СВЕТОЗАР ЦРНОГОРАЦ ПИСАО ПРЕДСЈЕДНИКУ СРБИЈЕ: Космет прогласити привремено окупираном територијом!

  • Објављујемо писмо Светозара Црногорца, предсједника Клуба Гачана у Београду,  упућено Александру Вучићу, предсједнику Републике Србије, уочи Видовдана ове године.

Господине Председниче,

Видимо да се најављују неки нови покушаји и притисци за дефинитивно решење питања Косова и Метохије, који свакако неће бити у интересу српског народа и државе Србије.

Позвани сте коначно и путујете у Белу кућу, што може бити и јако добро, јер ћете бити у прилици да тамо изнесете српско становиште, те Вам се зато и обраћам.

Као неко ко је више деценија сарађивао са америчким  компанијама и пословно боравио десетинама пута у САД, усуђујем се да Вам из личног искуства препоручим неке моје савете и сугестије.

Пре свега, немојте ништа потписивати, ни парафирати, избегавајте сваки папир, па макар то била и салвета. Бежите од пенкала. Ако се то деси узеће Вас у машину њихове адвокатске канцеларије, Конгрес и Стејт Департмент и испашће да сте дали сагласност и потписали независност Косова и Метохије. Налазите изговор у томе да све морају да прегледају адвокати Владе и Скупштина Републике Србије.

Срећом, они су сада у великим превирањима и проблемима па се надам да нису у ситуацији да врше тако јак притисак, који је до сада био уобичајен.

У разматрању статусног питања Косова и Метохије било би нормално да се узму  у обзир историјске чињенице; Резолуција Савета безбедности УН 1244, као и садашња а посебно будућа консталација глобалних политичких и економских односа и промена у свету.

Верујем да су Вам познате све чињенице, али Вам крајње добронамерно, због тренутка и одбране српских интереса ипак достављам кумулиране неке од њих за које сматрам да су изузетно важне:

