Након што су пре скоро 28 година Белгија, Француска, Немачка, Луксембург, Холандија, Португалија и Шпанија постале прве европске земље које су имплементирале Шенгенски споразум из 1985. године, почетком ове године Република Хрватска постала је 27. придружена чланица. Овим приступањем је омогућено да се улази и излази из суседних земаља чланица Словеније и Мађарске без граничне контроле.
Поводом овог историјског догађаја, посетили смо барањско место Кнежево, удаљено само неколико километара од граничног мађарског места Удвар, али и двадесетак километара од границе са Србијом. Због близине границе мештани Кнежева често иду у куповину у ове две суседне земље. Међутим, уласком у Шенген, много тога се променило са одласком у Мађарску. Нешто на боље, али нешто и на горе.
– Пре пандемије коронавируса често смо ишли у Мађарску. Исплатило се буквално све што смо тамо куповали, тамо сам облачила своју децу и било је много исплативије. За време короне нисмо одлазили, а после смо опет почели јер се исплатило, поготово за куповину месних прерађевина и сокова. Раније су биле велике гужве, чекало се доста дуго у колони и то нас је некад спречавало да одемо јер смо знали чекати и по два сата. Било је случајева и да се окренемо назад кући јер живимо близу – препричава Злата Михајловић како је некад изгледао одлазак у куповину у Мађарску.
Ипак, сада се доста тога променило. Гужве на граници више нема, међутим куповина у Мађарској се више не исплати.
– Мађари су почели да ограничавају куповину производа за свакодневну употребу попут брашна, шећера и уља. Углавном смо због тога сви и ишли јер је до пре Нове године била велика разлика у цени. Сада је то сведено на минимум па нам се не исплати ићи тамо за килограм брашна или литру уља и млека. И даље се може повољно купити пилетина и сокови, али ништа друго. То доста значи за наш кућни буџет јер живимо од пензије и ја повремено радим. Лично сам се обезбедила намирницама за бар пола године док се могло повољније трговати – наводи Злата разлоге зашто становници Хрватске све мање одлазе у куповину у Мађарску.
Удар на кућни буџет, нема више преке потребе за одласком у Мађарску
Према речима наше саговорнице, поскупело је све: од одеће у трговачким центрима у некадашњој „шопинг меки“ Мохачу до млечних производа и млека јер је цена једног литра скочила чак и до два евра. Све ово навело је Мађаре да почну обилазити трговине по Белом Манастиру.
На некадашњем граничном прелазу Дубошевица-Удвар остале су само просторије бивше граничне контроле на којој се некад чекало и по неколико часова јер је Мађарска тад била крајња земља Шенгена. Сада аутомобили слободно пролазе без да стају и путници показују документе. У близини прелаза, налази се гранична полицијска станица Бели Манастир.
– Што се тиче граница, гранични прелази са Мађарском и Словенијом више нису у функцији, не постоје, путници слободно могу да саобраћају између тих држава, без икаквих контрола. За увоз робе је задужена царина, али значи исто као и за пролазак особа, такође не постоје контроле. На овом граничном прелазу смо и пре имали значајно повећање саобраћаја у односу на неке пређашње године па се уласком у Шенген није много тога променило – појашњава помоћник начелника полицијске станице за граничну контролу Бели Манастир Дарио Љубић.
Возила слободно пролазе границом између две земље чланице Европске уније, а осим кућица где су некад били гранични полицајци, успомене на километарске контроле представљају и жичане ограде које су мађарски званичници поставили за време највећег таласа имиграционе кризе са Блиског истока. Ипак, највеће олакшање улазак у Шенгенску зону донео је онима који границу прелазе на дневној бази – шоферима камиона. „Милина!“ виче нам један младић из кабине камиона босанскохерцеговачких регистрационих ознака, а након неког времена пролази и његов колега из једне чепинске фирме.
– Супер је, нема чекања. Много се добије на времену, а раније се време губило на стајању док се чекао прелазак, а то је веома важно у нашем послу. Потребно је да се временски добије како бисмо брже одрадили посао. Раније смо за улазак у Хрватску знали чекати сат па чак и до три сата, у зависности од дана. Сваки дан прелазим границу па ми ово веома значи – задовољно нам одговара шофер.
Не оближњој бензинској пумпи у Удвару, некад је било много аутомобила из Хрватске, а сада их има само неколико. И сами смо се уверили у огромни скок цена па смо тако неколико прехрамбених намирница платили преко 20 евра. Много тога је доступно на хрватском језику, чак се и продавачице споразумевају, али тврде да не знају довољно како би дале изјаве. Ипак, успеле су нам рећи да у супротној смени раде двоје колега из Хрватске.
Већа ограничења на граници са Србијом
И док се ка Мађарској и назад слободно саобраћа, за улазак и излазак из Србије је и даље потребно да се чека на границама. Уласком у шенгенску зону Хрватска је постала гранична земља ЕУ према Србији и Босни и Херцеговини.
– Република Хрватска је већ од раније преузела шенгенске законе па смо раније почели да поступамо по тим законима и проводили појачане контроле како бисмо уопште могли да приступимо простору Шенгена. Другачија процедура је за држављане Европске уније, док за држављане других земаља постоји детаљнија процедура у којој се проводи утврђивање услова уласка и осталих околности да би могли да уђу и бораве у Републици Хрватској. Нисмо приметили повећан саобраћај барем што се тиче граничног прелаза Батина-Бездан. Појачан је теретни саобраћај, али то траје уназад две године, без обзира на улазак Хрватске у простор Шенгена – прича Дарио Љубић о условима на граници између Хрватске и Србије.
Како каже наш саговорник, полиција је била добро припремљена на нова правила јер је улазак у шенгенску зону дуги низ година био циљ Републике Хрватске. Полицијски чиновници који су радили на граничној контроли, преусмерени су на постојеће границе или у друге полицијске станице.
У Србију често иде још један мештанин Кнежева Зоран Милошевић. Као и његовој сумештанки Злати, куповина у суседној земљи је некада веома растерећивала кућни буџет.
– Близина границе нам је веома значила до пре две-три године јер су тада цене у суседним државама биле доста ниже него код нас. Пре пандемије коронавируса много се више ишло и у Србију и у Мађарску. После тога су уследила ограничења па неки нису ишли по две године ван граница Хрватске. Цене су сада доста подигнуте, поготово у Србији, готово су се изједначили са нама, осим што је тамо јефтиније пиће. Прехрамбени производи су исти као и код нас, чак је нешто и скупље. Посећујем Бездан и Сомбор, то су нама два најближа места. У Сомбору је већи избор, а Бездан нам је ближи. Међутим сада слабо идемо јер је и Република Хрватска увела стриктнија ограничења преноса робе преко границе, раније смо могли да уносимо воће и поврће, међутим пре уласка у Шенген то је ограничено и више немамо разлога да идемо у куповину – каже Милошевић.
Раније је, каже нас саговорник, у Бездану све било око 10 и 20 одсто јефтиније. Уз пиће, јефтиније су и цигарете, али је и ту смањено ограничење на две кутијице по особи.
– Храна и грађевински материјали су некада били и дупло јефтинији. Сада су и ту цене доста скочиле, па је скоро и скупље него код нас. Некад смо ишли у Бездан и Сомбор и у слободно време, посећивали смо ресторане и кафиће јер је било доста повољније, а сад идемо у оближње објекте у Хрватској – закључује Зоран Милошевић.
Хрватска је чекала и дочекала, пут ка западној Европи је сада и практично отворен, док у случају истока још увек нема ништа ново. Контроле на границама са државама ЕУ су укинуте, остале су само геополитичке границе.