• Стојан Пудар одржао је у Чапљини састанак 29. августа 1910. На састанку је потекла идеја о оснивању Српског соколског друштва Чапљина.

Женски подмладак на слету у Чапљини

У селу Тасовчићи пришло је соколима 12 омладинаца. У 1911. управа друштва је приредила два излета у Клепце. Приредила је две соколске забаве и учествовали са 12 чланова на забави друштва Љубушки. Крајем децембра 1911. у друштву је било 28 чланова, од којих 10 вежбача. У редовима друштва радиле  су сеоске соколске чете. (1) Соколи су организовали добровољце у Првом светском рату. Љубо Пудар, столар из Чапљине. Био је члан сокола у Чапљини. У Русији се 1916. јавио као добровољац. Борио се у Добруџи.Био је рањен у леву руку, и постао инвалид.  У Солуну је био додељен у V чету неборачку, а касније у ручно слагалиште моравске дивизије где се 1920. и даље налазио. (2)

У Соколском Календару 1923 за Соколско друштво Чапљину истакнуто је да је старешина Фрањо Сторели, тајник Никола Шотра, начелник Љубо Ђиков, Било је 89 чланова, и 46 вежбача. (3) У Соколском Календару 1924 за Соколско друштво Чапљину истакнуто је да је старешина Павао Цанки, начелник Љубо Ђиков, тајник Никола Шотра. Било је 89 чланова, 30 вежбача, 10 женских нараштајки, 6 чланова у соколском кроју. (4)

Окружје Мостарско одржало је слет у Чапљини 15 јуна 1924. Учествовало је 500 вежбача свих категорија и једна чета војника из 32. пешадијског пука. Слет је присуствовало велико мноштво народа из Чапљине и околних села. Народ је соколе бурно поздравио.  (5)  По другим изворима у Чапљини је 7 јуна 1924. одржан окружни слет са 100 чланова и чланица, 103 мушког и женског нараштаја, 76 мушке и женске деце и 23 сеоска побратима из Клепаца и Пребиловаца. Соколска друштва Чапљина, Блато, Корчула, Љубушки и Имотски одржала су 1929. друштвене течајеве. (6)

У Соколском Календару 1928 за Соколско друштво Чапљину истакнуто је да је старешина био Димитрије Шотра, начелник Адолф Штауд, начелница Лепа Гутманова, тајник Војислав Илић, предавач др. Никола Принцип. Било је 70 чланова, 8 чланица, 25 вежбача, 9 вежбачица, 28 мушког нараштаја, 38 мушке деце, 12 женске деце и 10 чланова у соколској одори. Били су без вежбаонице, приређивали јавну вежбу, имали 1 сарадника и 4 предњака. (7)

У Соколском Календару 1929 за Соколско друштво Чапљину истакнуто је да је старешина био Димитрије Шотра, начелник Алекса Чорлука, начелница Лепа Гутманова, тајник др. Павао Гутман, предавач предавач др. Никола Принцип. Било је 120 чланова, 27 чланица, 25 вежбача, 11 вежбачица, 18 мушког нараштаја, 6 женског нараштаја, 23 мушке деце, 16 женске деце и 12 чланова у соколској одори. Вежбали су у приватној вежбаоници, имали су 6 сарадника, 31 предњака и књижницу. (8)

По Југословенском Соколском календару Соколско друштво Чапљина основано је 1919. Старешина  је био Димитрије Шотра, начелник Ибро Фазлагић, начелница Љубица Шаровичева, тајник др. Паво Цанки, предавач  др. Никола Принцип. Чланова је било 128, чланица 15, вежбача 21, вежбачица 6, мушког нараштаја 18, женског  нараштаја 6, мушке деце 23, женске деце 16, чланова у одори, 12. Користили су приватну вежбаоницу. Одржавали су јавне вежбе. Сарадника је било 5, а предњака 12. Имали су књижницу са 328 примерака и тамбурашки збор. Чета Габела имала је 62 члана, а старешина је био Станко Лојпур. У чети Клепци старешина је био Ристо Мандрапа, а чланова је било 49.  Чета Пребиловци је имала 32 члана,  а старешина је био Светозар Шарић.  У чети Тасовчићи  старешина је био Бранко Бекан, а чланова је било 47. (9) У Соколском Календару 1931 за Соколско друштво Чапљину истакнуто је да је старешина био Димитрије Шотра, начелник Митар Шаровић, начелница Теклица Матлова, тајник др. Паво Цанки, предавач  др. Никола Принцип. Било је 153 члана, 25 чланица, 23 вежбача, 13 вежбачица, 18 мушког нараштаја, 12 женског нараштаја, 42 мушке деце, 58 женске деце и 18 чланова у соколској одори. Вежбали приватно, 4 сарадника, 14 предњака и књижница. (10)

Соколскo друштвo Чапљина приредило је годишњу јавну вежбу 2 августа 1931. Вежба је била ревија свих категорија друштва и њихов годишњи испит. Поред категорија друштва наступиле су соколске чете са подручја друштва из Тасовчића, Клепаца, Почитеља и Габеле. Соколско друштво Љубушки дошло је комплетно са својом четом из Клобука, а било је са бројним члановима заступљено друштво Столац. Учествовала је војна музика 29 пука из Требиња. По мишљењу писца чланка „Соколско друштво Чапљина Јавна вежба” у листу „Соколски гласник“ соколско друштво је заталасало све слојеве града и села за соколство. По бројности посета вежба је одговарала мањем слету. (11)

Јавна вежба  Соколскoг друштва Чапљина одржана је 19 јуна 1932.  Поред добре организације успеху вежбе допринело је и добровољно учешће друштва Столац са својом музиком, друштва Мостар са нараштајем и друштва Љубушки са четом Клобук. Соколску приредбу су својим учешћем подигли на степен окружног слета. Јавна вежба изведена је наступом категорија друштва и чланова и нараштаја соколских чета са подручја друштва Чапљина, а уз пратњу музике 32 пешадијског пука из Мостара. У вече је приређена академија која се после програма претворила у народно весеље. У чланку се истицао наступ нараштаја и чланова соколских чета. Чета Тасовчићи са 26 вежбача наступила је са вежбама за слет у Прагу.  У чланку у листу „Соколски гласник“ истицало се да и ако је и тај крај осетио кризу, посета је била таква каква се одавно у Чапљини није памтила. Поред великог броја гостију присуствовао је командант Јадранске дивизијске области ђенерал Савић.  У чланку у листу „Соколски гласник“ истицало се да је Чапљина и овога пута доказала, да је у њој соколска свест будна и да има људи који могу и хоће да воде Соколско друштво како треба. (12)

У Управи Соколског друштва Чапљина 1934. били су : Старешина  Димитрије Шотра, заменик старешине Фрањо Сторели, начелник Милан Таминџић, начелница Анка Новак, заменица начелнице Добрила Слишковић, секретар Фазлија Ћибер, благајник Мухамед Љутовић, просветар Салих Новић, господар Љубо Ђиков, статистичар Мухамед Зулић, референт за чете Митар Шаровић, прочелник штедње Милан Таминџић,  прочелник трезвености  и друштвени лекар др. Никола Принцип. Одборници су били : Салих Казазић, др. Паво Цанки, Љубо  Пудар, Хамза Фејић, Мустафа Крпо, Илија Квесић и Ђуро Спужевић. Ревизори су били : Омер Шеховић, Веселко Мостарчић и Ристо Марић. У Суду части били су : Председник др. Паво Цанки,  заменик Ђуро Спужвић,  др. Никола Принцип,  Фрањо Сторели и  Салих Казазић. Њихови заменици били су : Љубо Ђиков и Веселко Мостарчић. У Управи чете Пребиловци 1934. били су :  Старешина Видоје Шарић,  заменик старешине Огњен Ждракаловић, секретар Анђелко Булут, заменик секретара  Анђелко Ждракаловић, благајник Данило  Булут, просветар Душан Надаждин, повереник за штедњу Милан Шарић, прочелник трезвености Којо Екмечић, повереник за пољопривреду и здравство Илија Ћук, вођа нараштаја и деце Бранко  Булут и домаћин Лазар Надаждин. Ревизори  били су:   Душан  Булут и Тодор Брњашић.  У Управи чете Тасовчићи 1934. били су :  Старешина Васо Глибо,  заменик старешине Војислав Мисита,  секретар Стојан Лојпур, благајник  Раде Ласохан, просветар Милан Лечић, вођа Максим Ијачић, повереник за штедњу Мујо Корда,  повереник за пољопривреду Ристо Глибо и прочелник тамбурашке секције Шериф Ћеримагић.  Одборници су били : Гојко Драшко и  Гојко Карадеглија. Ревизори су били : Светко  Карадеглија и Милутин Спахић. (13)   Соколско друштво Чапљина приредило је 4 марта 1934. гусларску утакмицу. Све чете биле су обавештене о утакмици и замољене, да пошаљу свог најбољег гуслара. Одазвале су се чете : Клепци, Габела, Тасовчићи, Пребиловци и послали своје прваке. Пребиловци се нису такмичили. Старешина Димитрије Шотра поздавио је госте. Учитељ Хамза Фејић предавао је „Улога гуслара у нашој националној хисторији.” Изнео је у предавању вредност гусала, тумачећи неке стихове Његоша. Гуслари су се појављивали на соколској позорници, где су певали народне песме, уз звуке гусала. Победио је Васо Мирић из чете Габела, на другом месту био је Михо Томић из чете Клепци, а трећи је био Милан Бијелица из чете Тасовчићи. После избора наставило се са гуслањем. (14)

Соколска чета Габела одржала је своју редовну годишњу скупштину 14 јануара 1934 године. Скупштину је ујутро отворио старешина брат Франо Поповић. Поздравио је изасланике Соколског друштва Чапљина браћу др. Николу Принципа и Бошка Шутала. Тајник чете Ив. Гутић прочитао посланицу Савеза Сокола. Сви извештаји о раду су примљени без примедби.  Др. Никола Принцип истакао је рад и успехе чете, и захвалио је одборницима, који су устрајали у раду да чету подигну на завидну висину. После разрешнице старој управи бирана је нова. Изабрани су : старешина Франо Поповић, управитељ основне школе; заменик старешине др. Мендропа; тајник Ив. Гутић;  благајник И. Шакота; начелник Б. Вулић; заменик М. Корда; просветар И. Крталић; књижничар Д. Голо. Одборници су били : С.Лојзур, К. Сочевић, З. Голо, Р. Ротковић, Ш. Зуриљ, С. Крижановић и Ђ. Торена. (15)  Соколи у Чапљини радили су свом снагом на оснивању сеоских соколских чета. На иницијативу неколико Хутовљана основана је соколска чета. У име Соколског друштва Чапљина у Хутово су ишли Шаровић, Прохић и Фејић. Мештани су их сачекали на железничкој станици. У просторијама основне школе био је одржан састанак. Анте Песи, шеф железничке станице, поздравио је све окупљене. Затим је говорио учитељ Хамза Фејић изасланик друштва Чапљина. Нагласио је да је Соколство пустило дубоко корен у свим масама нашег народа. Истакао је рад соколских чета у 4 смера : просветном, националном, привредном и гимнастичком. Селу је потребан велики рад на подизању и унапређењу, а соколске чете су биле кошнице где су слетале марљиве пчеле да свака приреди нешто за своју заједницу. На крају је говорник истакао да је до оснивање чете дошло у најтежим данима историје ове земље када је сва земља ојађена и расплакана због губитка највећег сина ове груде краља Александра. Сви из збора су узвикнули : Слава Му ! Живело Његово Величанство Краљ Петар II ! Затим је говорио брат Шаровић. У управу су били изабрани : Старешина Перо Стринчић, заменик старешине М. Бутиган, тајник Фрањо Павловић, благајник Ђоно Мијат, начелник А.Песи и  просветар Емил Рајић. У чету је одмах приступило велики број чланова. На крају је говорио изасланик брат Хасан Прохић. Захвалио се присутнима на бројном одзиву, апеловао да се поштује старешинство и управа, да се врше њихове заповести и да поведу јаку дисциплину у својим радовима. (16)

