• Поводом 9. јануара – Дана Републике и 25 година од проглашења њеног првог устава, Представништво Републике Српске у Београду  по трећи пут је организовало свечани пријем.

  

  Домаћин: Млађен Цицовић позвао сваког појединца да у оквиру својих могућности чува и брани РС

Директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић рекао је да је 25 година постојања Републике Српске јубилеј који све чини поносним и обавезује да је чувају и бране у оквиру својих надлежности и могућности.

„Двадесетпет година Републике Српске је јубилеј који нас чини поносним, али истовремено и за сваку ту годину више обавезује да је чувамо и бранимо, свако на свој начин и у оквиру својих надлежности и могућности“, рекао је Цицовић.

Поздрављајући у име домаћина високе званице Републике Српске и Србије на пријему у Старом двору у Београду поводом Дана Републике Српске, Цицовић је свима пожелио да понесу лијепе утиске.
Он је гостима поклонио књигу „Дејтонска структура БиХ и правни положај Републике Српске„, на српском и енглеском језику, наводећи да је текст за књигу преузет са званичног сајта предсједника Републике Српске.

Цицовић каже да овај текст аналитичким приступом међународном уговору, којим је у Дејтону створена БиХ као државна заједница два ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ, односно заједница држава које су на БиХ пренијеле само дио своје суверености, показује да је Српска, не само старија од БиХ, него и да је као потписница свих анекса Дејтонског споразума стекла високо међународно признање.

Патријарх Српски Иринеј рекао је да је Српска потреба српског народа и да је српски народ у БиХ заслужио да има своју републику.

„Српска је многима трн у оку, али за њу се треба борити„, додао је патријарх Иринеј, који је подсјетио да српски народ на подручју Републике Српске није ту од јуче, него да живи већ стотинама година.

Патријарх је пожелио срећу и напредак српском народу. „Да живе Република Српска и Република Србија“, рекао је патријарх Иринеј.

„Обиљежавамо датум кад је створена, настала и упутила се у тежак живот Република Српска“, рекао је на свечаном пријему предсједник Републике Милорад Додик.
„Република Српска је ових 25 годима разумјела као пут кретања ка својој трајности“, рекао је Додик и подсјетио да су на том путу били многи притисци „да нестанемо као Срби, да немамо језик, ћирилицу и да одједном постанемо Босанци“.

Додик је рекао да је то ситуација као и прије једног вијека када се високи представник звао Калај, а сада Инцко. Изразио је захвалност претходним предсједницима и руководиоцима Републике Српске због борбе за Републику Српску.

„Свих ових година ми смо све више постајали своји. Сви смо уложили своје умијеће да опстанемо, многи су жртвовали свој комодитет и комодитет својих породица да би остварили опстанак и останак Српске“, додао је Додик.

„Без српске државе нема ни српске слободе. Тамо гдје су Срби изгубили државу, изгубили су и своју слободу и постајали мањина.“

Српска је успјешан пројекат српског народа, истакао је предсједник Додик и додао да не могу нестати сјећања на страдања и губитке српског народа.
„Колики би овај народ био да у претходним ратовима није изгубио пола популације“, упитао је предсједник Додик и подсјетио да је српски народ у претходним ратовима на себи носио антифашистичку борбу.

„Ми смо у Српској довољно суверени да можемо да одлучујемо о својим правима“, истакао је Додик и напоменуо да распад Југославије није могао да се деси без формирања Републике Српске.

„За Дејтонски споразум, који је креирала међународна заједница 1995. године, често говоре да је донио мир на ове просторе, али заборављају да кажу да је он успоставио политички систем који је био у основи мира“, нагласио је Додик.

„Међутим, све ове године након тога, кроз политичко насиље високог представника који је имао подршку великих земаља Запада, чинили су све да деградирају Дејтонски споразум. И данас када читате Дејтон видите да је политичка ситуација у БиХ далеко од њега„, рекао је Додик.

Додик је на крају нагласио да је Српској веома важна подршка и разумијевање Србије.

„Ако нас питате, рећи ћемо да желимо да будемо у Србији. А, питаћете нас кад- тад. Српска је у БиХ зато што мора, а не зато што хоће. И тамо гдје хоће – биће“, нагласио је он.

Предсједник Српске је изразио увјерење да је вијек страдања Срба, који је иза нас, формирао основу да 21. вијек, како је истакао, буде вријеме рјешавања српског државног питања.

Међу званицама на пријему су били и предсједник Србије Томислав Николић, Његова светост патријарх српски Иринеј, министри у Влади Србије, премијер Војводине Игор Мировић и посланици парламената Републике Српске и Србије, као и други представници политичког и јавног живота Србије.

Пријему су присуствовали и посланици првог сазива Скупштине Српске Републике Босне и Херцеговине, предсједници академија наука и умјетности Српске и Србије, дипломатског кора Бјелорусије, БиХ и амбасада других пријатељских земаља.

И ове као и претходних година пријему су присуствовале делегације свих 13 херцеговачких удружења у Србији.

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ СА ХЕРЦЕГОВЦИМА: Митар Ковач, Светозар Црногорац, Спасоје Мучибабић. Весна Вуковић, Жарко Ј. Ратковић и Раде Петровић

Раде Петровић, Светозар Црногорац, Жарко Ј. Ратковић са патријархом Иринејом

Весна Вуковић и Жарко Ј. Ратковић поздрављају домаћине

ПРЕДСЈЕДНИК РС И ЗАМЈЕНИК ПРЕДСЈЕДНИКА КООРДИНАЦИОНОГ ОДБОРА СВИХ ХЕРЦЕГОВАЧКИХ УДРУЖЕЊА: Милорад Додик и Светозар Црногорац

Предсједник Координационог одбоја херцеговачких удружења у Србији и Херцеговаца у Новом Саду: Ђорђо Радојичић

Градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић

Благоје Милинић

Млађен Цицовић и Ранко Гојковић

Милан Гутић и Боро Вукајловић

Огњена Марија Ливањска

ТЕМА ПРЕБИЛОВЦИ: Милорад Додик и Миленко Јахура

ХЕРЦЕГОВАЦ ИЗ БАЊАЛУКЕ: Ведран Шкоро

ЧАСТ ОТАЏБИНЕ

Гојко Ђого

Билећани на окупу