  1. Да је Косово и Метохијa вековна матица и колевка српског идентитета и државности, српске православне вере и духовности, национално средиште и срце српске државе и културе;
  2. Да су Косовски завјет и Лазарева клетва кроз векове темељ српског бића и вечити извор, водиља, путоказ и опредељење српском роду од кога се не сме никада одступити.
  3. Да су Шиптари на Косову и Метохији историјски национална мањина;
  4. Да се на Косову и Метохији више од пет векова вршио терор и геноцид над српским народом од стране агресивне исламске Турске империје;
  5. Срби су хришћански народ, са јако утемељеном религијом и највише су од свих народа страдали од агресивног ислама штитећи своју територију, а тиме и Европу. То су урадили кроз векове у више махова и тиме довели своју националну супстанцу на данашњи минимум, без било какве помоћи или награде Европе, да би их данас хришћанска Европа кажњавала најгором могућом мером, отимањем њихове најважније територије.
  6. Да је због више вековних турских и шиптарских злочина српски народ у више махова морао под притиском да бежи са Косова и Метохије. Посебно су познате две велике сеобе: прва 1690. године (190 000 људи) под Арсенијем III Чарнојевићем и друга 1740. године под Арсенијем IV Јовановићем. Тек после наведених сеоба под турским притиском крајем осамнаестог века појављују се Шиптари са албанских планина и силазе у косовско – метохијску равницу; Масовни прогони и терор над Србима настављени су у деветнаестом и двадесетом веку.
  7. Да се на Косову и Метохији налази око две хиљаде манастира и цркава, бисера средњовековне хришћанске културе и духовности, што не постоји нигде у свету, неки од њих стари осам векова; четири су под заштитом УНЕСКА ( манастири: Високи Дечани, Грачаница, Богородица Љевишка и Пећка Патријаршија). Многе цркве и манастири су срушени и спаљени током последње шиптарске окупације, све под патронатом КФОР-а и УМНИК-а.
  8. Да је град Призрен средњовековна престоница српске државе;
  9. Да се и данас на Косову и Метохији налази још oд 1346. године седиште Српске православне цркве – Пећка патријаршија;
  10. Да је антисрпском политиком и једностраном силеџијском вољом Аустроугарске монархије 1918. отет Скадар са околином и изласком на Јадранско море, као средњовековна престоница српске племићке породице Мрњавчевића;
  11. Да је политиком КПЈ и Јосипа Броза, због његове болесне амбиције, да Албанија буде седма република Југославије 1945. забрањен повратак српских избеглица (више од 100 000 протераних Срба од стране балистичких снага);
  12. Да је КПЈ у својој антисрпској кампањи потпуно неосновано, под плаштом  измишљене аустроугарске и коминтерновске доктрине о тзв. великосрпској хегемонији, формирала аутономну област Косово и Метохија, која је у каснијим фазама са ненормалним досељавањем Шиптара из Албаније постепено добијала атрибуте државе;
  13. Да је у ратном и послератном периоду планском политиком КПЈ вршено пристрасно масовно насељавање Косова и Метохије Шиптарима из Албаније,  ( око 300 000 потпуно нецивилизованих људи, са правилима крвне освете и особинама срдњевјековног племена ), што се и сада ради, уз перманентно протеривање Срба;
  14. Да је Република Србија је у свом комунистичком заносу и лудилу, вероватно наметнутом одозго, демонтирала своје производне капацитете и жељезничке пруге и поклањала их Албанији.
  15. Да је Република Србија је и после Првог и Другог светског рата јако пуно инвестирала и на Косову и Метохији и подигла низ најважнијих фабрика и инфраструктурних објеката.
  16. Да је до сада Западна цивилизација поштовала право над имовином и власништво као основни правни постулат, али то изгледа не важи једино на Косову и Метохији;
  17. Ненормално и неконтролисано шиптарско рађање је смишљена политика и офанзивна стратегија са јединим циљем да се отме српска територија. Пописом из 1939. године на Косову и Метохији је живело  например 276 000 Срба и 147 000 Шиптара. Само за време рата број Шиптара је порастао за 120 000 а Срба се смањио за 150 000;
  18.  Да су се Шиптари у политици насељавања користили свим недозвољеним силеџијским средствима: теророром и убиствима људи и рањавањима, паљењем кућа, манастира и цркава, штала и осталих помоћних објеката, силовањима, отимањима стоке и имовине, крађама, претњама… што су југословенске комунистичке власти иначе толерисале и подржавале, што је српска држава  деведесетих година покушала да спречи;
  19. Да је до сукоба на Косову и Метохији 1998 године дошло после више терористичких акција, напада на српске цивиле и војнике и убиства више војника и полицајаца од стране војне шиптарске терористичке организације ( ОВК ), коју су и САД две године пре тога ставиле оправдано на списак терористичких организација;
  20. Чудно је да свет, једино на Косову и Метохији треба да прихвати комунистичко наслеђе а свуда друго се гади њега?
