СЕДАМ КАНДИДАТА ЗА НОВОГ ПОГЛАВАРА СПЦ

  • Од седам кандидата за новог поглавара СПЦ – владике Порфирија, Јована шумадијског, Иринеја (Буловића), Јефрема, Хризостома, Јоаникија и Григорија, тројица имају мале шансе


Изборни сабор СПЦ, како се сазнаје, највероватније ће бити крајем јануара или почетком фебруара, а највеће шансе да уђу у избор за једног од три кандидата за патријарха има седам епископа.

То су, како се сазнаје, Порфирије, митрополит загребачко-љубљански, Јован, владика шумадијски, Иринеј (Буловић), владика бачки, Јефрем, владика бањалучки, Хризостом, митрополит дабробосански, Јоаникије, владика будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске, и Григорије, епископ дизелдорфски и немачки.

Патријарх се бира тако што Сабор гласа, а имена тројице кандидата с највећим бројем гласова стављају се у коверте, које потом извлачи један од монаха. Како се сазнаје, то би требало да буде игуман манастира Свети Сисоје Матеј.

“Од ове седморице владика, епископи Јоаникије и Јефрем сигурно ће бити двојица од тројице кандидата за патријарха. Када је реч о трећем кандидату, Иринеј, владика бачки, и Порфирије могу да рачунају на подједнаки број гласова. Међутим, како ниједном од њих двојице и није стало до те функције, обојица су спремни да се склоне у корист овог другог ако дође до ситуације да имају исти број гласова”, каже извор из СПЦ.

Владика Јоаникије, наводи даље извор, има велику подршку људи из Сабора који су били блиски Амфилохију, што није занемарљив број.

“Иако се Јоаникије добро котира у Сабору, минус му је што је политички ‘сврстан’. Он је нарочито близак с Млађаном Ђорђевићем, а Јоаникије је чак крстио једно од његове деце. Ђорђевић зато на све начине покушава да излобира за њега. С друге стране, иако владика Григорије, због својих последњих изјава, важи за опозиционог човека, он више сам себе гура за позицију кандидата за патријарха него што неко лобира за њега. Григорију и јесте циљ да уђе у избор за патријарха, али од ове седморице управо он има најмање шансе”, истиче извор.

Верски аналитичар Драшко Ђеновић подсећа да је Иринеј (Буловић) већ више пута виђен у улози патријарха, али да то не мора ништа да значи, јер су протекла два пута за патријарха изабрани аутсајдери, то јест да ни Иринеј ни Павле нису били фаворити.
Шта је коме плус

“Порфирије се спомиње већ неко време, али је млад, има само 60 година. Хризостом спада у умерену струју, међутим, он је својевремено напустио своју епархију током рата, а морао је, по мени, тамо да остане и по цену живота. Иринеј организовано води своју епархију, за последњу двојицу патријарха био је сива еминенција”, каже Ђеновић и додаје:

“Мислим да ће Јоаникије пре заменити митрополита Амфилохија, а код Јефрема је највећи адут то што је тих”.

Према оцени Жељка Ињца, верског аналитичара, наредни патријарх ће се бирати између Јована Ћулибрка, Јоаникија и Порфирија.

  • Иринеј (Буловић), епископ бачки

Рођен је 1947. у Станишићу, у Бачкој. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1969. Одбранио је докторску дисертацију 1980. у Атини. За епископа моравичког изабран је 1989, викара патријарху српском, а 1990. за епископа бачког.
иринеј бачки

Члан је више комисија, укључујући и Свеправославну комисију за дијалог с Римокатоличком црквом. Сматра се најутицајнијим владиком у Сабору.

  • Порфирије, митрополит загребачко-љубљански

Рођен је 1961. у Бечеју. Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986, а на последипломским студијама у Атини борави од 1986. до 1990. Био је игуман манастира Светих архангела у Ковиљу.
порфирије
Посебно се ангажовао на лечењу оболелих од болести зависности и ради тога је 2005. формирао терапијску заједницу Земља живих, која је призната као најуспешнији пројекат за лечење наркоманије.

  • Јефрем, епископ бањалучки

Рођен је 1944. у селу код Приједора. За викарног епископа моравичког изабран је 1978. Хиротонију су обавили 17. септембра 1978. патријарх српски Герман, епископ жички Стефан и епископ далматински Николај у Саборној цркви у Београду.

После две године проведене у Београду као викарни епископ, изабран је 1980. за епископа бањалучког.

  • Јоаникије, владика будимљанско-никшићки

Рођен је 1959. у Велимљу. Студирао филозофију на Филозофском факултету у Београду и Богословски факултет СПЦ. Сабор СПЦ је 2001, приликом обнове Епархије будимљанско-никшићке, владику Јоаникија изабрао најпре за њеног администратора, а потом 2002. и за епископа.

У црквеним круговима познат је као тих, сталожен човек. Међутим, владичино име се пре неколико месеци нашло у новинама јер је у “Хајату” био за столом с бизнисменом Миодрагом Даком Давидовићем, који важи за финансијера опозиције у Црној Гори, у тренутку када је пуцано на њега из снајпера.

Током литија у Црној Гори, у мају, био је хапшен и провео је у притвору 72 сата.

  • Григорије, епископ Епархије франкфуртске и све Немачке

Рођен је 1967. у Варешу, у централној Босни. Богословски факултет је завршио 1994.. На владичанском трону херцеговачке епархије епископ Григорије је устоличен 1999. Докторирао је 2014.

У мају 2018. изабран је за епископа Епархије франкфуртске и све Немачке. Међутим, познатији је по медијским наступима него залагању у Цркви. Замера му се превелико сврставање на страну опозиције.

  • Хризостом, митрополит дабробосански

Рођен је 1952. у Воденици код Босанског Петровца. Свети архијерејски Сабор 1991. изабрао га је за првог епископа новокреиране епархије бихаћко-петровачке, где је провео 22 године.
“Научио нас је како стрпљењем да служимо јединству наше цркве”, рекао је он у својој беседи на сахрани патријарха Иринеја у Храму Светог Саве.

Одлуком Сабора 2013. изабран је на упражњену катедру епископа зворничко-тузланских. После четири године изабран је за митрополита дабробосанског. Важи за тихог, ненаметљивог човека. Изабран је за чувара патријаршијског трона.

  • Јован, епископ шумадијски

Рођен је 1950. у селу код Ариља. Богословски факултет уписао је 1976. и завршио у року. На Сабору 1993. изабран је за епископа тетовског, са свим правима епархијског архијереја, да би управљао свим епархијама СПЦ у бившој југословенској републици Македонији и викара патријарха српског Павла.

Следеће године изабран је за архијереја западноамеричке епархије. За епископа шумадијског изабран је 2002.

Како се бира патријарх

Апостолски жреб при избору поглавара СПЦ, који прописује Устав СПЦ, увео је још патријарх Герман 1967.

Патријарх може да буде свако ко је “епархијски епископ најмање пет година”. Кандидати (за патријарха) не могу да буду пензионисане владике.

Процедура налаже да тројицу кандидата тајним гласањем бира Свети архијерејски Сабор. Када се сазнају имена оних који су добили натполовичну већину гласова, прелази се на бирање жребом, то јест “апостолским начином”. Три имена се стављају у засебне коверте, а оне у јеванђеље.

У тачно одређеном делу службе један од монаха ког је изабрао Сабор извлачи коверту испод корица јеванђеља у којој је име новог патријарха. Истовремено се отварају и друге две коверте. То се чини како би се сви епископи појединачно уверили у регуларност избора, као и због тога да се то записнички констатује.

(Мондо/Курир)

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар