• Прва главна скупштина “Српског Сокола” у Ђеновићу одржана је у друштвеним просторијама 15. октобра 1911.. На скупштини су били изасланици сокола из Херцег Новог подпредседник Јово Секуловић, М. Мусић, Д. Доклесић и К. Поповић.

Соколско друштво Ђеновић 1923 година

Скупштина је започела избором за почасног председника Јова Секуловића а за перовођу Јеротеја. Почасни председник Јово Секуловић захвалио се на части, поздрављајући оснивање првог Српског соколског друштва на селу у Далмацији. Читао је правила потврђена од ц.к. Намјесништва, истовремено их тумачећи. У Управу друштва били су изабрани председник Душан Црногорчевић, подпредседник Шпиро Цвјетковић, тајник Нико Јанковић, благајник Паско Даниловић и четовођа Никола Марић. (1) Јово Секуловић као представник жупе на Приморју учествовао је на састанку српског соколства у Крагујевцу. У вече 14 марта 1914. била је приређена свечана соколска забава у просторијама бившег дворца кнеза Милоша, а сутрадан одржана је скупштина српског соколства.  Делегати из Аустро-Угарске били су : Атанасије Шола за Босну и Херцеговину, за Хрватску, Славонију и Војводину др. Срђан Будисављевић, др. Лаза Поповић и др. Милан Метикош.  Јово Секуловић примио се да пошаље питомце из Боке у крагујевачку подофицирску школу. Договорио се са ректором богословије у Београду Николајем о начину слања. Требао је предати питомцима своју књижицу “Успомене из Боке”. Књижица је служила као лозинка на Цетињу, У Београду су се требали јавити оцу Николају. Послао је априла 1914. преко Цетиња Стева и Јока Мустура.  Јока се морао вратити због слабог здравља, а  Стево Мустур је стигао до Крагујевца. Први светски рат га је затекао у школи, а он се јавио као добровољац  у комитски одред Војводе Дула  и Вука Поповића. Касније је из одреда враћен у школу. Са друговима је преко Албаније стигао до Бизерте. У рату је неколико пута био одликован. Посредовањем пароха села Каменог Марка Станишића било је спремно за пут шест младића. Због атентата у Сарајеву нису пошли. (2)

На почетку Првог светског рата забрањен је рад Српске соколске жупе на Приморју у Херцег Новом и свим српским соколским друштвима у Далмацији : Српском соколском друштву “Душан Силни” у Дубровнику, Српском соколу у : Книну, Котору, Бијелој, Будви, Ђеновићу, Каштел Ластви, Рисну, Задру и Херцег Новом. (3)

Максим и Саво Мустур, чланови соколског друштва у Ђеновићу, пребегли су из аустријске војске у Србију 1914. и ступили у редове добровољаца. (4) Иво Мустур је био ухапшен. Мајку Стева Мустура су власти позивале и тражиле да им открије ко је посредовао и послао јој сина у Србију, али је до краја сачувала тајну. (5)

Јелка Пипер – једна од чланица

После ослобођења Боке Которске и завршетка Првог светског рата соколско друштво у Ђеновићу је обновило свој рад. Соколска друштва Српске соколске жупе на Приморју из Дубровника и Боке Которске ушла су у Соколску жупу Мостар. (6) Окружни слет жупе Мостар у Тивту одржан је 17. јула 1921.  То је био окружни слет Бококоторских друштава на коме су учествовала друштва Херцег Нови, Зеленика, Бијела, Тиват-Ластва, Ђеновић, Рисан и Котор, а као гости Мостар и Дубровник.  У 4 сата после подне почела је јавна вежба на слетишту у арсеналском парку ратне морнарице у Тивту наступом нараштаја и подмладка. Иза њих су наступиле соколице из Херцег Новог и Мостара са вежбама са слета у Прагу. После је наступила вежба сокола. Друштво из Мостара (чланови и чланице)  извели су најуспелију тачку слета алегоричну вежбу Стане Видмара „Југославија”, која је довршена уз клицање и пљесак публике. Морнари-вежбачи који су извели вежбу са веслима.  Јавна вежба завршена је са вежбама са справама и скупинама на земљи и справама, код којих се истакло друштво из Ђеновића са својим вођом Иваном Ковачем. После јавне вежбе одржан је на слетишту концерат соколске музике из Херцег Новог, Тивта и Котора и тамбурашког оркестра из Тивта. Осим покровитеља слета и изасланства жупе један од најмилијих посетилаца слета био је Боко-которски бискуп Ућелини. У свом говору одао је признање и похвалио Соколство. (7) Соколско друштво Ђеновић приредило је на соколском вежбалишту у Ђеновићу 7. маја 1922. наступ уз суделовање соколске музике из Херцег Новог. Програм је био : 1. Предаја дипломе новоизабраном друштвеном добротвору комодору Мирославу Грунду. 2) Вежбе са батинама за I. Југословенски Свесоколски слет у Љубљани, изводио мушки подмладак. 3) чланови су изводили Мурникове просте вежбе за I. Југословенски Свесоколски слет у Љубљани. 4) чланице из Херцег Новог су изводиле Мурникове просте вежбе за I. Југословенски Свесоколски слет у Љубљани. 5) Скупинска проста вежба деветорице предњака. 6) Сва оделења на справама. 7) Закључна скупина свих одељења. (8)  Старешина Соколског друштва Ђеновић, Јеротеј Јово Петковић, уређивао је „Соколски вестник“ округа жупе Мостарске (1921-1922.) и „Јадранска стража“ бокешки пригодни лист (1924.). Власник  листа Јадранска стража била је подружница Јадранске страже у Ђеновићу.