Соколско друштво Чапљина прославило је Први децембар 1934 године скромно. После службе Божје, састали су се сви чланови, нараштај и деца у соколској дворани, која је била најпространија просторија у у целој Чапљини. Чланство је у целости присуствовало сем четворице болесних. Цела управа била је смештена на позорници. Већина чланова управе била је у соколској одори, а остали у црним оделима. У прочељу позорнице висиле су на зиду слике краља Александра (омотана у црни флор) и краља Петра II у соколској одори. Прослава је почела „Соколским поздравом“ који су певала деца. Затим је старешина Димитрије Шотра отворио седницу. Учитељ  Хамза Фејић рецитовао је „Наш Мртви Краљ“ од Данка Анђелиновића, Нараштајац Мирко Пудар декламовао је „Нашем добром мртвом Краљу, Творцу Југославије, Хероју и Мученику“ од Рикарда Каталинића Јеретова. Лепосава Пудар рецитовала је „“Умро је Велики Краљ“. Потом је Бора Принцип, ђак IV разреда основне школе декламовао „Краљу Петру Другом“. Дете је у пола своје декламације бризнуло у плач, па је сва публика почела јецати сузних очију.  Старешина друштва прочитао је посланицу Савеза Сокола а потом су приступили полагању заклетве. Сви чланови су усмено положили завет верности краљу Петру II. И  чете друштва Чапљина (Тасовчићи, Клепци, Прибиловци, Габела, Почитељ, Хутово, Равно и Вишићи) такође су скромно прославили Први децембар, због народне жалости, положивши завет верности краљу Петру II. (17)

Соколска жупа Мостар организовала је Збор радене интелигенције пред Сабор херцеговачког соколства 1935. Учитељи, лекари, ветеринари, пољопривредни референти и грађевинари 10 јула 1935. ишли су на турнеју кроз села. Жупа је тежила да  учитељи са стручњацима обиђу сеоске соколске чете, да би на лицу места констатовали : 1) Резултате десетогодишњег соколског деловања у селима; 2) да на лицу места испитају све невоље које тиште сељаке и коче препород, да би са тачним подацима иступили на Сабору; 3) да стручњаци одмах помогну сеоским соколима и њиховим домаћицама саветом и примером. Четврта група обишла је чете правцем Габела, Вишићи, Клепци, Пребиловци, Тасовчићи, Почитељ-Чапљина-Хумац, Граб, Витина, Клобук-Имотски-Змијавци, Каменмост, Небрижевац, Криводол, Проложац, Главина 1 и 2, Вињани Горњи, Посушје -Мостар. (18)

На среском соколском сабору у Чапљини  1935. донета је резолуција у којој се под тачком један истицало : „Констатује, да је улазак сокола у село својим десетогодишњим радом донио видних резултата културном подизању села  и да тај рад треба наставити на основу досадашњег искуства пребирајући све народне снаге на јачању соколске мисли.” У тачки два истицало се : „Осјећа се потреба нових радника у селу па зато апелује на све родољубе без обзира на њихов положај, да нам се ставе на располагање за што успешнију организацију села.” Под тачком четири истицало се : „Тражи поштовање закона и сузбијање сепаратистичких тежња, које се у нашим крајевима у посљедње вријеме јављају. Нарочито осуђује појаву истицања племенских застава, које су једном савијене у музеј,” (19)

