• Савез Сокола организовао је летовања својих чланова и нараштајаца на Приморју. Летовали су углавном под шаторима.

У Београду је 12 и 13 децембра 1936. одржан збор жупских начелника Савеза Сокола Краљевине Југославије. На збору је одлучено да се радно зборовање жупских начелника, начелница, начелништва Савеза … требало  да одржи од 21.7. до 30.8.1937. у логору на мору  у Каштел Сућурцу код Сплита. Предњачки течај за нараштајце од 16 до 18 година требао је да се одржи у  логору на мору у Каштел Сућурцу од 1.7. до 20.7.1937.  (1) Почетком фебруара 1937. Каштел Сућурац посетила је делегација на челу са старешином Савеза словенског Соколства др. Буковским. Велики број сокола дочекао их је у новој соколани у  Каштел Сућурцу. (2)

Нараштајски течај у Каштел Сућурцу одржан је у заказано време, од 1.7.1937. до 20.7.1937. Из Соколске жупе Београд похађали су течај  : Стеван Мишкулин и Добривој Ненадовић из Соколског друштва Београд I,  Стеван Суботин и Бранко Патај из Соколског друштва Земун Матица, Игор Лебедев, Момир Ковачевић, Миливој Илић и Ђорђе Вељковић из Соколског друштва Београд II. Укупно је било 8 учесника течаја из Соколске жупе Београд. (3) Упоредо са  збором жупских начелника и  начелница одржан је судијски течај  Савеза словенског Соколства у  Каштел Сућурцу. Течај је водио др. Мирослав Клингер, начелник Савеза словенског Соколства и Чехословачке обце соколске. На течају су учествовали : од стране Чешкословачке обце соколске Јаро Штерц, Јенда Планичка, Евжен Пенигер, Богумил Хавел, Марија Провазњикова, Ружена Махалова, Зофија Вокачова и Евженија Кржижова; од стране Савеза бугарских Јунака Јосиф Буреш, Јордан Иванов, Драги Бобев, Штефанија Миленкова и Васиљка Мерџева; од стране Савеза пољског Соколства Хенрих Хелмицки и Хана Зелинска; од стране Савеза Сокола КЈ др. Алфред Пихлер, инг. Стеван Шуица, Едуард Антосијевић и Емил Вукотић. Као вежбачи-показивачи на течају били су : Милан Кујунџић из Суботице, Зиси Тодоровић и Миливоје Средојевић из Сплита,  и Власта Фолтова из ЧОС, Лидија Рупник из Љубљане и Душица Радивојевић из Београда. (4)

Радни збор жупских начелника и  начелница одржан је у  Каштел Сућурцу од 23 до 30 јула 1937. Учествовали су и чланови и чланице стручног одбора Савеза Сокола. Збор је водио начелник Савеза Сокола др. Алфред Пихлер. Одржан је под шаторима које је за зборовање као и за савезни нараштајски предњачки течај који је тад био завршен, уступила жупа Нови Сад. На збору су предавали : др. Мирослав Клингер, начелник Савеза словенског Соколства и Чехословачке обце соколске, о соколском васпитању за народну одбрану; Никола Таталовић, начелник жупе Бјеловар, о тешкоћама рада са школском омладином; Петар Чолић, начелник жупе Мостар, о спремању омладине за смену; Милена Грубор, чланица савезног стручног одбора, о соколици тадашњег времена; Милан Теодоровић,  начелник жупе Нови Сад, о раду са жупским предњацима; Бранко Полић, тајник савезног стручног одбора, о социјалном раду у соколству; инж. Виктор Черне, начелник жупе Ниш, о соколским путним благајнама и Славко Комац, начелник жупе Марибор, о новој уредби о обавезном телесном васпитању. Збор је отворен 27 јула 1937. у 7 часова ујутро свечаним подизањем словенских застава на почасне јарболе уз певање химне сокола  „Хеј Словени”. Отварању збора присуствовали су сви учесници судијског течаја  Савеза словенског Соколства, који је био одржан тих дана у  Каштел Сућурцу. Рад збора одвојао се по програму. Скоро сви учесници збора учествовали су на слету хварско-вишког окружја 25 јула 1937. Слет је одржан на Вису приликом прославе 30-годишњице тамошњег соколског друштва. Последњег дана збора, 30 јула 1937. приређен је излет у Трогир,  где су учесници збора разгледали градске знаменитости. После повратка са излета свечано су спуштене са јарбола словенске заставе уз певање соколске химне  „Хеј Словени”. Тиме је збор  жупских начелника и  начелница био завршен. (5)

На збору  су одлучили да у циљу јединственог соколског васпитања требају сви соколски васпитачи (предњаци-просветари) спремати у скупним течајевима. Затим у Савезу требали су се одржати течајеви : школа за обуку војника (воднички течај за воднике соколских чета); течај за жупске путујуће предњаке; течајеви за врхунске вежбаче; једна мушка и једна женска нараштајска школа (предњачки нараштајски течај) у трајању од по 1 месец, које је требао да похађају 2 нараштајца или нараштајке из сваке жупе; општи савезни предњачки течај за мушке (за течајце са жупским предњачким испитом) у трајању од 3 недеље; општи савезни предњачки течај за женске у трајању од 3 недеље; течај за воднике нараштаја; течај за воднице нараштаја; течај за просте гране, игре и народна кола (мушки); течај за просте гране, игре и народна кола (женски). Течајеви за начелнике друштава и чета нису се у Савезу одржавали, него по жупама тродневна радна зборовања (у облику течајева) друштвених и четних начелника. Општи предњачки (воднички) течајеви и то основни требали су се у што већем броју одржавати по четама, друштвима, окружјима и жупама.Требало је да се сваке године одржи обавезна предњачка радна школа за женски нараштај као таборовање.  За рад на селу требало је да се на селу одржавају течајеви, које би организовали просветни одбори у заједници са стручним одборима, или да Савез Сокола пошаље своје предњачице на терен у циљу подизања социјалног нивоа жена на селу. (6)

Летовање Соколске жупе Нови Сад под шаторима одржано је 1936. у Каштел Сућурцу. За 1937. било је планирно летовање од 1 до 21 августа 1937. на истом месту. Пошто је начелништво Савеза Сокола приредило на истом месту васпитну школу за мушки нараштај јула 1937. жупа је померила своје летовање  од 1 до 21 августа 1937. Соколско друштво у  Каштел Сућурцу требало је да уреди плажу за купање и подигне скакаоницу. Летовање је обухватало највише 70 учесника и то оних који су бар годину дана припадници сокола. Табор је био снадбевен свим потребама, питком водом и електричним осветљењем. (7) Соколи су снимили филм „Нараштајска школа у Каштел Шућурцу“. Филм је био приказиван у соколским јединицама. (8)

Савез Сокола организовао је летовања својих чланова и нараштаја на Приморју. Летовали су углавном под шаторима. Савез словенског Соколства и Савез Сокола тежили су да соколску организацију кроз течајеве што чвршће повеже у духу словенске узајамности. У Далмацији соколи су највише били опредељени југословенски. Ради тога Савез Сокола је заједно са Савезом словенског Соколства, приређивао  савезне течајеве. На течајевима су ангажовани соколски стручни кадрови, који су своја знања преносили течајцима. Течајци су даље обучавали на жупским течајевима чланове и нараштај. Циљ течаја сем стручних знања из одређених области био је да учврсти дух словенског заједништва. Течај  је одржан под шаторима које је  уступила жупа Нови Сад. Збор  жупских начелника и  начелница одржан је у летовалишту 1937. Соколско друштво у  Каштел Сућурцу подигло је нову соколану, а требало је да уреде плажу за купање и подигну скакаоницу.  Ради соколске пропаганде таборовања филм „Нараштајска школа у Каштел Шућурцу“  био је приказиван у соколским јединицама.

 Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Закључци збора жупских начелника”,„Соколски гласник“, Београд, 22 јануар 1937, бр.1, стр. 5;

2. „С пута бр. др. Буковског по нашој земљи”, „Соколски гласник“, Београд, 12 фебруар 1937, бр. 3, стр. 3, 4, 5;

3. „Годишњи извештај о раду Соколске Жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3. априла 1938 год.”, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр. 90;

4. „Судијски течај  Савеза словенског Соколства”,  „Соколски гласник“, Београд, 11 септембар 1937, бр. 28, стр. 8;

5. „Збор жупских начелника и начелница у Каштел Сућурцу”, „Соколски гласник“, Београд, 11 септембар 1937, бр. 28, стр. 8;

6. „Закључци радног зборовања жупских начелника и начелница, одржаног у Каштел-Сућурцу”, „Соколски гласник“, Београд, 6 септембар 1937, бр. 26 и 27, стр. 9;

7. „Овогодишње летовање Соколске жупе Нови Сад одржаће се у Каштел Сућурцу”, „Соколски гласник“, Београд, 29 мај 1937, бр. 16, стр. 4,5;

8. Павле Врачарић, „Специфичне функције и облици васпитног и културно-просветног рада у соколским друштвима“, „Саветовање о улози обновљеног соколства …“, Соко Југославије, Београд, јуни 1996, стр. 109; Љубодраг Димић, Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941, I, Београд 1997, стр. 456;