На главној годишњој скупштини жупе Мостар  5. марта 1922. закључено је да се одрже три окружна слета и то у Ђеновићу, Стоцу и Дубровнику. Први окружни слет одржан је 2. јула 1922. у Ђеновићу. Учествовала су соколска друштва из Боке Которске. Припреме и  организацију слета извршило је друштво у Ђеновићу. Старешинство жупе на слету заступали су Јово Секуловић и др. Иво Колбе. Цело место је било окићено зеленилом и заставама. Слет је почео такмичењима. У свечаној поворци која је кренула ка вароши учествовали су соколи, војници и морнари ратне морнарице. Пред улазом у варош био је подигнут славолук. Ту су поворку дочекали и поздравили мештани заједно са својим кнезом. У име жупе узвратио је поздравом кнезу др. Иво Колбе, позивајући становништво Ђеновића, да и надаље помаже соколе, где се омладина васпитава у соколском духу. Одатле је поворка кренула на вежбалиште, где је покровитељ слета пуковник Вуковић поздравио соколе и соколице, војнике и морнаре, позвавши их да очувају слободу стечену потоцима и ријекама проливене крви. Општина Ђеновић је приредила свечани банкет у почаст соколима.  Бискуп Ућелини је у свом говору нагласио да Орловство иде за разједињењем, а соколство јача вјеру и јединство народа. Одржана је јавна вежба. Наступали су мушки и женски подмладак, нараштај, чланови, чланице, војници тврђавног артиљеријског пука из Баошића, морнари ратне морнарице у Боки. Једна од најлепших тачака програма биле су вежбе са веслима морнара. На крају вежбе била је закључна скупина чланства сокола, војника и морнара, која је представљала заједнички рад војске и соколства. У вечер је био концерт са игранком на коме је свирала соколска музика из Херцег Новог и месна музика из Котора. (9) Соколска друштва држала су своје течајеве. Друштва Корчула, Опузен и Котор држала су течајеве 1924. Друштва Мостар, Дубровник и Корчула држала су течајеве 1925. Године 1926. држала су течајеве друштва Метковић, Невесиње, Котор, Ђеновић, Цетиње и Подгорица. (10)

На скупштини жупе Мостар одлучено је  да се одржи свечана седница у спомен Његоша и да се положи венац на његовом гробу на Ловћену.  У договору са старешинством савеза решено је да старешинство жупе заступа код свих свечаности старешинство савеза. У Црну Гору су 1926. кренули жупско старешинство на челу са старешином Чедом Милићем, узорна одељења мостарског соколског друштва под вођством старешине Ђорђе Перина, начелника Петра Чолића и начелнице Лиде Хаушкове, са делегатима, који су дошли до Мостара. Путовали су у ноћи од 30. априла на 1. маја возом из Мостара за Херцег Нови,  где их је на станици дочекала управа домаћег соколског друштва. Наставили су бродом за Котор, сабирајући делегате соколских друштава из Боке Которске и Приморја. Кад су се приближили Ђеновићу видели су све куће окићене заставама, а грувањем прангија друштво у Ђеновићу исказивало је почаст жупској застави, дару краља и учесницима експедиције. На обали су се нашли са члановима управе друштва и након кратког разговора кренули су даље. (11)