Тромесечна седница сеоских соколских чета друштва Чапљина одржана је 26 априла 1936. Присуствовали су изасланици чета Пребиловци, Габела, Клепци, Тасовчићи, Вишићи и Вионица, као и 7 чланова управе матичног друштва Чапљина. Председавао је седници старешина соколског друштва Чапљина Димитрије Шотра. Констатовано је да су политичке прилике ометале рад у четама, а нарочито у четама Домановићи, Почитељ, Равно и Веља Међа, које нису послале ни извештаје ни делегате. На седници одлучено је да управа матичног друштва преко својих чланова испита стање сеоских чета, могућности њиховог опстанка и рада. Сељаци су показали највише интереса у току расправе о подизању и обнови бунара у селима која су се злопатила због несташице воде. У расправи су учествовали изасланици чета, као и чланови друштвене управе, соколски радници Димитрије Шотра и др. Никола Принцип. Као изасланик жупске управе учествовао је Јован Радуловић.  У том тромесечју проглашене су три најбоље чете : Тасовчићи, Пребиловци и Клепци. На седници није учествовао ниједан учитељ жупски сарадник. (20) Рад у соколским четама није напредовао јер је део чланова напустио соколске редове или су се повукли од сваког рада. (21)

 Друштво није могло у 1936. да приреди јавну вежбу. Управа друштва Чапљина је у оквиру СПП. одлучила да приреди Јавну вежбу 27 јуна 1937. Сви који су подржавали соколе окитили су домове југословенским заставама. Возом је стигла музика друштва Мостар  и свирала кроз место. После ње дошла је музика друштва Столац, која је исто тако прошла кроз град. У Чапљину су се слегли чланице друштва Имотски са бројним члановима, деца и нараштај друштва Метковић, такмичари у одбојци друштва Љубушки, соколи и соколице из околних друштава. Највећи утисак учинио  је долазак чланова из чета Пребиловци и Клепца. Из те две чете се дигло и старо и младо. Формирана је поворка која је кренула испред соколане на вежбалиште у центру града. Предводиле су је две музике, поворка је прошла кроз град са заставама, песмом и повицима краљу и Југославији. На вежбалишту старешина друштва истакао је  одлучност да истрају у борби за победу соколских идеала и учешћу у Соколској Петровој Петолетци. „И ако се наш број смањио, ми смо сада на чисту ко је са нама а ко против нас, те нас то никада неће поколебати у вршењу наших дужности и борби за народну и соколску ствар.” Увече је приређена академија, а након тога весеље са музиком. Вежба је показала и пријатељима да соколи нису клонули. (22)  Соколско друштво Чапљина имало је 31.12.1937. 73 члана, 14 чланица 14 нараштајаца, 30 дечака и 41 девојчицу. Укупно их је било 172. Чета Пребиловци основана 1927. имала је 42 члана, 20 нараштајаца и 22 дечака.  Укупно их је било 84.  Чета Габела била је основана 1928. Имала је 55 чланова, 2 чланице и 2 нараштајца.  Укупно их је било 59.  Чета Клепци основана је 1927.  Имала је 48 чланова, 7 чланица, 15 нараштајаца, 2 нараштајке и 10 дечака. Укупно их је било 82. (23)

Соколи из Чапљине присуствовали су забавама других соколских друштава и чета. Соколска чета у Локвама из друштва Столац приредила је 13 јануара 1937. своју редовну забаву уз учешће тамбурашког збора муслиманског културног друштва „Слога” из Чапљине. Поред сокола из чете и суседних села, заслугом др. Николе Приципа забави су присуствовали чланови соколског друштва Чапљина. Забаву је отворио просветар чете учитељ Милосав Пудар. Упознао је публику, на који је начин ова чета бар донекле саградила свој дом, (озидала га и покрила). Позвао је публику да помогне соколе из Локава. На крају своје беседе позвао је присутне да се сете краља Александра. Тамбурашки збор свирао је химну. Данило Хордомеља из Опличића певао је уз гусле. Нараштајци соколске чете декламовали су две декламације. Приказан је позоришни комад „Тера опозицију” од К. Трифковића, који су извели чланови чете. На крају изведен је шаљиви монолог „Мића у војсци”. После закуске била је игранка до 5 сати ујутро. (24)

