Мирис печеног кестена ширио се у суботу 6. октобра чикашким насељем Хомер Глен захваљујући крајишким Србима укљученим у Удружење симболичног назива „Прело“.
А и кестенијада, која је ове године одржана по осми пут, била је и више од назива. Поред печених кестени пекле су се и кобасице (домаће-банијске) рађене, како гарантује Банијац Перо Кутлић, по далеко познатој Гавриловићевој рецептури, а на роштиљу су били незаобилазни ћевапи. Поред њих на менију су били све домаћи производи: пите, крофне, палачинке, колачи и остало.
Кестене у Америци баш није лако набавити. Потпредседник „Прела“ Љубинко Шпегар морао је да потегне више од 300 километара до плантаже у Ајови.
-Сезона је кестени и преузели смо их директно са бербе. Свежи су и доброг квалитета тако да нам се труд исплатио, истиче он.
А посетиоци су показали да су жељни домаћих специјалитета па је продато 200 килограма печених и 100 сирових кестени, 200 килограма кобасица и преко 100 килограма ћевапа. Све то залило се са српским увозним пивом и уз музику Моме Станића који је за ову прилику допутовао из Приједора.
-Захваљујући волонтерима, а био нас је више од 60, ова наша главна манифестација коју организујемо сваке јесени била је успешна. Задовољни смо са посетом, а поред Чикага и околних места гости су нам долазили из суседне Индијана и Вискансина. Као и све наше манифестације и ова је имала хуманитарни караткер. Овога пута помоћ смо упутили удружењима „Ћирилица“ у Требињу и Београду, за лечење Драгана Лисића из Батајнице и Фудбалском клубу „Република Српска“ из Чикага, објашњава председник „Прела“ Душко Чучковић.
У целодневној манифестацији која се одвијала на српском црквеном имању Светог Јована одржавали су се спортски сусрети и пастирске игре.
-На турниру у фудбалу учествовало је пет екипа и седам екипа у боћању. Најбољи су били фудбалери „Николе Тесле“, док су најбољи боћари били из тима „Голубић“. А присетили смо се и нашег детињства кроз пастирске игре. Тако смо бацали камен са рамена, превлачили тољагу (палију), скакали из места у даљ и превлачили конопац, објашњава нам Богдан Јакшић под чијем су се руководством одржавала ова такмичења. Иначе тимови у Чикагу се зову или по називима мјеста из којих потичу или по знаментим личностима као нпр „Др Јован Рашковић“, „Сава Мркаљ“, „Лика“, „Динара“, „Смоковић“, „Банија“, „Република Српска“ и слично.
Кесетенијада и котлићијада, која је дан касније 7. октобра одржана у дворишту Храма Христовог Васкрсења у Чикагу, завршиле су сезону српских пикника и фестивала који су се од маја, током лета, одржавали код српских храмова и на српским имањима у Чикагу и околним местима. То не значи да су дружења Срба у Чикагу завршена. Напротив, догађања се селе у сале где су већ најављене забаве, сјела и прела, фестивали фолклора, храмовне славе и друга.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
