• Соколство је сматрало, да у свом дотадашњем раду у Југославији није дало праву меру жртве и прегарања за општу ствар. Зато су соколи били спремни да у Југославији изврше свој задатак према народу исто онако као што су извршили свој део дужности у борбама за слободу у Првом светском рату. На Шестој главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије одржаној 7. јуна 1936. на предлог жупе Сарајево, одлучено је да се уведе Соколска Петрова петољетка, која је требало да траје пет година.

Завете су давале соколске јединице и чланови сокола. За соколске јединице завети су били изузетан напор којим је она доприносила Соколској Петровој петољетки и одужење великог повесног дуга неимарима и жртвама борбе за слободу. Сваки соко је после потписа личне заветнице постајао Соко–заветник.

Понесени одушевљењем Соколи су на све стране Југославије остваривали свој завет подижући цесте, мостове, подижући Петрове гајеве, засађујући на десетке хиљада воћних и шумских садница (Петрово дрво), подижући споменике националним борцима, одужујући се успоменама погинулих мученика у свом крају, набављајући ручне апотеке, и радећи живо без предаха и са одушевљењем на свим подручјима Југославије, нарочито на селу.  Завети су обухватали соколски рад на обуци сељака за савременији рад у земљорадњи и у свим осталим гранама пословања на селу; увођење пољопривредних култура које више доприносе; проповедањем задругарства и подизањем задруга и тежњом да се подигне благостање код сваког припадника соколске чете, па и целог села. Завети су обухватали соколски рад на обуци сељака за савременији рад у земљорадњи и у свим осталим гранама пословања на селу; увођење пољопривредних култура које више доприносе; проповедањем задругарства и подизањем задруга и тежњом да се подигне благостање код сваког припадника соколске чете, па и целог села.

Као и рад на чувању народних умотворина и рукотворина, оснивањем књижница, оснивањем гусларских отсека, стварањем културно–просветних отсека у оквиру соколства, оснивањем течајева за неписмене, школовањем сиромашних добрих ученика, организовањем „соколских седељки“ у зимским данима, увођењем модерних пољопривредних алата и справа, сађењем гајева и воћњака, развијањем пчеларства, пошумљавањем пустих крајева, здравствено–хигијенским радом, оснивањем здравствених задруга, организовањем пољопривредних изложби, исушивањем бара, грађењем амбара и кошева, копањем бунара, грађењем цистерни, водовода,…. Соколи су сматрали да ће кроз задругарство доказати своју истинску бригу о економском и социјалном подизању села. Описмењавање је било основа за даљи рад сокола. Да би се унапредило село, био је потребан писмен и просвећен сељак. Соколска штампа доносила је савете стручњака као што је био Коста Поповић, управник пољопривредне школе. Жупа Мостар је сарађивала са покретом „Академског добровољног рада“ на селу, који је основао професор универзитета др. Лаза Поповић. Прве студентске радне чете ангажоване су у Јабланици.

Од 1936. до 1938. изграђено је у Југославији 110 соколских домова. У оквиру Соколске Петрове петољетке, од 1936. до 1941, изграђена су 143 вежбалишта, подигнуто 9 споменика као и 9 спомен–плоча, подигнуте 3 школе, засађено 95 „Петрових гајева“, уређено 6 паркова … . Успеси су подстицали соколе на нове напоре. (1) 

