• Соколско друштво у Макарској обновило је рад 2. фебруара 1919.

Први старешина био је Славко Павловић, који је касније био истакнути члан Орјуне. Наследио га је Иван Цанки  15 јануара 1922. Године 1928. старешина је био Живко Аларчевић, председник локалне организације СДС-а. (1)

Урош Н. Скакић био је студент рударске академије, добровољац-потпоручник и извршни члан Соколског друштва Сарајево. Због болести, коју је добио у рату, лечио се у Макарској, где је преминуо изненада  31 јула 1920. у 25 години живота. Тек што је преминуо стигао је његов брат Милош, инжењер у Сарајеву. Непосредно пред спровод 1. августа 1920. стигао је његов отац Никола, парох у Пећи (код Грахова). Соколско друштво Макарска дознало је да је био члан сокола и добровољац на Добруџи и Солуну, где је допао тешких рана, јер му је метак просвирао плућа, а лева рука умало није била одсечена, одлучило је сместа да покојнику ода све почасти. Присуствовало је сахрани са целим мушким и женским одељењем под барјаком. Соколице су окитиле одар свежим цвећем и венцем. Грађани Макарске без разлике сталежа и пола присуствовали су спроводу. Спровод је био манифестација народног јединства јер је покојник био православне вере, а у Макарској није било православних. Командант месне  жандармерије послао је на спровод један вод жандарма, који је под отвореним небом испалио почасну салву. Из Мостара и Имотског било је доста гостију у Макарској на купању па су и они окитили одар цвећем, положили венац и саставили мешовити збор који је певао у спроводу и на опелу.

По оцени аутора чланка у „Соколском Гласнику” спровод је био какав се ретко виђао. Истакао је : „Све је то указано добром сину и брату, одличном ђаку, врсном Соколу и храбром борцу за слободу и уједињење.” Тајник соколског друштва Цанки изрекао је надгробно слово као и сплитски парох поп Јово Матијашевић. У чланку је истакнуто : „Ово неколико редака износим зато да у првоме реду међу нама Соколима у нашем званичном органу овековечим  успомену вредног омладинца и храброг брата сокола, који је био изврсних душевних способности тако да његовом прераном смрћу трпимо осјетљив губитак, а у другом реду јављам ово зато да скренем пажњу најпре нашим соколским друштвима а онда у опште народу и грађанству како треба у сличним случајевима радити и одуживати се заслужним покојницима.” (2) У надгробном слову Урошу Скакићу између осталог истакнуто је: „ … Као Сокол полазећ приморан у војну проти браћи својој, вијеран великом соколском идеалу, за који своје животе подадоше три јунака три див-сокола Илић, Јовановић и Чубриловић и многи други, нијеси могао да мача дижеш проти њима, већ прешавши к њима и братски их огрливши борио си се за слободу њихову и нашу. У љутим борбама преко пољана Руменије и Добруџе неуморно сатирао си са бојним друговима својим угњетача нашега, док отворена соколска прса не подлегоше убојитом зрну. Опорављен срнуо си опет са осталом браћом добровољцима из Солуна на заједничког непријатеља, да га тјераш из куће наше, да му покажеш, да ту мјеста за њега никад бити неће. Пожртвован раме уз раме с осталом браћом нијеси презао пред мукам, патњам, тамницам и смрћу за побједу само и у свима нам живе и снажне мисли ослобођења и уједињења велике нам Југославије. … да га више никад у братском соколском друштву видети нећемо, да га за вазда изгубити морамо, изгубити родољуба, народног борца, пожртвовног брата сокола.” (3)

Владо Лалић предавао је 24. и 25. априла 1927. „О VIII Свесоколском слету у Прагу”. Дао је приказ слета, како је започет, све што је било са слетом у вези, како је организован, … . Приређена је вечерња академија, у почаст Зрињском и Франкопану. Хинко Урђевић предавао је о завери Зрињског и Франкопана. На програму су биле : 1. Женска деца-просте вежбе за нараштајски жупски слет у Сплиту; 2. Мушка деца – просте вежбе  за нараштајски жупски слет у Сплиту; 3. Мушки нараштај – вежбу „У бој”; 4. Женски нараштај – просте вежбе за нараштајски жупски слет у Сплиту; 5. Чланице – вежбе батинама од Бораса; 6. Скупине – мушки нараштај. (4)

