”, „Слога”, Дубровник , 18 фебруара 1926, бр. 5, стр. 3;

11. „Др. Стефи Рачић”, „Дубровник”,  Дубровник, 20 марта 1937, бр. 7,стр. 2, 3; „Годишњица смрти великог родољуба и исправног Цавтаћанина др. Стефи Рачића”, „Дубровник”,  бр. 11, Дубровник,  19 марта 1938, стр. 1, 2;   

12. Rag,„Радови и радници у Дубровнику”, „Дубровник”,  Дубровник, 27 Новембар 1937,бр. 44, стр.3;

13. „Дубровачка „писарна”,  „Дубровник”, Дубровник,10 септембар 1938,  бр. 36, стр.4;

14. „У фонд листа „Дубровник”, „Дубровник”, Дубровник, 30 јула 1938, бр. 30, стр. 3;  „У знаку хиљадугодишње културе”,  „Дубровник”, 30 јула 1938, Дубровник, бр.30, стр.3; „Самоуправа” о демонстрацијама”, „Дубровник”, Дубровник, 6 августа 1938,  бр. 31, стр.4;

15. „Величанствени дочек др. Стојадиновића у Дубровнику”,  „Дубровник”, Дубровник ,30 јула 1938,  бр.30, стр.4;  „Пут др. Милана Стојадиновића обалама Јадрана”, „Дубровник”, Дубровник, 6 августа 1938, бр. 31, стр.3;