На заједничком састанку Соколских жупа Цетиње, Мостар и Сарајево у Дубровнику јануара 1937. Закључено је 2. јануара 1937. да распишу натјечај за најбољу народну песму у десетерцу о Соколској Петровој Петољетки. Награда је износила 300 динара. (2) Скупштина жупе Мостар одржана је 9 маја 1937. у Мостару. Између осталог на скупштини је одлучено :  „Сарадња друштава и постојећих национално-културно-хуманих друштава у њиховим сједиштима, треба да се нарочито појача у времену СПП и да се у најскорије вријеме одрже састанци, како би и установе пришле петогодишњем плану раду и дјелокругу својих правила или да помогну соколску акцију.” (3) У Сплиту је 22 и 23 маја 1937. одржан пети међужупски сасатанак за  Соколску Петрову петољетницу. Било је заступљено 11 жупа. Жупу Мостар представљали су старешина жупе Чедо Милић, начелник Петар Чолић, прочелник пропагандног одсека Јован Радуловић и гуслар Петар Мркајић. У име Савеза Сокола били су на састанку Добра Богдановић, референт за С.П.П. у Савезу. У Градској вијећници одржана је 22 маја 1937. конференција на којој је било око 120 делегата. Др. Мирко Буић, старешина жупе Сплит, отворио је конференцију. У рефератима су се приказивале тешкоће изван соколских редова које су у неким крајевима отежавале соколски рад. У Градском казалишту одржан је 23 маја 1937. соколски збор. На збору је био бан Приморске бановине Јосип Јаблановић, градски начелник Дује Иванишевић, заступник команданта места, делегати жупа и друштава као и соколи и соколице из Сплита. Музика Соколског друштва Сплит  свирала је државну химну, а затим је певан Соколски поздрав. После доношења резолуције збор је завршен певањем „Еј, Словени”. После збора делегати из жупа су положили ловор вијенце на спомен-плочу у Првом светском рату погинулим сплитским соколима, као и на спомен-свјетионик краља Александра. Придружила им се маса у поворци и уз клицање и певање даворија пратила акте пијетета и поштовања. После подне на Хајдуковом вежбалишту одржана је јавна вежба Соколског друштва Сплит.  На вежбалишту је наступало преко 800 вежбача. (4)

Правила Соколске Петрове Петољетке одобрена су на састанку делегата Соколских жупа Цетиње, Мостар и Сарајево на „Соколовцу“ код Траста–Пржна (Тиват) 8. августа 1937. године. У књижици „Соколска Петрова Петољетка 1936–1941“, издање Соколске жупе Цетиње, речено је да су на рад у оквиру петолетке позвани како чланови соколских друштава тако и сва друштва, удружења и пријатељи Југославије. Циљ С.П.П. био је да оснажи, прикупи и ободри све синове и кћери народа за сложан родољубиви рад и стави их у службу соколског рада, … „сећајући их трагичне прошлости нашега народа за време нејаког Уроша, кад „великаши проклете им душе на комаде раздробише царство“. (5) Сем Савеза Сокола Краљевине Југославије, у оквиру Соколске Петрове петољетке заветовале су се националне установе у Мостару : 1) Прва  студентска радна чета  професора универзитета у Загребу др. Лазе Поповића, 2) Подмладак Црвеног Крста, 3) Гајрет, 4) Аеро-клуб и 5) Задруга Српкиња. Пропагандни одсек жупе Мостар  издао је соколске дописнице за пропаганду Соколске Петрове петољетке. Жупа Мостар организовала је најбоље гусларе за пропаганду Соколске Петрове петољетке. Поједини гуслари обишли су по 70 соколских јединица и уз гусле певали о смислу и значају Соколске Петрове петољетке. Фабрика обуће и гуме „Бата” из Борова обавестила је жупу Мостар да ће све соколске вежбаче папуче носити знак Соколске Петрове петољетке. (6)  На позив управе жупе Мостар 13 јуна 1937. одржан је свечани збор свих установа у Мостару које су се заветовале : Државна основна школа „Књегиње Зорке” заветовала се да у свим правцима помогне сваку акцију сокола. Коло Српских Сестара заветовала се ће наставити бригу и рад код деце до средњих школа. Отвориле су Забавиште у школи „Књегиње Зорке”, а за време СПП намеравали су отворити још једно такво одељење за децу од 4-6 година.