Београдско Соколско Друштво ,,Матица” организовало је 1928. пут преко 90 чланова друштва у Ђеновић у Боки Которској. Соколићи су путовали возом до мора. Провели су један месец у табору под шаторима. Дане су проводили у вежби под ведрим небом уместо у соколани, у шетњи по обали, у утакмицама у веслању и пливању. (12)  Цетињско соколско друштво је на главној скупштини жупе 6. марта 1927. у Дубровнику поднело предлог за формирање жупе. О предлогу за оснивање жупе Његош повела се дужа дебата. Соколска друштва у Херцег Новом, Ђеновићу, Бијелој, Зеленики, Тивту, Котор-Ластви и Будви заговарала су оснивање жупе Његош. О томе су требала да се изјасне сва соколска друштва са територије Зетске Области. У Општинској Вијећници у Херцег Новом 3. марта 1928.  делегати свих друштава Зетске Области, донели су одлуку, да предложе жупској скупштини, оснивање „Његошеве“ жупе. На жупској скупштини 4. марта 1928. уважен је предлог. Крајем јуна 1928. црногорска друштва су заједно са друштвима из Боке Которске, основала решењем жупске скупштине своју жупу „Његош“. У Котору 22. априла 1928. конституисала се жупска управа : староста Гавро Милошевић, подстароста Јово Секуловић, Јурај Згорелец, др. Краљевић, тајник инжињер Боучек Војта, благајник Филип Мартиновић, просветар Загарчанин, одборници: генерал Тодорчевић, др. Петар Поповић, Саво Мариновић, Михаило Бајић, Јово Петковић, начелник Ковач и начелница Мозетићева, заменици Лигутић и Вицковић. Крајем јуна 1928. црногорска друштва су заједно са друштвима из Боке Которске, основала решењем жупске скупштине своју жупу „Његош“. Жупа је 1928. прославила у свим местима десетогодишњицу уједињења. Први слет жупе „Његош“ одржан је јуна 1929. у Котору. (13)  Соколско друштво је сарађивало са месним друштвима. У Ђеновићу је 1928. подигнут двоспратни Просветни дом у којем је била смештена основна школа, Соколско друштво, Јадранска стража и друштво Црвени крст. Зграда је била посвећена : „Уједињењу и ослобођењу свих Срба, Хрвата и Словенаца“.  Друштво је молило Градско Поглаварство Херцег Нови да им се уступи соба у приземљу школе за одржавање седница и за друштвену канцеларију. Градско поглаварство се обратило за сагласност мјесном школском одбору у Ђеновићу 1935. Сагласност зато дао  је мјесни школски одбор у Ђеновићу, истакавши да је кућу завештао учитељ Никола Злоковић у просветне сврхе Ђеновића а не само за основну школу.

У управи друштва Ђеновић 1934. били су : Старешина Балтазар Ковачек, заменик Стево Мустур, секретар Матко Роде, благајник Божо Блечић, начелник Албин Унгерн, заменик Томислав Погачар, просветар Божо Подује, лекар др. Винко Ивановић. Чланови управе били су : Мирослав Гогола, Иван Стрнчевић, Максим Мустур, Мирослав Хавелка, Милован Милутиновић, Радоица Дамњановић, Јошко Принчић и Милан Петковић. Заменици су били : Јулијо Соколић, Влахо Мустачинић, Војадин Зеленик, Крсто Вукасовић, Марин Гудељ, Фрањо Фуис, Јосип Видмар и Гојко Мустур. Ревизори су били : Борис Славик, Јеротиј Петковић и Дамјан Мустур. У суду части били су : Маријан Полић, Илија Жугић, Александар Гриценко, Драгољуб Стамановић и Јосип Војводић. Заменици су били : Фрањо Мирковић, Лесо Томановић, Ђуро Михајловић, Марк Барчот и Крсто Дабичинић. (14) У Ђеновићу је 1935. уз  учешће војске, морнарице, соколског друштва и музике прослављена 700 годишњица Светог Саве. Говор о Св. Сави одржала је учитељица Јелка Пипер. Ђаци основне школе из Ђеновића одиграли су „Завјет Краљу Петру II”.

Жупа Цетиње била је подељена на 4 окружја од којих је 2 окружје са седиштем у Тивту обухватало Приморје. Друго окружје обухватало је 13 друштава и 24 чете : Тиват (2 чете), Котор (10 чета), Прчањ, Рисан, Кути, Зеленика, Јошица Ђурићи, Доња Ластва, Бијела, Ђеновић, Херцег Нови, Луштица, Морињ и Пераст. (15)

Соколско друштво Ђеновић приредило је за Дан уједињења 1940. свечану академију. На дан празника соколи су кренули, на челу са сеоском музиком, на благодарење и у соколану, где је одржана свечана седница. (16) У Ђеновићу је становао велики број морнара ратне морнарице. Део њих били су чланови соколских друштава. За време Априлског рата морнари су се током италијанског бомбардовања склањали заједно са цивилима у брдима око Ђеновића.  После Априлског рата Бока Которска била  је окупирана и анектирана од Италије, а Савез сокола забрањен и домови одузети (Херцег Нови, Бијела, Ђеновић, Зеленика, …). (17)  Катица Јанковић, начелница Соколског друштва Ђеновић (Бока Которска) рођена је у Осијеку 1913. По свршетку гимназије доселила се у Боку Которску и ту као национална и просвјетна радница активно учествовала у раду Сокола. Катица је служила за примјер својим несебичним радом на националном и просвјетном пољу. Била је позната у Боки као Катица соколица. Катица је била римокатоличке вјере и велика поборница братске слоге православних и римокатолика. За време рата осуђивала је рад комуниста. По наређењу „Орјенског штаба“ 13 фебруара 1942. одведена је и код села Репаје убијена и бачена у један поток. (18)

Учитељице и сестре Јелка и Кико Пипер биле су чланице сокола у Ђеновићу. Никола Пипер, син Васа Пипера, члана Соколског друштва Дубровник, боравио је код очевих сестра, учитељица Јелке и Кика Пипера у Ђеновићу и Мојдежу. Ту се укључио у рад соколског друштва. Остало му је у сећању да брат Никола води сестру Јелку на слет. Приликом послеподневног одмора у соколани у Ђеновићу Кику Пипер пробудила је соколска фанфара, која је увежбавала наступ. Кико је тражила од деце да иду даље, а не да вежбају под њен прозор. У соколској јединици Мојдеж 1934. Јелка је била просветар а Кико књижничар. (19). Кико Пипер побегла је из НДХ у Србију 1941. и за време рата била је учитељица у Совљаку. Јелка Пипер је Други светски рат провела у кући Пипера у Баошићу у Боки Которској. После рата наставила је свој посао учитељице  по местима у Боки Которској.

Саша Недељковић
члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене :

1. „Пишу нам из Ђеновића”, „Дубровник”, Дубровник, 26 октобра 1911, бр. 43, стр. 2;

2. Јов. Секуловић, „Успомене из прошлости”, „Соко  на  Јадрану”, Сплит, јуни-јули 1931, бр. 6-7, стр. 151, 152;

3. Драган Кларић, „Соколство у Будви и Паштровићима”, „Паштровски Алманах I”, Свети Стефан-Петровац, 2014, стр. 386;

4. „Соколски гласник”, Загреб 1920, бр.3, Год. II, стр.107;

5. Јов. Секуловић,  „Успомене из прошлости”, „Соко  на  Јадрану”, Сплит, јуни-јули 1931, бр. 6-7, стр. 152;

6. „Соколство“, бр. 61-64, минијатурна библиотека, издање књижаре „Славије“, Нови Сад, 1929, стр.116-117;

7. „Окружни слет жупе Мостарске у Тивту”,  „Соколски гласник“,  Загреб, 1921, бр. 11, стр. 392, 393;

8. „Соколско друштво у Ђеновићу”, „Соколски гласник“, Загреб, 1922, бр. 7, стр. 222;

9. „Соколска Жупа Мостар”, „Соколски гласник“, Загреб, 1922, бр. 11, стр. 363;

10. „Жупа Мостар; „Соколски гласник“, Љубљана 1. јула 1929, Год.XI, бр.13, стр.12;

11. Др. П. Мандић, „Из Соколске жупе Алексе Шантића – Мостар”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. септембар 1926, бр. 15-16, стр. 157-160;

12. Драг. М. Јовановић, ,,Табор београдских Соколића на Јадрану”, ,,Соко Душана Силног”, Београд, 1928, стр. 178-180;

13. „Жупа Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана 1. јула 1929, бр.13, Год.XI, стр. 11;

14. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник”, књига I, Београд 1934, стр. XXVII;

15. „Просвјетни извештај за 1936 годину“, „Гласник Соколске жупе Цетиње“, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 89, 90, 101, 105, 106;

16. „Соколске јединице у свима крајевима Југославије прославиле су Први децембар”, „Соколски гласник“, Београд, децембар 1940, бр. 50, стр. 6;

17. Небојша Рашо, „Српски соко Херцег Нови”, Херцег-Нови, 2008, стр. 82;

18. „Пакао или комунизам у Црној Гори“ свеска број 1, Издање „Гласа Црногорца“ – Цетиње, стр. 11;

19. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник”, књига I, Београд 1934, стр. XXXII;