 Соколско друштво Чапљина имало је 31.12.1938. 82 чланова, 13 нараштаја, 85 деце, укупно 180 припадника. Чета Пребиловци имала је 43 члана и 15 нараштаја. Укупно их је било 58. Чета Габела имала је 63 члана, 11 нараштаја и 11 деце. Укупно их је било 85.  Чета Клепци  имала је 48 члана, 17 нараштаја и 11 деце. Укупно их је било 76. (25)  По сплитским листовима Срески одбор Црвеног крста у Чапљини био је познат као један од најагилнијих у Југославији. На челу му је био срески лекар, др. Никола Принцип. Одбор је подигао велики дом, који је служио за све просветне потребе у Чапљини. У дому је било смештено Соколско друштво Чапљина. Раније је соколско друштво позајмило  одбору Црвеног крста већу суму новца, за довршење њиховог дома, а одбор му је заузврат изнајмио просторије, за 450 динара месечно. Противници соколства хтели су да дођу до дома Црвеног крста, иако је дом био власништво Главног одбора у Београду, а соколско друштво имало уговор, проведен кроз грунтовницу, који је важио још за шест година. Противници су тврдили да ће спровести оно што су наумили. (26)  Уз соколе и остала национална друштва у Чапљини је деловало Коло Српских Сестара – Чапљина. Основано је 1921. Чланица је било 50. Одржавале су Женску занатску школу са 40 ученица. У свом извештају Главном Одбору обећале су да неће клонути ни од сада, као што нису ни до сада. Секретар Кола је била Драгица Шотра, благајница Софија Шакота а председница Мирјана Принцип. (27)

После Априлског рата 1941. соколи су се нашли. изложени усташком терору у НДХ. Доктор Никола Принцип убијен је од стране усташа у Чапљини 1941. (28)  По изјави Миленка Јахуре, председника СНД Пребиловци, соколи су били прва мета покоља. Огњен Ждракаловић, сеоски кнез и соколски првак био је међу првима затворен и потом пуштен. После десетак дана усташе су поново дошле по њега, али се он склонио у своју шуму изнад пребиловачког дола, према Брегави. Усташе су се клеле његовој мајци да треба да се преда кунући се у своју децу да му се неће ништа лоше десити. Мајка је отишла код њега и молила га да дође. Он се противио, али мајка га је молила са сузама и попустио. Одведен је у Чапљину и мучен данима у згради школе. Фратар Тугомир Солдо описао је како је везан, крвав и изобличен од удараца успео да побегне и појави се усред дана на улицама Чапљине. Враћен је у школу и следеће ноћи исечен у месари у селу Витина код Љубушког и потом бачен у реку Требижат. Убијени су му сви из породице осим два сина. Пребиловчани су били обезглављени његовим убиством.

Српско становништво је прво страдало на Видовдан 1941. а и касније. Све мушкарце из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Почитеља, Чапљине, већину из Тасовчића су везане, камионима,  усташе, одвеле до јаме  Бивоље брдо, у коју су их живе бацили. Успео је да се спасе само Никола Пухало (Страхињић). У јами Бивоље брдо  било је 1.500 жртава, у јами Шурманци 800 жртава, Чапљина око 520 жртава, Опузен око 400 жртава, Јагодњача у Ржаном Долу 230 жртава, Клепци 209 жртава, … . (29)

Српско соколско друштво Чапљина деловало је пре Првог светског рата. Припремало је своје чланове за борбу за ослобођење и уједињење. За време рата било је забрањено. После рата друштво је обновљено и било део Соколске жупе Мостар. Сарађивало је са одбором Црвеног крста. Насупрот соколима јачао је усташки покрет. Услед притисака део чланова напустио је соколске редове. Ипак соколи нису клонили духом. После стварања НДХ били су прва мета усташког масакра.