  21. Да је шеф комисије ОЕБС-а Вилијам Вокер пристрасно и намерно грубо фалсификовао Извештај о ситуацији у Рачку приказујући тела бораца ОВК као тела цивила, како би НАТО, под злочиначким Клинтоновим руководством, могао седамдесет осам дана да разара авио – бомбама  Југославију, са јединим циљем отимања Косова и Метохије. Остали чланови комисије, као финска форензичарка Хелена Ранка, никада се нису сложили са Вокеровим извештајем и тражили су да се Вокеров извештај поништи. У Хашком трибуналу, (какав год био), доказано је да је то била фарса, превара и унапред осмишљена прљава работа, те да је избачена из оптужнице против председника Слободана Милошевића;
  22. Да крајње необјективан план изкомплексираног Мартија Ахтисариja, никада није званично усвојен, па као такав не може бити мериторан, нити имати било какав значај.
  23. Нико до сада није истражио степен корупције по статусним питањима отимања Косова и метохије ;
  24. Да на Косову и Метохији више од две деценије делује илегална криминална, терористичка војна јединица ОВК, која је била на списку терористичких организациа у САД, која је извршила масовна убиства, силовања, паљевине, отимање имовине, рушење и паљење цркава, манастира, кућа и гробаља, протеривања српског становништва као и многа кривична дела, укључујући  масовно вађење и трговину људских органа;
  25. Да је НАТО извршио низ кривичних дела незаконитим бомбардовањем  ( без сагласности Савета Безбедности УН ), укључујући бомбардовање бомбама са осиромашеним уранијумом. Они су признали да су испалили 31 000 пројектила калибра 30 мм. Наша војска процењује да је испаљено 50 000 пројектила, што износи негде око 15 тона. По руским изворима ради се о 90 000 комада пројектила, укупне тежине 27 тона;
  26. Да је у агресији НАТО пакта и Шиптара из Албаније 1999. године са Косова протерано 250 000 Срба. Они се и после двадесет година налазе у Србији као избеглице а њихова је имовина отета, узурпирана и наш народ ни данас не сме ни да приђе својој имовини. Шиптари не дозвољавају да се избеглице врате својим кућама на своју имовину, а САД и Европа о свему томе мудро ћуте;
  27. Да је током НАТО агресије и касније шиптарске на Косову и Метохији запаљено и срушено 155 средњовјековних православних манастира и цркава;
  28. Да се и данас не зна где је убијен велики број (преко хиљаду) отетих Срба и њихових породица; о таквим злочинима данас се изјашњавају и поједини челници криминалне ОВК;
  29. Да је званично потврђено у извештајима Швајцарца Дика Мартија, па чак и Карле дел Понте, постојање Жуте куће, вађење људских органа, трговина њима и најморбиднијих злочина везаних за њу;
  30. Да се новостворена шиптарска творевина, створена коруптивним средствима, углавном финансира трговином наркотика ( хероин, марихуана и кокаин ) и људских органа. Трговина наркотицима је основна делатност Шиптара, како оних на Косову и Метохији, тако оних у иностранству (Европа и Сједињене Америчке државе).
  31. Да су Косово и Метохија жариште екстремног ислама и масовни извор терориста који делују на Блиском истоку и да ће бити највећа претња мира и сигурности у Европи, Америци и свету;
  32. Да данас Косовом и Метохијом управљају највеће убице, терористи руководиоци ОВК, трговци ( шверцери ) дрогом, децом, женама и људским органима, једном речју међународни мафијаши, од којих зазире и шиптарски народ;
  33. Шиптари својом ароганцијом и агресивношћу постепено губе своје пријатеље у свету, а није вероватно да ће било ко прихватити да их дугорочно издржава, што је Србија чинила деценијама.
  34. Да се на српској територији налази једна од највећих америчких база  Бонстил, без икаквог правног уговора са Србијом;
  35. Да су Срби у Албанији под комунистичким притисцима и терором потпуно асимиловани;
  36. Нигде у свету националне мањине нису добиле своју државу, па је бесмислено да је добију на Косову и Метохији. Поређења ради, када би Баварска, Шкотска, Велс, Северна Ирска, Нормандија, Сицилија, Тексас, Калифорнија добиле независност, ни тада се не би могло размишљати о статусним променама аутономије Косова и Метохије;
  37. Шиптари већ имају своју националну државу Албанију, зашто би имали две, кад то нема ни један други народ у свету? Давање неке нове државе њима био би криминални и правни нонсенс у свету.
  38. Код Шиптара је јако развијена племенска свест и они не могу мирно да живе са другим цивилизованим демократским народима.
  39. У политичком смислу не осећа се утицај наше амбасаде у САД;
  40. Бесмислена је пракса да се од Србије у политичким разговорима стално тражи и захтева да нешто уступа и даје, уместо да буде обратно;
  41. Међународно право не прихвата легализацију силом отетих територија.
  42. У оба светска рата Срби су били на победничкој савезничкој страни од првог дана а Шиптари су увек били на погрешној страни; Америчке власти су увек високо вредновале српски допринос победама:
  43. Не постоје било какви историјски, ни правни, ни било који други разлози да Косово и Метохија припадне Шиптарима.