После оснивања соколског друштва у Макарској, пре Првог светског рата, радило се на припреми градње соколског дома. Купили су земљиште, али је неколико грађана поднело тужбу против соколског друштва. Соколи су добили  парницу 1920. После 20 година настојања, положили су камен темељац, уз свети благослов. Друштво је желело да дом буде на урес града Макарске, и на корист макарског и макарско-приморског нараштаја. У чланку у листу „Соколски Гласник” истицало се: „Дан 8 јула 1928. године остаће у историји соколског друштва Макарске најзначајнији и најсвећанији моменат његовог живота и развитка, а у успомени града Макарске једини догађај једне узвишене, тихе и спонтане славе соколске славе и високе манифестације соколске душе при делу да соколског чина, али за дело од Сокола намењено општој народној користи, нашем нараштају и питомцима.” У јутро бројна соколска чета, од свих категорија у кроју и цивилу, извела је опход преко града, уз свирање градске музике. Обход је привукао пажњу грађана и бројних купалишних гостију. На месту градње окупио се бројан скуп. Поред многобројних грађана и купалишних гостију слави су присуствовали месних надлештава и јавних установа, чета скаута и одељење ратне морнарице за заповедником ратног брода “Орао”, који се случајно нашао тог дана у месту. Присуство морнарице и представника власти дало је соколској свечаности широки општенародни значај и истакло везу војске и соколства. Свечаност је отворио начелник друштва Марин Новак, износећи кратки историјат градње дома и истичући важност изградње дома у Макарској у корист града, а посебно за узгој нараштаја Макарске и њеног приморја. После Новака говорио је др. Станковић, подстарешина мариборске жупе, који се налазио на летовању у Макарској. При извршењу свечаног чина, благослова камена темељца, прочитана је повеља. Дом се подизао насред макарске обале, на најппшем положају. Нацрте дома израдио је архитекта Мате Мајлон. (5)  Делегација Сполека Чехословачких царинских чиновника посетила је маја 1928. Југославију. У Макарској на обали је било искупљено сво грађанство са музиком и представницима свих месних власти. (6) Соколско друштво Имотски прославило је 6 и 7. септембра 1930. рођендан престолонаследника Петра и чин предаје нових застава пуковима југословенске војске у Имотском. На свечаностима Соколског друштва Имотски учествовали су као гости преко 100 чланова и чланица Соколског друштва Макарске са музиком. (7) Соколски дом у Макарској отворен је свечано 3 коловоза 1930. (8)

У другој половини јануара 1934. одржана је главна годишња скупштина друштва. Председавао је староста Марин Новак. Друштво је одржало 4 академије. Учествовало је на слетовима у Сплиту, Сушаку и Љубљани. У 1933 години дало је 7 представа. Књижница друштва поседовала је 807 књига. Друштво је имало 134 члана и 37 чланица. У Управу су били изабрани : старешина Марин Новак, подстарешина Ј. Павлиновић, начаелник Ј. Младинов, просветар Р. Радовановић, тајник М. Дрезга, благајник И. Бошки, записничар Х. Катунарић, господар Ј. Антонини. Други одборници били су : З. Кларић, С. Батошић, Н. Срзић, Ж. Панић и Ј. Јуришић. Ревизори су били : др. Кл. Пухарић, Х. Урђевић и Н. Дрвић. У Суду части били су : др. И. Вела, др. П. Негрини и др. И.Занки. У позоришну секцију бирани су : Н. Протић, прочелник; П. Моравец, режисер; А. Главина, И .Бошки и М. Дрезга. Друштво Макарска било је матично друштво соколској чети у Тучепима. Друштво је приредило „Светосавско вече” у свом дому. Прослава се састојала из прослова о животу и раду Св. Саве коју је одржао Р. Радовановић, једне декламације нараштајца Ж. Шимића и наступа мушког и Женског нараштаја. Позоришна секција одиграла је шаљиву игру „Бенгалски тигар”. (9) Соколска организација  се трудила да што више чланова њихових друштава летује на Јадрану.

Соколско друштво Земун–Матица организовало је соколска таборовања под шаторима на мору у Макарској, Александрову и Оребићу (10). У Макарској је соколско друштво из Земуна  летовало  под шаторима са називима Тирш, Замојски и Живковић. Уз табор је била плажа и шума. (11) И  друштва која су сарађивала са соколима летовала су у Макарској. Обласни одбор Београд Јадранске страже организовао је привремено летовалиште јула и августа 1934. за 171 особу у згради Грађанске школе у Макарској. Управа летовалишта приредила је два излета и то први у Оребић и Корчулу а други у Бишево, Комину и Хвар. Академска секција из Београда летовала је у Супетру, а средњошколска у Макарској. (12)  У управи соколског друштва Макарска 1934. били су: Старешина Новак Мартин, заменик старешине Јуре Павлиновић, начелник Јуре Младинов, заменик начелника Хрвоје Котуранић, просветар Роберт Радовановић, тајник Мате Дрезга, благајник Иво Бошки, матичар Круно Пуовић, записничар Хрвоје Катунарић, оруђар Јозо Антонини. Чланови управног одбора били су : Закарија Кларић, Стипе Батошић, Нико Срзић, Живко Панић, Јулио Јуришић. Заменици : Марија Штакула, Божо Францески, Анте Кулић, Љубо Ловринчевић и Мате Монтана. Ревизори друштва били су : Др. Клеме Пухарић, Хинко Урђевић, Нико Дрвиш-Грк. У суду части били су : Др. Иван Вела, др. Перо Негрини и др. Иван Цанки. У Позоришном одбору били су : Немања Протић, Анте Главина, Иво Бошки, Пино Моравец и Мате Дрезга. (13)

Соколско друштво у Макарској одржало је свој традиционални плес 22 фебруара 1941. Успех плеса је био изванредан иако је истог дана био и плес мјесне организације ХСС. Све што је било југословенски опредељено уз певање патриотских песама и у братском весељу задржало се у соколани све до зоре.(14) У Бановини Хрватској Соколско друштво Макарска је наставило свој рад који су подржавали грађани југословенски опредељени, иако је било под притиском ХСС. После Априлског рата 1941. Соколско друштво Макарска било је забрањено.

Саша Недељковић
члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене:

1. Ivan Hrstić, „Društveni razvoj Makarske od 1918. do 1929.”, Doktorski rad, Zagreb, 2013, стр. 333;

2. Др. П.М, Урош Н. Скакић”, „Белешке”, „Соколски Гласник“, 1920, Година II, бр. 10, стр. 434, 435;

3. „Надгробно слово држано брату Урошу Скакићу днева 1. коловоза 1920.”, „Белешке”, „Соколски Гласник“, 1920, Година II, бр. 10, стр.436, 437;

4. Соко, „Соколско друштво у Макарској”, „Соколски Гласник“ У Љубљани, 15 маја 1927, бр. 9, стр. 215, 216;

5. Владо Лалић, „Посвета темељног камена соколског дома у Макарској”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1 аугуста 1928, бр. 15, стр. 94;

6. „Споменица на посету Сполека …”, „Царински гласник“, Београд, јули-август 1928, бр.7/8, стр.203,246-254;

7. „Соколско друштво Имотски“, „Соколски Гласник“ Љубљана, 21. септембар 1930, бр. 23, стр. 5;

8. Ivan Hrstić, „Društveni razvoj Makarske od 1918. do 1929.”, Doktorski rad, Zagreb, 2013, стр. 334;

9. „Из наших жупа, друштава и чета”, „Соколски Гласник“ Љубљана, 16 фебруара 1934, бр. 8, стр. 5;

10. Бранко Живковић, „Тридесета годишњица Соколског друштва Земун–Матица“, „Око соколово“, Београд, 6. септембар 1937, бр. 8, стр. 199, 200, 201;

11. М. Станојевић, „Соколска летовања”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. септембар 1930, бр. 21, стр. 1,2;

12. „Извештај главног одбора Јадранске Страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8 IX 1935“, Сплит, стр. 7, 8, 59, 60, 67;

13. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник”, књига I, Београд 1934, стр. CXVI;

14. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 7 март 1941, бр. 10, стр. 4;