  Саша Недељковић
 члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене :

1.  Мр Кристина Пантелић Бабић, „Соколски покрет у херцеговини од 1893. до 6. априла 1941. године”, докторска дисертација, Бања Лука, 2018, стр. 94, 95, 96;

2. „Соколи Југославенски Добровољци”, „Соколски Гласник“, Загреб, 1920, бр. 3, стр. 101;

1. „Југословенски Соколски календар 1923“, Љубљана 1922, стр. 113;

2. „Југословенски Соколски календар 1924“, Љубљана 1923, стр. 147;

3. „Слет у Чапљини”,  „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст 1924, бр. 8, стр. 234;

4. „Соколска жупа Мостар”, „Славенско соколство”, Београд,1930, стр. 124, 125;

5. „Југословенски Соколски календар 1928”, Љубљана 1927, стр. 121;

6. „Југословенски Соколски календар 1929”, Љубљана 1928, стр. 106;

7. Уредио Стане Видмар, „Југословенски Соколски календар” 1930, XI. Годиште, Љубљана, 1929, стр. 115, 117;

8. „Југословенски Соколски календар 1931”, Љубљана 1930, стр. 124;

9. „Соколско друштво Чапљина Јавна вежба”, „Соколски гласник“, Љубљана, 13.августа 1931, бр. 33, стр. 4;

10. Д.Ш, „Соколско друштво Чапљина”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 14 јула 1932, бр. 27 и 28, стр. 15;

11. Уредио Анте Брозовић,  „Соколски Зборник, Година I”, Београд, 1934, стр. LXI, LXXI, LXXII;

12. „Чапљина”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 23 марта 1934, бр. 13, Стр. 6;

13. „Габела“, „Соколски Гласник“, „Из наших жупа друштава и чета“, Љубљана, 16 фебруара 1934, бр. 8, стр. 5;

14. „Хутово“, „Из наших жупа друштава и чета“, „Соколски Гласник”, Љубљана, 16 новембра 1934, бр. 47, стр. 4;

15. „Чапљина“, „Прослава Првог децембра“, „Из наших жупа друштава и чета“,  „Соколски Гласник”, Љубљана, 14 децембра 1934, бр. 51, стр. 5;

16. „Збор радене интелигенције Пред сабор херцеговачког соколства”,  „Књига за соколско село”, Мостар, Јуни 1935, бр. 6, стр. 1;

17. „Срески сабори”, „Књига за соколско село”, Мостар, Октобар-Новембар 1935, бр. 8-9,  стр. 33;

18. „Тромјесечна сједница сеоских соколских чета друштва Чапљина”, „Књига за соколско село”,  Мостар мај 1936, бр. 5,  стр. 4,5;

19. Димитрије Шотра, „Рад у подручју соколског друштва Чапљина”, „Књига за соколско село”,  Мостар, јуни 1936, бр. 6, стр. 11;

20. Димитрије Шотра, „ Јавна вјежба соколског друштва Чапљина”,  „Књига за соколско село”,  Мостар,  август 1937, бр. 8, стр. 165, 166;

21. Извјештај статистичара”,  „Књига за соколско село”,  Мостар,  април 1938, бр. 4, стр. 63, 64,65;

22. Чедо Михић,- течајац, „Забава у Локвама – друштва Столац,”, „Књига за соколско село”, Мостар, април 1937, бр. 3, стр. 53;

23. „Извештај статистичара”, „Књига за соколско село”,  Мостар, 1939, бр. 1,2, стр. 43, 45;

24. „Црвени крст и  Соколско друштво  у Чапљини”,  „Соколски гласник“, Београд, 8 новембар 1940, бр. 45, стр. 6;

25. „Коло Српских Сестара – Чапљина”,  „Извештаји о раду главног одбора кола српских сестара у Београду, Његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1949 пословну годину”,  Београд 1941,  стр. 99, 100, „Вардар XXX календар Кола Српских Сестара за просту 1941”, Београд, 1940” ;

26. Данко Перић, „Книнска Крајина, Далмација и Тромеђа  на почетку Великог рата”, „Книнска Крајина 4”, Београд 2014, стр. 35;

27.  „Веровали су комшијама и кад су их водиле на клање”, „Политика”, Београд, 3 септембар 2023, стр. 12;