Српско-Православна црквена општина заветовала се да за време СПП направи мраморну спомен-плочу православним Србима из Мостара који су погинули као добровољци и помрли у интернацији за време Првог светског рата. …. .  Стег скаута заветовао се да ће приликом својих излета неписменој омладини и свим неписменима поделити 50 почетничких буквара уз прибор за писање. Да ће посадити 50 борова или липа у Мостару или најближој околини  где се нађе за најзгодније да би учинили нешто за пошумљавање голети. Да ће повећати број својих шатора, којима се омогућавало једномесечно летовање болесне и сиромашне средњошколске и скаутске омладине на плаинском ваздуху или  на сунцу на Јадрану. Ратни добровољци среза мостарског давали су 500 динара жупи Мостарској за подизање споменика краљу Александру. Учитељска школа Краља Александра I у Мостару обавезивала се, да че у току СПП пошумити комплекс брдског земљишта  на источној страни Мостара у споразуму са надлежним властима. Обласни одбор Народне Одбране у Мостару обавезао се да ће у току СПП дати  Соколској  жупи Мостар 1.000 динара као прилог за подизање вода. Мјесни одбор „Просвјете” обавезао се да сваке године подели награду о Св. Сави православном ученику за најбољи темат  на месној гимназији и Учитељској школи по 250 динара, а 200 динара ђаку Грађанске школе, који покаже најбољи успех у науци. Француско југославенски клуб обавезао се да ће дати прилике млађем нараштају да се усаврши у француском језику, дајући подуке и приређујући предавања о разним темама, а нарочито о француској литератури. Мјесни одбор Јадранске страже повели су акцију да се за време трајања СПП што више сиромашне деце основних  и нижих средњих и стручних школа у Мостару пошаље на опоравак на море у феријалну колонију. Управни одбор Друштва за унапређење туризма и пољепшавање града и околице на седници од 29 маја 1937. одлучио је  да у току С.П.П. Поради на оснивању етнографског музеја града Мостара. Рибарско друштво заветовало се да ће за време трајања С.П.П. заштитити природна мресилишта на реци Буни у циљу унапређена слатководног риболова. Наставници државне основне школе „Краљице Марије” заветовали су се да ће у току С.П.П. сваке године повести хуману акцију за прехрану и одевање сиромашне школске деце.  Дом Народног Здравља заветовао се да ће дати помоћ у материјалу да се подигну две чатрње годишње у селима на територији  Дома Народног Здравља. Приказати најмање 10 филмских комада уз сарадњу соколских чета.  Добавити 10 приручних апотека, учествовати новчаном помоћи (или у материјалу) за награђивање узорних домаћинстава и код наградних задатака код здравства. Задруга Срба Привредника З. С. О. Ј. Заветовала се да ће у спомен С.П.П. основати  у Задрузи фонд са хуманим циљем, под називом „Фонд С.П.П. за помоћ осиромашених Срба привредника у Мостару. Фонд ће од чистог добитка прилагати сваке године најмање по 1.000 динара за време трајања С.П.П. Државна народна основна школа „Вежбаоница” заветовало се да ће свако наставничко лице поклонити по једну књигу месном соколском друштву. Свако наставничко лице је требало да у свом разреду сакупља прилоге, да се бар једном детету купи соколско одело. Био је основан фонд за помагање сиромашне школске деце. Удружење угоститеља за срез мостарски прикупило је 1.488, 70 динара за подизање споменика краљу Александру I у Мостару. Жељезничка читаоница одлучила је да обуче неколико најсиромашније деце. Српско православно погребно друштво заветовало се да ће  у доба С.П.П. поред тога што сваке године уноси у буџет 3.000 динара за пошумљавање гробаља, положити жупи Мостар 1.000 динара у фонд акције за уређење вода у безводним селима. Срески одбор друштва Црвеног крста једнодушно је решио да се придружи С.П.П. тиме што ће као видан спомен на петољетку  основати у Невесињу сталан дом за опоравилиште подмладка и шиљати што већи број млађих на опоравилиште и исхрану сваког лета. Српско пјевачко друштво „Гусле” се у заветном добу С.П.П. обавезало приступити изградњи друштвеног дома  под именом Алексе  Шантића. С.К. Вардар обавезали су се да ће у времену С.П.П. набавити друштвену заставу. …  Градска општина није се придружила акцији Сокола и градских установа. (7)

Поводом прогласа почетка Соколске Петрове петолетке у „Соколском гласнику“ објављен је чланак Вељка Купрешанина, студента  Универзитета у  Загребу, : „И студенти приступају соколској Петровој петолетци” у коме се истицало : „Радна омладина Прве студентске радне чете вођена је само једним начелом : … радом за народ и за добро Отаџбине … Ми смо том својом службом поносни и не страшимо се многобројних противника, који и нас, као и вас, браћо Соколови, настоје да омету у нашем заједничком народном раду. Данас у тзв.  „напредно време” сваки онај, који се прихваћа лопате и мотике, да помогне брату своме сељаку, бива називан овако и онако. Нас, који желимо да радимо, називају противницима „напредног доба”, а шта су до данас учинили „напреднога” ти  „поборници” „напредног доба”. Данас ова земља нема већих непријатеља од њих самих, али нама није да се против њих боримо извикивањем политичких патрола. Њиховом беспослиштву треба да се супроставимо својим отвореним радом.  Радом и самим радом победићемо своје противнике. Соколска Петрова петољетка објава је једне велике битке. Она треба да буде манифестација једне несаломљиве снаге, воље и љубави  према  овом  нашем  народу”. (8)

Осим хумано-културних, просветних и витешких организација у Мостару, приступиле су Соколској Петровој петољетки и друштва из Дубровника. (9) На позив Соколског друштва у Дубровнику упућеног 1937. дубровачким друштвима и установама да у Петровој Петољетки изврше хумана дјела заветовали су се: 1) Пододбор друштва Кнегиње Зорке помагаће старце и старице у дому на Посату и о Ускрсу ће сваке године обући 15 сиромашних ђака основних школа; 2) Х.П.Д. „Орјен“ настојаће да уреди путеве и подигне планински дом; 3) Државна Поморска трговачка академија узгајаће ђаке у соколском духу …; 4) Љечничко удружење спрема се одржавати пучка предавања; 5) Женска занатска школа основаће фонд за сиромашну дјецу; 6) Ш.К. Грађански и Ш.К. Велебит одиграће утакмице и приход одредити за фонд Петрове Петољетке; 7) Ватрогасна чета набавиће неке ватрогасне справе, повећати број извршујућег чланства и ширити љубав и слогу по начелу „Брат је мио које вјере био“; 8) „Јеврејска вјероисповиједна општина ће за време петолетке сваке године на 9 октобра одјенути 5 сиромашних ђака сокола. То је и урадила 1937; 9) „Нова Југославија“ засадиће 1.000 комада борових садница на Срђу. Основаће „фонд краља Петра II“. По околним селима соколске чете су се заветовале да ће подизати соколске домове, спомен чесме, споменике. (10). Задужбинском одсеку Соколске жупе Мостар даровао је Краљевски Намесник др. Иво Перовић 2.000 динара. Један католик из Дубровачке жупе настањен у Београду, подигао је чесму Св. Ђорђа  у Удрежњу (Невесиње) за преко 30.000 динара. По његовој жељи његово име није спомињано у Извештају за 1938 годину. (11)

На предлог Соколске жупе Мостар Управни одбор Самосталне управе државних монопола решио је да за време Соколске Петрове петолетнице за све соколске приредбе, за које је затражио Савез СКЈ, и његове подређене установе, пусти у продају пригодне цигарете  „Вардар”,  „Дрина”,  „Морава” и  „Зета”. Цигарете су се продавале по 20 комада. На цигаретама је уместо редовног отиска био отисак Сокола са назнаком петогодишњег раздобља 1936-1941 и текстом  „Соколска Петрова петолетница”. На кутијама, односно омотима поред редовне штампе био је утиснут пригодан натпис у ћирилици и латиници „Соколска Петрова петолетница -1936-1941”. За сваку соколску приредбу, за коју је Савез Сокола нашао да је требало те цигарете пустити у продају, било је потребно најмање месец дана пре почетка приредбе да обавесте Управу државних монопола – Оделење за прераду и означе дан када је приредба почињала као и колико ће дана трајти, у сврху да се цигарете благовремено израдиле и одредила њихова количина. (12) На скупштини Соколског друштва Босанска Крупа 1937. закључен је петогодишњи план рада у току Соколске Петрове петолетнице. На Ђурђевдан је било завршено са градњом чесме „Шујиновац”, као споменику краљу Александру, коме је она била посвећена. За изградњу и каптирање врела било је утрошено 1000 кг цемента, 9 метара кубних песка, 4 метара кубних камена,  пола метара кубних даске, 25 радничких надница и спомен плоча од белог мермера са натписом „Краљу Александру I. Ујединитељу, Соколско друштво. Чесму су благословили прота Гаковић и имам Мујатовић. Старешина Бјеговић одржао је говор о Соколству и његовом задатку у  Соколској Петровој петолетници. Водом са чесме служиле су се све оближње куће, чак и удаљене. У близини чесме налазило се најомиљније излетиште Крупљана  и стрелиште стрељачке дружине. (13)  Соколску Петрову петолетку Савез Сокола је свечано прогласио 6 септембра 1936. на краљев рођендан. Е.Л.Гангл је у свом чланку „Наша велика меница” истакао : „… копају, зидају, тешу, ору, сеју, мисле, пишу, говоре, певају. Чудо велико : из мртвих стена извиру врутци, дубину распуцане земље испињавају бунари, у неприступачне крајеве крче се цесте, над понорима и литицама подижу се мостови, ничу нови домови, стари добијају помлађена лица, цвеће реси вртове и прозоре, пустиње се претварају у плодовиту земљу … Рад је наша утеха и разбибрига, рад је наша радост и игранка. Рад, рад,  рад пева своју величанствену песму, “. (14) Пропагандни одсек жупе Мостар израдио је две врсте соколских дописница. На дописницама био је приказан у слици смисао петолетке и свесловенског соколског братства. Соколска жупа Мостар је да би што успешније извршила програм петолетке, организовала у свим друштвима скупљање Петровог динара. (15) Жупа Мостар је издала ванредно издање жупског часописа „Књига за соколско село” посвеченог целог петолетци у 13.000 примерака.  Штампали су брошуру   „Завјетни огањ” у 13.000 примерака. У дневној штампи објавили су 69 чланака и вести о петолетци. (16)

Скупштину Соколске жупе Сарајево одржану 21. марта 1937, поздравила је социјална и национална радница Јованка Шијак, у име Добротворне Задруге Српкиња, које је као прво женско друштво у Југославији прихватило Соколску Петрову Петолетку. (17) Соколска жупа Сарајево одржала је 6 марта 1938. Други сабор соколске Петрове петољетке у свом дому у Сарајеву. Уз друга друштва на сабору је присуствовала у име Задруге Српкиња Јованка Шијак. Жупа је добила писма од Просвете, Добротворне задруге Српкиња у Сарајеву, Добротворне задруге Српкиња у Новом Сарајеву, Аеро-Клуба “Наша крила”, … . (18) У Петровој Петолетници почеле су соколске јединице рад на пошумљавању голети, подизању гајева и шума, сађењу воћњака. Чета Ротина (срез Битољски) засадила је око 40.000 шумских садница … . На рад соколске организације угледале су се друге организације. Нарочито је подмладак Црвеног крста посветио пажњу пошумљавању. Државне установе потпомагале су на много места акцију пошумљавања, а из државних и других расадника даване су саднице и упуства. У чланку „Петрова Петолетница, сађење воћњака и пошумљавање” у гласнику  „Соколски гласник“ наглашено је : „Нека соколска Петрова Петолетница донесе преокрет у цењењу значаја шуме и нека буде почетак великога рада на пошумљавању, па ће већ зато бити у историји  уписана златним словима, и кад не би извршила друге важне задатке.” (19)  У пошумљавању Београда учествовали су питомци друштва Привредник као чланови Соколског друштва Београд VII.  Соколска чета у Витезу крај Травника подигла је спомен чесму са бистом краља Александра, као део Петрове петолетке. Спомен чесма је откривена 23 октобра 1938. у присуству неколико стотина мештана и гостију из околних села и Травника. После свечаности одржан је јавни час чете и бициклистичке и пешачке трке. Соколска чета у Витезу имала је око 200 чланова. (20) Соколска чета у Братишковцима, друштво Кистање, жупа Шибеник-Задар, у оквиру Соколске Петрове петолетке, подигла је воћњак „Краља Петра II”, који је имао 1.000 комада садница трешања и јабука. Одржала је течај за неписмене. Подигла је спомен-чесму „Витешког Краља Александра I Ујединитеља” и положила камен темељац своме соколском дому. Освећење спомен-чесме „Витешког Краља Александра I Ујединитеља” и полагање камена темељца соколском дому извршено је 23. октобра 1938, и тиме најдостојније прослављена двадесетогодишњица ослобођења и уједињења. Помен краљу Александру и свим жртвама палим за слободу, освећење спомен-чесме „Витешког Краља Александра I Ујединитеља” и камена темељца соколском дому извршио је епископ далматински др. Иринеј Ђорђевић, уз асистенцију великог броја свештеника. Спомен-чесми су кумовали др. Никола Суботић, министар, др. Константин Доброта, адвокат из Скрадина и Мато Бедрица, трговац. У име Савеза сокола присуствовао је Паве Ковачев, старешина Жупе Шибеник-Задар. Били су начелник скрадинске општине Никола Драгишић, велики пријатељ соколства, чланови матичног друштва, суседних чета, соколска музика из Шибеника, представници разних власти и многобројни родољубиви сељаци и грађани. (21)

Соколска жупа Тузла бројала је 1939. 104 јединице и то 26 друштава и 78 соколских сеоских чета. Од тога 43 јединице заветовале су се да ће подићи соколске домове. Од тога је 1939. било довршено осам и то у Добоју, Беговхану, Сребреници, Олову, Добрњи, Брнику, Доњим Жабарима и Орашју. У градњи је било 15 домова и то у Градачцу, Оџаку, Угљевику, Власеници, Завидовићу, Зворнику, Бољанићу, Српској Грапској, Врањаку, Црквини, Жарковини, Горњем Скиповцу, Баткуши и Горњој Радњи. Већина домова била је под кровом. Прикупљан је материјал у двадесет јединица и то Брчко, Дервента, Грачаница, Кладањ, Скугрић, Горња Турија, Богутово Село, Козлук, Брезово Поље, Буквик, Пожарница, Врућица, Горња Слатина, Горњи Жабари, Обудовац, Ражљево, Поребрице, Календеровац, Возућа и Пецка. Многе чете су се заветовале, да ће подићи зграде за школе, цркве, соколске домове, да ће оснивати аналфабетске, пољопривредне, домаћичке, пчеларске, задружне и соколске течајеве, да ће подићи мостове, бунаре, споменике палим борцима у рату, да ће засадити стотине хиљада племенитих воћака, пошумљавати голети, засадити паркове и то назвати „Петров парк”, „Петрова шума”, „Петрово дрво”. Заветовали су се да ће оснивати књижнице и читаонице, народне универзитете, стрељачке, позоришне, певачке, трезвењачке и друге секције, за очување народних обичаја, сузбијање заразних болести и развијање гусларства. Да ће подићи воћне расаднике, тријерску станицу, водовод у селу, четне амбаре, разне врсте задруга, … . Сеоска чета у Мишковцима саградила је школу, а чете Добрња и Брвник отвориле су у новим домовима народну школу. Одржано је 12 аналфабетских течајева, 5 домаћичких, основано 8 стрељачких секција, развијене су 3 соколске заставе, засађено 38.922 комада воћака, 200 домаћина засадило је „Краљево дрво”, засађена су 3 дрвореда поред пута и 1 „Петров Гај”. Подигнуто је 5 воћних расадника, 5 мостова, 9 бунара, 5 спомен чесми, 3 амбара и 1 споменик. Уређена су 52 врела пијаће воде и изграђенао 5 путева у селима. Основане су 3 воћарске и 1 сточарска задруга. (22)

  Соколско друштво Воћин из жупе Осијек приредило је 1939. у оквиру Петрове петолетке хигијенску изложбу у својој соколани. Изложбу су посетили сви припадници друштва и око 450 оних који нису били чланови. Друштвени лекар одржао је предавање о анатомији, туберкулози, алкохолизму, а за мајке још предавање о нези и исхрани детета. Изложба је била намењена првенствено члановима сељацима, да се путем њих дође до виднијег хигијенског напретка села (23).

Соколска чета Рељево, код Сарајева, заветовала се да уреди пут Рељево-Црнотина-Доброшевићи. Решили су да од козје стазе изграде солидан пут. Пут је био дугачак 3 и по километра, и био непроходан, али важан јер је био један од главних прилаза којим су деца тога краја ишла у школу. За кратко време изградили су 1.500 метара пута. Соколи из Рељева сем своје радне снаге дали су око 2.500 динара. Један од њих, Мирко Црквењаш, да би омогућио изградњу пута, поклонио је земљиште у дужини око 1.000 метара, да се преко њега пресече пут, док сеоски кнез није хтео да уступи ни стотину метара земљишта у дужини, потребног за просецање пута, него је за сваки метар тражио да му се плати по уобичајеној цени. (24) Друштво Гајрет радило  је на ширењу задругарства. У Сарајеву је одржана конференција друштва  Гајрет, на којој је присуствовало преко 100 делегата из свих крајева Босне и Херцеговине. Циљ конференције био је да се створи план за задружни рад у народним масама. Констатовано је на конференцији да Гајретова задружна акција није била заснована ни на верској ни на племенској основи. (25) У оквиру Соколског друштва у Имотском 1940. радиле су соколске чете у селима Главина, Каменмост, Небрижевац,  Проложац и  Криводол. Соколска чета у селу  Небрижевац подигла је мост преко реке Врлике, који ни држава, ни бановина, ни општина нису успеле да подигну и ако је за градњу неколико пута припреман камен, песак, креч, … . Други мост, на истој реци, на месту званом „Билило”, подигла је соколска чета у Главини. Мост је преузела и довршила Банска управа у Сплиту, али мост не би био саграђен да га соколи нису започели.  Чета у Главини је добровољним радом  својих чланова, а и многих сељана из Главине који нису били чланови чете, ископала бунар са питком водом, којом се у лето оскудевало.  Сељаци су преко лета морали пешачити преко 3 километра док су дошли до пијаче воде. Копање бунара покушавано је од разних општинских управа, али без успеха. Соколске чете  Каменмост,  Главина  и   Проложац саградили су своје домове.  Чета  Проложац дала је део просторија свог дома на употребу основној школи. За соколе то је био пример како се радом може помоћи запуштеном селу. (26)

Соколско друштво у Младеновцу заветовало се 1941. у оквиру Соколске Петрове петољетке да ће подићи споменик палим борцима. Решили су да споменик подигну на брду Варовнице у близини Младеновца. Споменик је требао да буде изграђен од камена, висине 8 метара, на чијем врху је требао да буде постављен соко, висок два метра са распоном крила од 2 метра. (27)

Национална друштва, државне установе и појединци одазвали су се на позиве Савеза Сокола и придружили су се остваривању Соколске Петрове  Петогодишњице 1936-1941. у својим градовима и селима. Вељко Купрешанин се у име Прве студентске радне чете придружио Соколској Петровој петолетци. Исто су учинили Подмладак Црвеног Крста, питомци Привредника, друштво Гајрет, Аеро-клубови и Задруге Српкиња. Државне установе потпомагале су рад сокола на петогодишњици. У Петровој Петолетници почеле су соколске јединице рад на пошумљавању голети, подизању гајева и шума, сађењу воћњака. На рад соколске организације угледале су се друге организације, као што је био подмладак Црвеног крста… . Савез Сокола је планирао да спреми албум са сликама свега што је подигнуто у оквиру петолетке, а да га поклони краљу Петру приликом његовог ступања на престо 1941. Због Априлског рата 1941. до тога није дошло. Уџбеник Стевана З. Иванића „Хигијена” 1940. илустрован је сликама дела подигнутих чесми.

