• Борци Гатачке бригаде и народ Гацка добро знају ко је био Светозар Ћећо Црногорац.

Светозар Црногорац (осми у горњем реду) међу борцима у саставу Друге чете Првог гатачког батаљона на Рогоју 1993.

Међутим, ради млађих генерација свакако треба рећи, између осталог, да је била привилегија бити савременик једног таквог Гачанина.

„Мене све ране мога рода боле“ – говораше Шантић, а Ћећо у духу тих стихова поступи на почетку рата 1991.године.

Без двоумљења ставио се на располагање свом Гацку и Херцеговини. Захваљујући генетској снази предака које су красили патриотизам и нераскидива духовна нит – није ни могао другачије учинити. Силно је желио да као борац са својим рођацима и комшијама оствари лични допринос у одбрани српског народа и стварању Републике Српске.

Долази у Другу чету Првог Гатачког Батаљона коју су чинили његови братственици, кумови и комшије.

Међутим, на наговор сабораца и људи који су познавали његову позицију и ауторитет коју је стекао као успјешан привредник било је логично да се са својим чувеним Завичајним клубом Гачана ангажује као логистичар и да непроцјењив допринос у достави свега што је било потребно за војску и народ.

По завршетку ратних дејстава наставља јеванђелска дјела жртвујући се за свој народ и Херцеговину. Десетине и десетине рањеника из Гацка и Херцеговине лијечило се у Београду и Србији, а Ћећо и људи из Удружења Гачана свакодневно су их посјећивали и све чинили да се ти борци излијече и опораве.

Борци Гатачке бригаде на мјесту погибије саборца Милана Тепавчевића. Светозар Црногорац стоји четврти са лијеве стране

Све до одласка у болницу из које је отишао на вјечни починак, Светозар је са пријатељима помагао у лијечењу наших бораца у београдским клиникама. Све активности које су након рата водили борци Гацка на афирмацији Одбрамбено-отаџбинског рата и обиљежавању значајних датума из српске историје нису могле протећи без доприноса овог великог човјека.

Борци Гацка ће све учинити да се на најбољи начин одуже за његова велика дјела и истрајно радити на томе да племените идеје које је имао угледају свјетло дана.

Слободан Илић,
Предсједник Координационог одбора Борачких организација Источне Херцеговине и члан Предсједништва Борачке организације Републике Српске