• РТС је у понедељак, на Првом програму дана 13.12.2021. прво после подне у 13.30 часова а онда после поноћи у 12.30 часова поново приказао домаћи филм из 1982, „Савамала”.

У њему су соколи у својим свечаним оделима приказани како играју на балу. Бал је приредила грађанска класа а подсећао је на чувене бечке балове. Тиме су соколи представљени као део грађанског света који је супростављен пролетаријату и који је по мишљењу власти из времена кад је филм сниман био осуђен на пропаст. То се није десило и соколи су обновили свој рад. Не изненађује што је филм репризиран на телевизији јер неке снаге желе повратак тих времена. Пошто је Савез Сокола био забрањен од стране окупатора после Априлског рата 1941. а није обновљен после ослобођења мало ко данас зна ко су били соколи.

Соколство је прешло више фаза од свог оснивања у Чешкој. Били су прво мала приватна организација словенских интелектуалаца и проповедника ослобођења од Аустро-Угарских власти. Постепено су постајали општенародна организација која је будила народ, јачала све моралне и телесне снаге и спремала способне борце и раднике за борбу за ослобођење. За време Првог светског рата у Аустро-Угарској Монархији соколи су били превратна организација бораца за слободу, а после рата народна милиција и ватрени проповедник јединства. (1) Пошто се власти краљевине Југославије нису бавиле многим питањима него су препуштали приватној иницијативи да се тиме бави, соколи су заједно са осталим патриотским и културним организацијама и друштвима преузели те задатке на себе. Развијање пољопривреде, оснивање задруга, ширење просвете, … .

После Првог светског рата соколи су сматрали да је дуго ратовање, болести, алкохол, никотин, заразне болести, неуредан начин живота, … потпуно уништио тело и здравље народа. (2)

На скупштини ЈСС у Ђакову донете су одлуке које су ступиле на снагу 1.октобра 1926. Старешинство савеза је одлучило : 1. Соколској деци је забрањено уживање алкохолних пића и пушење. 2. Соколском нараштају забрањено је уживање алкохолних пића. 3. У друштвима су требали оснивати апстинентске секције. 4. Соколска друштва нису смела примати као чланове људе, који нису били морално непорочни. 5. Сваки члан сокола који у пијаном стању почини какав прекршај, без обзира на то, да ли је у часу чина имао значку или одору, биће кажњен. 6. Соколске академије и наступи нису смели трајати дуже од поноћи. 7. Соколска деца и нараштај смела су на приредбе долазити само у пратњи родитеља и то до девет увече. 8. За време вежбе забрањено је свако точење алкохолних пића. 9. Свако друштво имало је годишње приредити по једно противалкохолно и противникотинско предавање. У чланку „Протуалкохолни покрет у Соколству” у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” је констатовано да одредбе имају нарочиту вредности за друштва у севернијим крајевима Југославије, где се у том погледу највише грешило. У јужним крајевима противалкохолни покрет је дотле био довољно раширен. (3)

За соколе најважније је било ширење братства међу њиховим члановима. Соколи су се трудили да посебно у мешовитим срединама становници заједно обележе значајне догађаје и празнике. Соколско друштво у Винковцима сваке године прослављало је Видовдан.

Око пола десет окупљале су се корпорације и добровољци из околине. Придружило им се новосновано Соколско друштво у Мирковцима под вођством секретара Аћимовића. Поворка од преко 500 људи кренула је у 10 сати. На челу је била соколска фанфара са др. Мишом Марићем. Кренули су на Трг Слободе, где је одржан помен Косовским јунацима. Војска на челу са свим активним и резервним официрима, сва надлештва и многе друге корпорације дочекали соколе. Након црквеног обреда говорио је Јосип Црепић, прочелник културно-просветног одбора.Затим је фанфара свирала химну. Поворка од 2 хиљаде људи, са почасном четом војника, официрима, надлештвима и културним просветним корпорацијама кренула је на војничко гробље, где се одржао по обреду православном и римокатоличком помен палим јунацима. Говорио је др. Мишо Марић. Поворка је после говора кренула у град и разишла се. После подне била је јавна вежба. Сва одељења вежбала су прашке вежбе одређене за VIII. Свесоколски слет у Прагу. Једна чета 17. пешадијског пука вежбала је са пушкама. Предпоследња тачка је било Народно Коло. Задња вежба била је на справама сестара из Ђакова и предњачког оделења из Винковаца.Увече била је Академија. Подстарешина др. Драгутин Пољуган одржао је соколско предавање у спомен двадесетогодишњице оснивања друштва. (4)

Соколице у Битољу

О томе колики је био утицај сокола на децу у школама може се видети из чланка „Телесно развијање деце и соколство” у часопису „Родитељски лист” који је издавало Југословенско учитељско удружење : „Нарочито су пријатне мале соколице, које својим држањем свакога придобију за соколство. Чим се досели нека нова ученица одмах је уведу у соколице. Тако је и мала Битољка Параскева – Шула Ђемтовић, одлична ученица I раз. гимн. и примерна соколица одмах уписала у соколице и своју нову пријатељицу малу Београђанку Веру Иличковић, уч. III р. осн. шк. Нераздвојне су при соколским вежбама и Шула чува и упућује свесрдно своју нову и младу сестру соколицу као своју рођену сестру.” (5)

Соколи су после присилног прекида који је трајао око 50 година обновили своја друштва 1992. и кренули да осоколе Србију и земље у којима живе Срби.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Проф. Бруно Марчић, Мостар, „Наш улазак у село”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 јануар 1936, бр. 1, стр. 5;
2. Д.М. Богуновић, „Шта хоћемо?”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар-фебруар 1922, бр. 1-2, стр. 3;
3. „Протуалкохолни покрет у Соколству”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, октобар-новембар 1926, бр. 10 и 11, стр. 218, 219;
4. „Прослава Видов-дана у Винковцима”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст-септембер 1926, бр. 8 и 9, стр. 177, 178;
5. А.Р, „Телесно развијање деце и соколство”, „Родитељски лист”, Београд, марта 1936, бр. 7, стр. 106;