Саша Недељковић
члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене :

1. Никола Жутић, „Соколи“, Београд 1991, стр. 168, 170; Радмило Грђић, „Дело и жртва“, „Соколска просвета“,  Београд, бр. 7, септембар 1937, стр. 267, 268–272;

2. „Наградна пјесма”, „Књига за соколско село”, Мостар, Јануар 1937, бр. 1, стр. 15;

3. „Закључци жупске скупштине”, „Књига за соколско село”, Мостар, мај 1937, бр. 5, стр. 90;

4. Јов. Радуловић, „Пети међужупски састанак у Сплиту”, „Књига за соколско село”, Мостар, јуни-јули 1937, бр. 6-7, стр. 115, 118;

5. „Соколска Петрова Петољетка 1936–1941“, Издање Соколске жупе Цетиње, штампарија „Напредак“, стр. 1, 3, 4, 6;

6. „Соколска Петрова Петољетка”, „Биљешке”, „Књига за соколско село”, Мостар, фебруар 1937, бр. 2, стр. 30, 31;

7. „Петрова Петољетка у народу”, „Књига за соколско село”, Мостар, јуни-јули 1937, бр. 6-7, стр. 112, 113, 114;

8. Вељко Купрешанин, студ. филозоф. Загреб, „И студенти приступају соколској Петровој петолетци”, „Соколски гласник“, Љубљана, 25 септембар 1936, бр. 38, стр. 1;

9. „Извјештај за 1938 годину”, „Књига за соколско село”, Мостар, 1-2 1939, стр. 11;

10. „Петрова Петољетка у друштвима и установама“,  „Дубровник“, Дубровник 23. Октобар 1937, бр. 39, стр. 4;

11. „Извјештај за 1938 годину”, „Књига за соколско село”, Мостар, 1-2 1939, стр. 17;

12. „Цигарете Соколске Петрове петолетнице”, „Соколски гласник“, Београд, 22 мај 1937, бр. 15, стр. 3;

13. „Чесму посвећену Витешком Краљу Ујединитељу подигло је Соколско друштво Бос. Крупа”, „Соколски гласник“, Београд, 12 јуни 1937, бр. 18, стр. 2,3;

14. Е.Л.Гангл, „Наша велика меница”, „Књига за соколско село”, Мостар, јануар 1937, бр. 1, стр. 7;

15. „Соколске дописнице”, „Петров динар”, „Књига за соколско село”, Мостар, јануар 1937, бр. 1, стр. 15;

16. „Соколска Петрова Петољетка”, „Књига за соколско село”, Мостар Сарајево, април 1937, бр. 4, стр. 68;

17. „Скупштина Соколске жупе Сарајево”, „Соколски гласник“, Београд, 27 март 1937, бр. 9, стр. 2;

18. „II сабор соколске Петрове петољетке у Сарајеву”, „Соколски гласник“, Београд, 26 март 1938, бр. 12, стр. 2;

19. М.С, „Петрова Петолетница, сађење воћњака и пошумљавање”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 2;

20. „Наша Соколска акција”, „Соколски гласник“, Београд, 1 новембар 1938, бр. 40, стр. 4;

21. „Освећење спомен-чесме „Витешког Краља Александра I Ујединитеља” и полагање камена темеља соколском дому у чети Братишковци”, „Соколски гласник“, Београд 8 новембра 1938, бр. 41, стр. 3;

22. Ст. Бојовић, „Велики успех Петрове Петолетке у жупи Тузла”, „Соколски гласник“, Београд, 12 мај 1939, бр. 19, стр. 3;

23. „Братство”, Осијек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 65;

24. „Сељаци соколи граде путеве”, „Соколски гласник“, Београд, 12 мај 1939, бр. 19, стр. 4;

25. „Гајрет” ради на ширењу задругарства”, „Књига за соколско село”, Мостар, децембар 1940, бр. 12, стр. 278;

26. Ј. Кадијевић, „Рад Соколства у Имотској Крајини”, „Соколски Гласник”, Београд,  14 јуни 1940, бр. 24, стр. 2;

27. „Соколско друштво у Младеновцу подиже споменик изгинулим борцима”, „Време”, Београд, 10 јануар 1941. стр. 7;