 Предлози за размишљање и деловање – НИГДЕ НЕ ЖУРИТИ!

На основу горе наведених чињеница, очигледно се може закључити да су  Албанци у бившој Југославији имали повлашћени положај и да су се од другог светског рата до данас, смишљеном антисрпском политиком Комунистичке партије Југославије, населили на Косово и Метохију из Албаније и дивљом и неконтролисаном политиком размножавања, терором и прогоном, потпомогнути пристрасном и незаконитом НАТО агресијом, починили низ међународних кривичних дела и тако силом и терором постали већинско становништво на територији, коју српски народ доживљава као своју колевку и матицу.

Полазећи од наведених чињеница, међународне правне регулативе и праксе и вишевековног лошег искуства са агресивном политиком шиптарске нације, српска држава треба да се држи, колико год је могуће следећих принципа:

  1. Нигде не журити, треба издржати ;
  2. Да Скупштина Србије прогласи Косово и Метохију као своју привремено окупирану територију. Десетинама векова Косово и Метохија је припадала српском народу, које за њега има изузетан историјски, политички, економски и геостратешки значај и да се из тих разлога ни по коју цену Република Србија не сме одрећи суверенитета над најважнијим делом своје територије;
  3. Албанцима признати статус националне мањине а не народа; Тако је у сваком нашем суседству и свуда у Европи;
  4. Да Председник и Влада Републике Србије ангажују репрезентативне лобистичке фирме у Сједињеним Америчким Државама, које ће имати задатак да Србији обезбеди кредибилну политичку подршку, пре свега у америчком Стејт Департменту и Конгресу и званичним институцијама других држава; Једноставно, тако се то ради у САД, која ће имати доминантан став о статусним питањима. Цена ту не сме да буде изговор.
  5.  Да Србија инсистира да се у преговоре о Косову и Метохији укључе Русија и Кина;
  6. Перманентно инсистирати и чинити све да се питање решавања статуса КиМ, (тиме и суверенитета Србије) врати под окриље УН-Уједињених нација.
  7.  Да се елиминише било какво политичко мешање и притисци које врше Немачка, Аустрија и Турска, које због извршених злочина над Србима немају на то морално право. Немачка је одговорна за оба светска рата, растурање Југославије, бомбардовање 1999 године и геноцид који је је извршила НДХ над Србима. Западноевропска цивилизација, посебно Немачка више од сто година наступа са непријатељских позиција према српском народу и изгубила је кредибилитет да о Косову и Метохији уопште одлучује;
  8. Да Република Србија сачини свој предлог високе аутономије Шиптара у општинама где су они већина. Такав предлог треба да буде сачињен после стручне јавне расправе која се мора обавити у свим државним институцијама и политичким организацијама: Влада Републике Србије, Српска православна црква, Српска Академија наука, Адвокатска и привредна комора, интелектуалним круговима и пре свега у српским срединама на Косову и Метохији. Тај предлог мора бити усвојен у Скупштини Републици Србије и са њим треба наступати у међународним разговорима;
  9. Да Влада Србије формира што јачи тим за преговоре у који би поред председника Србије, представника Владе Србије ушли и представници Српске православне цркве, представници Срба са Косова и Метохије и српски интелектуалци који се баве овим питањем ;
  10. Да се издрже сви неосновани и не правни притисци међународних фактора;
  11. Да се поштују међународне конвенције о суверенитету и територијалном интегритету држава;
  12. Да се свим средствима изврши притисак на међународну заједницу (УН), (ЕУ) и НАТО, да обезбеде услове за повратак двеста педесет хиљада Срба и свих неалбанских избеглица на Косово и Метохију;
  13. Захтевати да се формира посебан међународни финансијски фонд за повратак протераних Срба;
  14. Да се захтева да државе НАТО-а и Албанија плате Републици Србији одговарајућу одштету за дивљачка разарања привреде и рушење инфраструктуре, тровање осиромашеним уранијумом и незаконита убиства извршена на територији Србије 1999. године;
  15. Да се инсистира на томе да се у потпуности поштује и примењује Резолуција Савета безбедности бр 1244 од 10. 06. 1999 године, којом се потврђује суверенитет Републике Србије над Косовом и Метохијом, да се за почетак врати хиљаду српских војника и наставе даљи разговари искључиво о потпуном суверенитету Републике Србије над Косовом и Метохијом;
  16. Да Скупштина Републике Србије поништи све оне одредбе Споразума са Шиптарима, које упућују на државност Косова и Метохије (граница, царине, порези, документи и др.), јер су донете под притиском глобалиста а Шиптари и онако не поштују договорено;
  17. Да Република Србија уз помоћ међународних организација које се баве спречавањем трговине наркотицима на све начине покуша да спречи трговину истих и тиме спречи финансирање нелегалне творевине Косово; 18. Да се перманентно инсистира да се пред Међународним судом правде процесуирају злочини извршени над Србима, укључујући и оне који се односе на вађење и препродају људских органа, а то су углавном руководећи шиптарски људи данас;
  18. Да Србија отвори питање положаја Срба у Албанији, који је од оснивања ове творевине катастрофалан;
  19. Да Влада Републике Србије са САД отвори питање и разговара о будућем статусу њихове војне базе Бонстил код Урошевца;
  20. Прихватати учешће у разговорима и преговорима, мада се врше под притиском, али избегавати коначне обавезујуће договоре и чекати повољнију промену констелације међународних снага, која се већ дешава у свету и која се развија у позитивном правцу по наш народ;
  21. Ојачати амбасаду Србије у САД српским елементима:
  22. Да се јасније истичу и свету презентирају злочини Шиптара који се и данас одвијају : убиства, паљење кућа и штала, отимање имовине….;
  23. Да се предупреди и разобличи припремљена подвала, превара и замка да Косово и Метохија буде призната држава и чланица УН, без формалног признања Србије (као прећутна сагласност, попут МОК-а и сличних организација). Јасно се алудира на принцип две Немачке, где једна другу никада нису признале, а обе су биле чланице УН;
  24. Да се Шиптарима на Косову и Метохији, у општинама где су већина, омогући аутономија у складу са највећим европским стандардима и праксом;
  25. Да се у наставним програмима основних, средњих па и високих школа посвети посебна пажња изучавању српске историје и чувању успомене на наше претке, са обавезом да се Света српска земља врати онима који су је црквама и манастирима обележили и својом крвљу запечатили. Тај историјски завет морамо оставити новим генерацијама и сваком новорођеном Србину.

Свако друго решење води очигледно даљем разарању Србије, разарању њеног хришћанског идентитета, суверенитета и егзистенције, поштовања  њене часне историје и гажењу права српског народа, који се у оба светска рата налазио на победничкој страни, за разлику од Шиптара и неких других народа који нам данас суде и отимају срце, а који су те ратове изазвали.

Светозар Црногорац
Председник удружења Гачана у Београду
У Београду 23. 06. 2020.

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар